"Za sitan novac potpisuje se sve i svašta": Koliko verujete državi nakon tragedije u Novom Sadu?

Autor: Demostat, 021.rs

Novi Sad

12.11.2024.

20:21 > 06:07

Septembarsko istraživanje Demostata potvrdilo je da tek 14 odsto ispitanih u anketi veruje Vladi Srbije.

"Za sitan novac potpisuje se sve i svašta": Koliko verujete državi nakon tragedije u Novom Sadu?

Foto: 021.rs

Gotovo tri puta više (48 odsto) je onih koji decidirano kažu kako joj ne veruju.

Još je gora situacija kod lokalnih vlasti, u koje veruje tek svaki deseti građanin (10 odsto), a skoro pet puta više (48 procenata) je onih koji im ne veruju.

Na najsuroviji mogući način, pokazano je da su građani u pravu - institucije ne funkcionišu.

Posledica je 14 žrtava urušene nadstrešnice na tek renoviranoj zgradi Železničke stanice, a iznad autobuskog stajališta koje tu, po planskim dokumentima, nije trebalo da bude. I dok se traže krivci u rasponu od "zuba vremena", što je prilično cinično, jer se zbog toga i renoviralo, do projektanta, izvođača, čitave linije podizvođača, nadzora - u vazduhu vise sve brojnija pitanja, prenosi Demostat.

To stanje nesigurnosti koje se dogodilo nakon nesreće u Novom Sadu, ima svoje korene, kaže za Demostat Ivan Ignjatović, profesor Građevinskog fakulteta na predmetu Sanacija, rekonstrukcija i održavanje betonskih konstrukcija.

On objašnjava da su pregledi definisani Pravilnikom za građevinske kontrole i da postoje tri nivoa: osnovni, glavni i monitoring, a da se vrše u utvrđenom vremenskom rasponu u zavisnosti od klase objekta, na pet godina kad je reč o mostovima, tunelima, objektima preko 50 metara raspona ili visine, a na 15 kod svih drugih.

Otvara se sve glasnije pitanje da li je sada potrebno da se izvrši vanredni inspekcijski nadzor svih novijih, ali i ranije zidanih građevina, po pravilu neodržavanih onako kako struka nalaže. I da li država ima (stručan) kapacitet da to obavi.

Pitanje je i da li će to ugroziti planirane investicije, poput EXPO-a, metroa, a i predsednik Aleksandar Vučić ozbiljno se zabrinuo da li će imati ko da potpiše te dozvole, projekte i radove, čime je i sam na neki način priznao da ili sumnja u integritet stručnjaka koji su angažovani ili u skraćene procedure koje prosto prizivaju propuste.

"U praksi oni koji gazduju tim objektima vrlo retko ili uopšte ne rade te preglede. A pravilnik je podzakonski akt i njegova primena je obavezna. Železnička stanica spada u grupu objekata sa specifičnim i nestandardnim sistemima što je zahtevalo pregled svakih pet godina. Trebalo bi videti da li ga je bilo, da ne ocenjujemo unapred, a ako nije, sasvim je logično da se za objekat star 60 godina, a koji je predviđen za rekonstrukciju, pre toga uradi osnovni tehnički pregled i ocena stanja", kaže Ignjatović i dodaje da tu vrstu provere rade isključivo građevinski inženjeri sa licencom za konstrukcije i ukoliko je potpisao neko drugi, to predstavlja delovanje van nadležnosti u sistemu izrade tehničke dokumentacije.

Ističe da stanje u građevinarstvu nije sjajno, da se "za sitan novac potpisuje sve i svašta", a da je sistem kontrole i licenci obesmišljen jer niko ni za šta nije odgovarao iako je bilo osnova za to.

Što brže i jeftinije, na kraju sve skuplje

"U našoj struci već godinama su preko svake mere i granice eksploatisana dva zahteva: brzina i ušteda. Sve izmene zakona o planiranju i izgradnji unazad 10-15 godina principijelno su urađene da bi se ubrzalo izdavanja građevinske dozvole. To je sjajno za jednu atmosferu "ajmo, radimo", ali postoji i izreka da što je brzo to je kuso. Ranije ste imali glavni projekat koji je sadržao i statitčki proračun i detalje armature, oplate, u čeličnim konstrukcijama detalje čelika. Sada postoji, baš tako se i zove, projekat za građevinsku dozvolu. On je na mnogo nižem nivou, ne sadrži ove detalje a samo on podleže tehničkoj kontroli. Za objekte od velikog značaja gde je nadležna Republička reviziona komisija, vrši se provera na nivou idejnog projekta, ali projekat za izvođenje radova, kao i kod ostale gradnje, ne podleže tehničkoj kontroli", ističe Ignjatović.

Dodaje da u praksi investitor zatraži da mu se napravi projekat za građevinsku dozvolu po principu "moram da je dobijem". To se uradi navrat-nanos samo da se podnesu papiri i dobije dozvola, a onda se praktično nanovo projektuje i pitanje je koliko to ima veze sa onim za šta je dozvola dobijena. A dalje, do izvođačkog projekta koji tek ne podleže nikakvoj kontroli, rade se izmene i izmene, pa više niko ne može da utvrdi početak i kraj.

"Pitanje je da li se na kraju uradi projekat izvedenog stanja koji treba da popiše razlike između projekta za građevinsku dozvolu i onoga što je u praksi urađeno. Još gore, dok se papiri slažu da bi se formalno podneli za građevinsku dozvolu, na terenu se već pod dozvolom za takozvane pripremne radove, što je zapravo priprema terena, uveliko pobijaju šipovi. Nemate još projekat, nemate konstrukciju a pobijaju se šipovi da se na njih osloni objekat za koji se još ne zna kako će da izgleda. To je jedan haos koji je nastao zbog ubrzavanja procedura", navodi profesor Ignjatović.

