Koje drveće treba saditi u Novom Sadu: Da li je koprivić pogodan za sadnju na našem području?
Krajem 2023. godine započeta je akcija "Sadimo sada za budućnost Novog Sada", kao deo Plana rekonstrukcije javnih zelenih površina za period od 2023. do 2027. godine koju je pokrenuo Grad Novi Sad.
Foto: 021.rs
Tada je zasađeno 46 stabala, a realizacijom ove akcije planirano je da se zasadi oko 6.000 stabala sa ciljem unapređenja zelenog fonda Novog Sada, ekološke održivosti i kvaliteta života građana. Osim toga, uz ovu aktivnost paralelno se realizuje i redovna sadnja.
Ipak, pejzažni arhitekta iz Novog Sada Luka Bajić, smatra da na zelenim površinama treba još dosta da se radi, te da imaju potencijal koji nije u potpunosti iskorišćen.
"Iz perspektive pejzažnog arhitekte zelenilo bih načelno ocenio na skali od jedan do pet negde između dvojke i trojke, u smislu da Novi Sad ima tradiciju planiranja zelenih površina. Zelene površine koje su nasledili su same po sebi kvalitetne, ali mislim da su trenutno u lošem stanju. Odnosno, kroz razvoj njihov kvalitet nije unapređen i održavan kao što je bio ranije. Što se tiče samog drveća, to je sad relativna stvar, pogotovu zbog okolnosti u odnosu na klimatske promene", kaže Bajić.
On objašnjava i to da se u proteklih nekoliko godina breza pokazala kao vrsta koju nije pogodno saditi na našem podneblju.
"Breza je vrsta kod koje se postojeća starija stabla suše, te se sadnice načelno u velikom procentu ne primaju, a predstavlja uslovno rečeno domaću autohtonu vrstu. Ne znam koji je tačno razlog. Pretpostavljamo da je razlog upravo u tome da nema dovoljno vlage i da su leta previše ekstremna, da ona načelno ne uspeva, a bila je jedna od vrsta koju svako kod nas zna i viđa je u svojoj okolini", dodaje Bajić.
Naučna saradnica sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Milica Rat, kaže da su invazivne vrste veliki problem kod nas i da to treba da bude posebna stavka o kojoj treba da razmišljamo kada govorimo o tome koje drveće treba saditi.
"Većina invazivnih vrsta, posebno iz grupa drvenasti i žbunastih vrsta su zapravo postale invazivne, jer ih je čovek uneo u gradove i u sela jer su bile lepe, jer su se koristile u hortikulturi za ozelenjavanje i da nam bude lepa sredina. Posle nekog vremena ljudi izgube interesovanje za njih i nakon sto godina imamo situaciju da imamo veliki broj vrsta koje su zapravo nama izmenila prirodna staništa", objašnjava Rat.
Rat kaže da je koprivić vrsta za koju su ljudi u Vojvodini vrlo sentimentalno vezani i podseća na situaciju koprivića koji je prošle godine uništen u centru Novog Sada tokom snažnog nevremena.
"Kao biolog moram da kažem da je koprivić invazivna vrsta. Koprivić je vrsta koja narušava naša prirodna staništa. Zbog zanemarivanja i nebrige o prirodi, ta vrsta, koja je bila sađena samo u gradovima, može se naći i na staništima koja su pirorodna, koja su preostala u Vojvodini i koja su zbog toga ugrožena", rekla je Rat.
Ona ističe da treba biti pametan pri sadnji koprivića, jer iako lepo raste i lepo uspeva u urbanim uslovima, može se vrlo lako proširiti na prirodna staništa koja se nalaze oko naših urbanih sredina, te nije najpogodniji odabir za sadnju.
Kako klimatske promene utiču na novosadsko zelenilo?
Bajić objašnjava da nam leto 2023. godine govori da klimatske promene jesu realnost i podseća na oluju koja je u velikoj meri uticala na stabla u Novom Sadu, pa je tako Novi Sad trenutno u lošijem stanju. Kako kaže 'dosta bi moglo da se radi na tome da se kvalitet unapredi'.
"Zelenilo Novog Sada je posle oluje dosta devastirano, tako da načelno ima dosta posla na kvalitetu, samo treba obratiti pažnju koje kategorije zelenila treba da unapredimo i na kojim mestima. Novi Sad se širi, mnogi delovi grada nemaju pristup već zelenim površinama i to su neki osnovni pravci o kojima Novi Sad u budućnosti treba da razmišlja po pitanju zelenila", kaže Bajić.
