Čuvanje uništavanjem: Zaštita Fruške gore se finansira sečom šuma

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Novi Sad

12.02.2024.

16:15 > 16:18

Prema izveštajima upravljača, zaštita prirode u Srbiji finansira se najviše iz - seče šume.

Čuvanje uništavanjem: Zaštita Fruške gore se finansira sečom šuma

Foto: 021.rs

U Srbiji je do kraja 2023. godine zabeleženo 315 kategorisanih zaštićenih područja prirode, ukupne površine oko 740.000 hektara.

Kako pokazuje analiza Ekološkog centra "Stanište", od tog broja Skupština Vojvodine proglasila je samo devet odsto područja.

Prema izveštajima upravljača područja koja su proglasili republički organi, zbirni prihodi svih područja u 2022. godini iznosili su oko 2,17 milijardi dinara. Od toga 42,4 odsto prihoda dolazi od seča šume.

Ovo je, piše "Stanište", još izraženije kada se izdvoje podaci za nacionalne parkove. Tu je osnovna delatnost upravljača najveći izvor, sa oko 59 odsto ukupnih prihoda.

"Ovo je jasan pokazatelj da nacionalni parkovi funkcionišu kao svako drugo šumarsko preduzeće, te da je neophodno uvesti drugačiji model upravljanja i finansiranja zaštićenih područja", piše "Stanište".

Kada je reč o Nacionalnom parku "Fruška gora", taj procenat iznosi 57,5 odsto. Nacionalni park "Fruška gora" iz osnovne delatnosti zaradio je u 2022. godini 192.400.000 dinara.

Subvencije Ministarstva životne sredine, s druge strane, za ovo prirodno dobro iznose manje od pet odsto, odnosno 15.855.000 dinara.

Značajan izvor prihoda su naknade za korišćenje prirodnih dobara. Ovde spadaju naknade za obavljanje delatnosti u zaštićenom području (ugostiteljstvo, turizam, seča šume i rudarstvo), zatim naknade za vikendice, upotrebu motornih vozila, održavanje manifestacija, ulaznice, postavljanje objekata, i drugo.

U ostale prihode spadaju i sredstva dobijena od Pokrajine, lokalnih samouprava, kredita, pozajmica i drugih izvora, dok mali deo prihoda čine i donacije, uglavnom iz EU projekata.

Zaštićeno područje Koviljsko-petrovaradinski rit, od Ministarstva zaštite životne sredine 2022. godine je, na primer, prihodovola 1,1 milion dinara, dok je od osnovne delatnosti upravljača "zaradilo" 6,7 miliona, a od AP Vojvodina manje od milion.

Što se potrošnje tiče, većina upravljača nacionalnih parkova i ostalih prirodnih dobara, novac je trošila na zarade čuvara prirode i stručnih lica. Manji deo troškova odnosio se na monitoring i mere zaštite prirode, kao i na promociju i edukaciju.

Ekološki centar "Stanište" navodi da se ne može utvrditi da li su utrošeni iznosi dovoljni, jer u izveštajima o trošenju nedostaje prikaz aktivnosti iz ugla ostvarenja ciljeva.

"Ne postoje podaci o tome koliko je za konkretne aktivnosti potrebno, na primer, koliko čuvara je potrebno, a koliko ih ima, koliko vrsta je monitorisano, a koliko je potrebno, i tako dalje. Bez ovih pokazatelja ne možemo znati koji su efekti finansiranja", piše "Stanište".

Istraživanje je sprovedeno u periodu od septembra do decembra prošle godine, a odnosi se na sprovođenje programa zaštite zaštićenih područja na nivou Republike i Pokrajine.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Preferirajte 021.rs na Google-u

Teme

Komentari 14

Hronološki Najpopularniji

Limanac

12.02.2024 • 21:34

Za svaku godinu ovih na vlasti trebace deset godina za saniranja stete,mislite o tome kad zveknete minus na komentara.

47 55 -8
/

12.02.2024 • 20:48

/

@b
izvoli probaj u demokratiji unistiti neki nacionalni park.
eno digli su drvlje i kamenje na glumca koji je pre neki dan zalutao u jelistounu van dozvoljene staze

35 57 -22
Fuj49

12.02.2024 • 20:13

Nema sumnje

Ako ovi gubari ostanu na vlasti Fruška gora će promeniti ime u Gola planina.

57 84 -27

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.