Održivi biznis na selima - koliko je to u Srbiji moguće?

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Novi Sad

27.11.2023.

18:08 > 17:50

Beg od života u gradu realnost je za mnoge koji svoju budućnost više vide u ruralnim predelima. Ali, mora se od nečega i živeti, a pitanje je i kako se taj profit stvara.

Održivi biznis na selima - koliko je to u Srbiji moguće?

Foto: Pixabay

Tako dolazimo do pitanja održivosti biznisa u ruralnim sredinama, odnosno preduzetništva na održivi način - uz generisanje što manje otpada i energetsku efikasnost.

Stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine godinama su sve glasniji u porukama da moramo da uložimo mnogo više truda u očuvanje životne sredine, što se odnosi i na seoske predele.

Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.

Ne postoji skoro nikakav pisani trag o primeni održivog poslovanja na selima. To je neobično jer je primetan pomenuti trend bega gradskih ljudi na selo, gde se prirodno javi i pitanje zarade za život.

O aktuelnim istraživanjima o održivom poslovanju u ruralnim područjima danas u "Biznis planu" razgovaramo sa docent doktorkom Simonidom Vukadinović sa Univerziteta Educons, koja je u timu koji realizuje projekat "Cirkularna ekonomija kao model razvoja koji formira novi identitet Republike Srbije".

Projekat finansira Fond za nauku Republike Srbije, s namerom da profesora, ekonomista i stručnjaka iz drugih oblasti generiše materijal koji će služiti za formiranje budućeg identiteta naših sela.

"Fond za nauku finansira ovaj projekat jer je to, s jedne strane, strateški pravac naše zemlje. S druge strane, sami fondovi, bilo pokrajinski ili republički, na godišnjem nivou dodeljuju bespovratna sredstva u istu svrhu. Uslov koji nam je Evropska unija postavila je da poslujemo u skladu s principima održivog razvoja i privredu naše zemlje to će nesumnjivo dočekati u budućnosti, za godinu do dve. Trgovci, odnosno dobavljači koji sarađuju sa državom u svim delovima industrije moraće da ispune određene uslove i samo na taj način će ostati u lancu proizvodnje, kad govorimo o izvozu", objašnjava dr Vukadinović.

Činjenica je da su naša sela decenijama zapuštena jer populistička politika dugo godina unazad to dozvoljava - i podstiče. Stručnjaci na ovom projektu obilaze seoske sredine po Srbiji kako bi se uverili u pravo stanje, mane, prednosti i potencijal sela, a dr Vukadinović kaže da je bilo i vrlo pozitivnih iskustava.

"Recimo, odabrali smo Mokrin kao jedno od održivih sredina i posetili smo 'Mokrin haus', gde smo anketirali učenike osnovne škole i došli do saznanja da deca razumeju održivu ekonomiju. Uverili smo se da se već posluje po određenim principima održive ekonomije, što u suštini podrazumeva povratak na neku priču pre industrijske revolucije. Tako su sela pre neke tri decenije funkcionisala - vrlo je zastupljena upotreba komposta, na primer. Pozitivna iskustva imali smo i u selu Čumići u Šumadiji, gde smo imali priliku da razgovaramo s osnovcima i privrednicima, odnosno ženama tog kraja koje se specifično bave cvećarstvom. U planu je poseta opštini Rekovac, gde ćemo razgovarati sa vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava", objašnjava sagovornica "Biznis plana".

Velik deo ovog projekta obuhvata i pitanje položaja žena i mladih ljudi u ruralnim sredinama, kao ranjivih socio-ekonomskih kategorija.

Dr Vukadinović objašnjava da je obaveza nosilaca projekta da pripreme detaljnu i dokumentovanu analizu stanja koja će poslužiti donosiocima odluka da bolje planiraju našu budućnost.

"Na bazi ovih rezultata istraživanja, stručnih radova i monografija, imamo zadatak da damo preporuke i smernice kako će ići dalje, odnosno kako će se formirati naš identitet u skladu sa načelima cirkularne ekonomije. Ipak, naša deca treba da naslede ekosistem u kojem živimo, ali on mora da opstane da bi se to dogodilo", navodi ova profesorka Univerziteta "Educons".

Ova ruralna politika je nesumnjivo tek na početku i definitivno nema dovoljno novca, u vidu subvencija ili drugih alokacija, koji bi bio opredeljen za pitanje ruralne politike.