Rat dodaje da se od prošlogodišnje oluje jedan hortikulturni oblik hrasta lužnjaka pokazao kao vrsta koja je najmanje bila pogođena vremenom, a koja se na našem području vrlo često sadi.
"Taj piramidalni hrast je hortikulturni oblik jedne vrste koja je vrlo česta duž velikih reka u celoj Evropi, pa i u Vojvodini - duž Tise, duž Save, duž Dunava. I onda tu nalazimo vez, ali nije to tako jednostavno. Moramo da posmatramo kako će te biljke da se ponašaju u urbanim sredinama", objašnjava Rat.
Pročitaj još
Šta onda treba saditi na prostoru Novog Sada?
Rat objašnjava da zahvaljujući različitim analizama možemo doći do rešenja šta treba saditi na prostoru grada. Takvo rešenje, ipak, još uvek ne postoji zato što smo, kako kaže Rat, 'tek počeli da se bavimo ovim pristupom, jer smo shvatili da dosadašnji pristup mora delimično da se izmeni da bismo mogli da imamo održive zelene gradove'.
"Proučavanjem i pravljenjem spiska vrsta koje trpe uslove koje imamo u našem specifičnom gradu mi možemo doći do kombinacije onoga šta bi trebalo koristiti za pošumljavanje, za ozelenjavanje - zato što nije samo proces posaditi vrste koja su visoka drveća, treba da se sade vrste koje su žbunaste, treba da imamo zeljaste biljke na našim travnim područjima da bismo omogućili da se negde dugoročno posmatrano te zelene površine same održavaju", kaže Rat.
Ona kaže da osim botaničara u taj proces mora da se uključi i niz drugih istraživača koji će proceniti kako se određene vrste ponašaju u nekim drugim tipovima staništa, pa da tek onda može doći do rešenja koje vrste bi bile najadekvatnije za sadnju.
Bajić dodaje da možemo koristiti vrste koje su autohtone, ali da je možda problem što u prvim godinama njihovog razvoja treba da se prilagode i da je to opšte pitanje koliko se uopšte novo zasađeno drveće održava, da li se zaliva, da li se neguje u odnosu na bolesti i ostalo.
"Ne postoji sad konkretan odgovor koje vrste treba koristiti. Treba probati, da se vidi koje vrste lakše podnose klimatske promene, a da opet nisu invazivne. Ako uvodimo vrste koje nisu autohtone, odnosno nisu domaće, možemo da dođemo u situaciju da poremetimo eko sistem u tom smislu, odnosno da se te vrste ne šire više nego što bi trebalo. Tako da domaće vrste svakako treba koristiti, ali treba uvesti i nešto što nije sa ovog podneblja", kaže Bajić.
Rat ističe da Novi Sad ima izuzetno lepo razvijenu ekološku mrežu unutar urbane sredine, jer se direktno naslanja na zaštićena područja poput Specijalnog rezervata prirode Koviljsko-petrovaradinski rit i Nacionalnog parka Fruška gora.
"To su sve zaštićena područja koja su u bliskoj vezi sa gradom i zbog toga moramo pametno da biramo sadni materijal", poručuje Rat.
Projekat "Zeleno blago Novog Sada" realizuje Centar za razmišljanje uz podršku Uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
VIDEO Potpisivanje studentskog plana u Novom Sadu: Red u Dunavskom parku
15.09.2026.•
2
Studenti u blokadi započeli su akciju predstavljanja studentskog plana po Srbiji, među prvim tačkama našao se Novi Sad.
Nosilac Studentske liste Ilija Srdanović za 021.rs: "Ja uopšte nisam važan, Srbija nam je bitna"
15.09.2026.•
9
"Svi mi smo spremni da podnesemo sve moguće žrtve da bismo došli do cilja, a to je oslobođenje društva", kaže za 021.rs Ilija Srdanović, nosilac Studentske liste na predstojećim parlamentarnim izborima.
VIDEO Studenti predstavljaju svoj program Novosađanima: "Zabranićemo stranačko zapošljavanje"
15.09.2026.•
23
Studenti sa kandidatima sa njihove liste za predstojeće izbore predstavljaju svoj politički program Novosađanima na više lokacija u gradu, a jedan deo tog programa jeste zabrana stranačkog zapošljavanja.
Pojačana kontrola motociklista u Novom Sadu: Prijava protiv dvojice vozača, jedan maloletan i bez dozvole
15.09.2026.•
8
Policija je u prethodnom periodu sprovodila pojačanu kontrolu motociklista u saobraćaju, te tako uhvatila dvojicu vozača koji su bili u različitim težim prekršajima.