On naglašava i da upotrebna dozvola koja se dobija na kraju procesa, nije toliko bitna ukoliko je izvršen tehnički pregled koji pozitivnim rešenjem dokazuje usklađenost između građevinske dozvole i izvedenih radova, odnosno tehničke dokumentacije koja dokazuje da su ispunjeni standardi gradnje.

"Imao sam uvid u idejni projekat rekonstrukcije zgrade železničke stanice u Novom Sadu i u njemu nema te nadstrešnice. Ono što je gledao građevnski inženjer kontruktivac je sama fasada na kojoj su menjali neke nosače, horizontalne elemente, ali posle toga ide projekat za građevinsku dozvolu, koji nisam video ali sigurno je da postoji. Da li su u tom trenutku ušle u igru izmene na nadstrešnici, ne znam. Moguće je da nisu jer se u praksi često dešava da se sve što je škakljivo ostavi za posle dobijanja građevinske dozvole. A kad dobijete građevinsku dozvolu, to znači da je objekat prošao tehničku kontrolu, nakon toga se radi izvođački projekat ali tu nema više nikakve kontrole, samo je pitanje ko će da potpiše", kaže Ignjatović.

Dodaje da je Građevinski fakultet stalno zahtevao da se uvede tehnička kontrola projekta za izvođenje, ali ih niko nije slušao. Tražila se samo brzina, dok o faktoru uštede priča počinje već na nivou idejnog projekta. Gleda se kako smanjiti dimenzije elementa, količinu armature, konačnu cenu.

Međutim, na pitanje kako je uprkos tome, svaki naredni projekat sve skuplji, da se cena izgrađenih kvadrata i kilometara višestruko uvećava i prevazilazi slične ili komplikovanije građevine u zemljama iz okruženja – odgovor je da to izlazi iz domena građevinsrstva kao struke.

Zašto neko da radi kad ne zna

On navodi da su u razvijenom svetu, evropskim zemljama, prakse različite. U nekima se radi na osnovu licenci u drugima ne ali zato postoji sistem osiguranja koji definiše odgovornost.

"Firma koja radi mora da ima plaćeno osiguranje, novčane bankarske garancije koje obezbeđuju materijalnu odgovornost za njegovu ispravnost. Prakse su različite, ali i mentalitet. Na jednom skupu u Švajcarskoj, koja nema licence, rekao sam kolegi da kod njih svako može da potpiše projekat. Pogledao me je u čudu: “A zašto bi on to potpisao ako ne zna da radi", priča profesor Ignjatović.

Povodom tragedije u Novom Sadu, Građevinski fakultet u Beogradu izdao je saopštenje u kome je ponudio stručnu pomoć u utvrđivanju uzroka nesreće, ali je i apelovao na "poštovanja propisanih tehničkih normi i pravila građevinske struke" kako bi se obezbedio "nezavisan rad građevinskih inženjera u svim fazama projektovanja, građenja, rekonstrukcija i nadzora, bez spoljnih pritisaka, što je nažalost, vrlo česta pojava u praksi".

Stručnu pomoć ponudila je i Inženjerska komora Srbije, koja je najavila da će staviti na raspolaganje tim eksperata dok će Sud časti Komore prikupiti činjenice kako bi utvrdio uzrok tragedije i eventualnu odgovornost inženjerske struke.

Tekst u celosti čitajte na Demostatu.

Podsetimo, prošlo je više od deset dana od nesreće na Železničkoj stanici u kojoj je stradalo 14 osoba, a troje je teško povređeno.

Zbog nesreće su organizovani protesti u Novom Sadu i Beogradu, a privođeni su građani i aktivisti koji su učestvovali na protestu 5. novembra.

Međutim, javnost je još uvek bez odgovora ko je kriv za nesreću.

U Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu saslušano je više od 50 osoba zbog tragedije na Železničkoj stanici kada je nakon pada nadstrešnice poginulo 14 osoba, dok je troje teško povređeno.

Javnosti je, za sada, poznato samo da je među saslušanima u svojstvu građanina bio i bivši ministar građevine Goran Vesić. Tužilaštva se nisu oglašavala u vezi sa nesrećom na Železničkoj stanici u Novom Sadu još od 5. novembra. Portal 021.rs je u više navrata slao pitanja u vezi sa nesrećom, ali ovaj organ ne reaguje.

Pitanja koja smo postavili (i postavljaćemo) njima, ali i drugim nadležnima u ovom slučaju, možete da vidite OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 33

Hronološki Najpopularniji

dacic

13.11.2024 • 13:59

ko veruje bagri sem bagre
svakim danom u svakom pogledu sve vise propadam! zbog bagre

3 3 0
ssss

13.11.2024 • 10:44

Ljudi dali ste svesni da mi na čelu države imamo veoma agresivnog fudbalskog navijača (i sam je to rekao),i koji je svoje navijačko huliganske porive i pravila uneo u politiku,u sudstvo,šlolstvo,u novinarstvo i gotovo sve javne medije i institucije društva ? pa je čak i u ovakve članke i komentare angažovao t.k.zv botove da udaraju minuse na sasvim normalne i smislene komentare.Dakle sve živo je zagađeno i zatrovano sa tim navijačkim huliganizmom i ne nazire se svetlo na kraju tunela

11 15 -4
Драган

13.11.2024 • 08:41

Koliko verujes drzavi

Verujem drzavi sto posto. A ovo sto se desava,desava se i u drugim drzavama. Ko je kriv odgovarace.

19 30 -11

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.