"Možda sad ne zvuči baš adekvatno, ali s jedne strane imamo najveću katastrofu koja preti čovečanstvu i to je rat na više područja širom sveta, a s druge strane pokušavamo da brinemo o održivosti. To je moje lično mišljenje, ali pitanje je svakako budžetsko i nije novina da su evropske zemlje, naročito one razvijene i najviše Velika Britanija, uvele 'zelene poreze' i takse da bi prihodovale za razvoj cirkularne ekonomije i održivog razvoja. Plan razvoja Srbije i plan cirkularne ekonomije doneti su decembra prošle godine kao osnov za izradu strategije cirkularne ekonomije i usaglašavanje sa principima održive ekonomije Evrope - i vidi se da je Srbija izabrala", navodi naša sagovornica.

Kako pojašnjava, postoje dve opcije - jedna je da ostanete izolovani od sveta, a druga je da idete u korak sa svetom.

"Ovo je dobar smer u kojem mi idemo. Rezultati naših obimnih anketa pokazuju da više od 50 odsto ispitanika znaju šta je cirkularna ekonomija, dakle za početak je dobro da poznajemo ovaj pojam. Takođe, kroz različite programe vlade i nevladinih agencija sprovode se određeni segmenti cirkularne ekonomije u smislu upravljanja otpadom, radom sa decom u školama po pitanju poznavanja reciklaže, a to je odličan način da se ova tema otvori i mladima koji će naš svet da naslede", stava je dr Simonida Vukadinović.

Ovaj kompleksan projekat obuhvata rad mnogo ljudi iz više oblasti i fazni rad. Postoji ukupno pet faza istraživanja: globalni izazovi i nacionalne ekonomije, cirkularna ekonomija, ruralni razvoj i uloga žena, definisanje kapaciteta srpske ekonomije, promocija rezultata projekta i upravljanje projektom i obimnim podacima iz istog.

Nosilac je "Educons", a doprinos daju Privredna komora Srbije, Pokrajinski sekretarijat za nauku i sekretarijat za poljoprivredu, Ministarstvo poljoprivrede, mnoge lokalne samouprave, škole, udruženja žena, poljoprivredna gazdinstva, stručnje službe i svi drugi koji bi voleli da budu uključeni u ovu priču.

Dr Simonida Vukadinović kaže da su vrata projektnih menadžera otvorena i za učešće drugih zainteresovanih strana koje smatraju da mogu da doprinesu istraživanjima u ruralnim sredinama

U okviru ovog projekta, prošle srede je održan okrugli sto o zelenoj tranziji, gde su stručnjaci iz različitih oblasti iz ministarstva, Pokrajine, Agencije za zaštitu životne sredine, predstavnika Evropske unije, nevladinih organizacija i akademske zajednice formirali radno-savetodavnu grupu koja će se angažovati na što boljoj realizaciji projekta, što će značiti i bolju bazu za donosioce odluka.

Ukoliko vas interesuje ova tema još detaljnije, poslušajte OVDE ili u nastavku ceo razgovor sa prof. dr Simonidom Vukadinović.

U narednom izdanju preduzetničkog serijala "Biznis plan" bavimo se greškama koje mladi preduzetnici najčešće prave kad pokreću svoje biznise. Daćemo odgovore - kako izbeći najčešće greške i daćemo savete za dobar start u biznisu.

Pratite "Biznis plan" i saznajte detalje o različitim preduzetničkim temama, koje su naročito korisne početnicima. Radijske emisije slušajte premijerno nedeljom u 9h na radio021.rs ili na 92,2 MHz, a članke čitajte ponedeljkom na našem portalu.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Kad se kruna vrati..

28.11.2023 • 09:27

... u Vojvodinu

U Vojvodini je u proteklih 105 godina svaki segment urusen, da ne pisem o ekonomiji i privredi.... sve ce morati iz pocetka ali to nece moci u ovim strukturama!

8 11 -3
Neko

28.11.2023 • 06:18

Kod nas je to utopija, dok se sistem sustinski ne promeni!

10 8 +2
r

27.11.2023 • 20:25

r

Sela su ostala bez stanovnika, trebaju ozbiljni zahvati, prvo prerađivačka industrija, da se imaju gde plasirati proizvodi, izvoz viška tih proizvoda,svi prateći uslovi.......od tog pisanja nema ništa!!!!!

18 7 +11

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.