Iz saobraćaja 14. septembra isključeno 14 vozača i tri vozila
15.09.2026.•
0
U ponedeljak, 14. septembra, na području Južnobačkog okruga, dogodilo se devet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedno lice zadobilo teške, a četiri lake telesne povrede.
FOTO Kej ponovo išaran grafitima: Oficirska kapa koju je nosio Ratko Mladić i "FCK BLK"
15.09.2026.•
44
Kej u Novom Sadu ponovo je išaran grafitima kojima se veliča Ratko Mladić, ali ovog puta dodate su ranije naprednjačke poruke upućene političkim protivnicima.
U toku prijave za besplatne edukativne radionice za roditelje odojčadi i male dece o prvoj pomoći
15.09.2026.•
0
Besplatne edukativne radionice za roditelje odojčadi i male dece uzrasta do tri godine, na temu pružanja prve pomoći, održaće se 22. i 23. septembra u Gradskom centru za unapređenje reproduktivno zdravlje u Almaškoj 4.
Do vikenda oko 30 stepeni i sunčano u Novom Sadu
15.09.2026.•
0
Sreda će u Novom Sadu biti pretežno sunčana i znatno toplija.
VIDEO: Naprednjaci blokirali Varadinski most da bi razvili transparent
15.09.2026.•
43
Saobraćaj na Varadinskom mostu jutros je bio blokiran kako bi se u obe trake razvio veliki transparent.
FOTO: Zastava Srbije istaknuta na novosadskim pijacama povodom državnog praznika
15.09.2026.•
9
JKP "Tržnica" istakla je zastavu Srbije na svim pijacama kojima upravlja, povodom obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.
Ko je sve "faktor stabilnosti" iz Novog Sada: Ovo su gradski kandidati na Dačićevoj listi
15.09.2026.•
20
Na izbornoj listi "Ivica Dačić - Faktor stabilnosti" okupljene oko Socijalističke partije Srbije za izbore zakazane za 25. oktobra ove godine, ukupno je 10 kandidata iz Novog Sada.
Srpsko narodno pozorište u 166. sezonu ulazi sa novim instrumentima, devet premijera, brojnim gostovanjima...
15.09.2026.•
1
Srpsko narodno pozorište u 166. sezoni planira devet premijera, četiri dramske, dve operske i tri baletske, uz brojna gostovanja i saradnju sa istaknutim evropskim i svetskim umetnicima.
Univerziteta u Novom Sadu ponovo nema među 1.000 najboljih na Šangajskoj listi
15.09.2026.•
3
Univerzitet u Novom Sadu rangiran je u tri oblasti na Šangajskoj listi za 2026. godinu.
Lepe vesti za početak dana: U Novom Sadu rođene 23 bebe, među njima i blizanci
15.09.2026.•
1
U Novom Sadu su u protekla 24 časa rođene 23 bebe.
Vučić ponovo najavio "veliki skup u Novom Sadu" - to je bar deveti put
15.09.2026.•
63
Kandidat za premijera Srbije Aleksandar Vučić najavio je ponovo da će SNS održati veliki skup u Novom Sadu.
Novosađani, još danas nosite kišobrane sa sobom
15.09.2026.•
0
I danas će u Novom Sadu povremeno padati kiša.
Studenti predstavljaju svoj program na 10 lokacija u Novom Sadu
15.09.2026.•
23
Studenti u blokadi objavili su datume kada će predstavljati okosnicu svog programa, a prema rasporedu, u utorak, 15. septembra, plan će biti predstavljen u Vojvodini.
Ko je nosilac Studentske liste: Biografija Ilije Srdanovića
14.09.2026.•
48
Studenti u blokadi predali su kompletnu Studentsku listu Republičkoj izbornoj komisiji i objavili spisak svih 250 imena. Prvi među njima je kardiolog iz Novog Sada Ilija Srdanović.
Počeli radovi na kupoli Jovine gimnazije, informacija o radovima još nema
14.09.2026.•
5
Radovi na kupoli zgrade Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" počeli su krajem prošle nedelje, a obavezna tabla koja otkriva ko je izvođač radova, te njihovu vrednost, još uvek nije postavljena.
Kandidati iz Novog Sada na Vučićevoj listi: Od "studenata koji žele da uče" do starih imena
14.09.2026.•
47
Lista "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" predata je Republičkoj izbornoj komisiji (RIK), a među 250 kandidata za narodne poslanike nalazi se i 21 kandidat iz Novog Sada.
.jpg "I sutra moguća kiša u Novom Sadu")
I sutra moguća kiša u Novom Sadu
14.09.2026.•
0
Utorak će u Novom Sadu biti nestabilan, moguća je kiša.
Komentari 29
Slucaj
Koja
Duška
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar