Koje drveće treba saditi u Novom Sadu: Da li je koprivić pogodan za sadnju na našem području?
Krajem 2023. godine započeta je akcija "Sadimo sada za budućnost Novog Sada", kao deo Plana rekonstrukcije javnih zelenih površina za period od 2023. do 2027. godine koju je pokrenuo Grad Novi Sad.
Foto: 021.rs
Tada je zasađeno 46 stabala, a realizacijom ove akcije planirano je da se zasadi oko 6.000 stabala sa ciljem unapređenja zelenog fonda Novog Sada, ekološke održivosti i kvaliteta života građana. Osim toga, uz ovu aktivnost paralelno se realizuje i redovna sadnja.
Ipak, pejzažni arhitekta iz Novog Sada Luka Bajić, smatra da na zelenim površinama treba još dosta da se radi, te da imaju potencijal koji nije u potpunosti iskorišćen.
"Iz perspektive pejzažnog arhitekte zelenilo bih načelno ocenio na skali od jedan do pet negde između dvojke i trojke, u smislu da Novi Sad ima tradiciju planiranja zelenih površina. Zelene površine koje su nasledili su same po sebi kvalitetne, ali mislim da su trenutno u lošem stanju. Odnosno, kroz razvoj njihov kvalitet nije unapređen i održavan kao što je bio ranije. Što se tiče samog drveća, to je sad relativna stvar, pogotovu zbog okolnosti u odnosu na klimatske promene", kaže Bajić.
On objašnjava i to da se u proteklih nekoliko godina breza pokazala kao vrsta koju nije pogodno saditi na našem podneblju.
"Breza je vrsta kod koje se postojeća starija stabla suše, te se sadnice načelno u velikom procentu ne primaju, a predstavlja uslovno rečeno domaću autohtonu vrstu. Ne znam koji je tačno razlog. Pretpostavljamo da je razlog upravo u tome da nema dovoljno vlage i da su leta previše ekstremna, da ona načelno ne uspeva, a bila je jedna od vrsta koju svako kod nas zna i viđa je u svojoj okolini", dodaje Bajić.
Naučna saradnica sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Milica Rat, kaže da su invazivne vrste veliki problem kod nas i da to treba da bude posebna stavka o kojoj treba da razmišljamo kada govorimo o tome koje drveće treba saditi.
"Većina invazivnih vrsta, posebno iz grupa drvenasti i žbunastih vrsta su zapravo postale invazivne, jer ih je čovek uneo u gradove i u sela jer su bile lepe, jer su se koristile u hortikulturi za ozelenjavanje i da nam bude lepa sredina. Posle nekog vremena ljudi izgube interesovanje za njih i nakon sto godina imamo situaciju da imamo veliki broj vrsta koje su zapravo nama izmenila prirodna staništa", objašnjava Rat.
Rat kaže da je koprivić vrsta za koju su ljudi u Vojvodini vrlo sentimentalno vezani i podseća na situaciju koprivića koji je prošle godine uništen u centru Novog Sada tokom snažnog nevremena.
"Kao biolog moram da kažem da je koprivić invazivna vrsta. Koprivić je vrsta koja narušava naša prirodna staništa. Zbog zanemarivanja i nebrige o prirodi, ta vrsta, koja je bila sađena samo u gradovima, može se naći i na staništima koja su pirorodna, koja su preostala u Vojvodini i koja su zbog toga ugrožena", rekla je Rat.
Ona ističe da treba biti pametan pri sadnji koprivića, jer iako lepo raste i lepo uspeva u urbanim uslovima, može se vrlo lako proširiti na prirodna staništa koja se nalaze oko naših urbanih sredina, te nije najpogodniji odabir za sadnju.
Kako klimatske promene utiču na novosadsko zelenilo?
Bajić objašnjava da nam leto 2023. godine govori da klimatske promene jesu realnost i podseća na oluju koja je u velikoj meri uticala na stabla u Novom Sadu, pa je tako Novi Sad trenutno u lošijem stanju. Kako kaže 'dosta bi moglo da se radi na tome da se kvalitet unapredi'.
"Zelenilo Novog Sada je posle oluje dosta devastirano, tako da načelno ima dosta posla na kvalitetu, samo treba obratiti pažnju koje kategorije zelenila treba da unapredimo i na kojim mestima. Novi Sad se širi, mnogi delovi grada nemaju pristup već zelenim površinama i to su neki osnovni pravci o kojima Novi Sad u budućnosti treba da razmišlja po pitanju zelenila", kaže Bajić.
Rat dodaje da se od prošlogodišnje oluje jedan hortikulturni oblik hrasta lužnjaka pokazao kao vrsta koja je najmanje bila pogođena vremenom, a koja se na našem području vrlo često sadi.
"Taj piramidalni hrast je hortikulturni oblik jedne vrste koja je vrlo česta duž velikih reka u celoj Evropi, pa i u Vojvodini - duž Tise, duž Save, duž Dunava. I onda tu nalazimo vez, ali nije to tako jednostavno. Moramo da posmatramo kako će te biljke da se ponašaju u urbanim sredinama", objašnjava Rat.
Pročitaj još
Šta onda treba saditi na prostoru Novog Sada?
Rat objašnjava da zahvaljujući različitim analizama možemo doći do rešenja šta treba saditi na prostoru grada. Takvo rešenje, ipak, još uvek ne postoji zato što smo, kako kaže Rat, 'tek počeli da se bavimo ovim pristupom, jer smo shvatili da dosadašnji pristup mora delimično da se izmeni da bismo mogli da imamo održive zelene gradove'.
"Proučavanjem i pravljenjem spiska vrsta koje trpe uslove koje imamo u našem specifičnom gradu mi možemo doći do kombinacije onoga šta bi trebalo koristiti za pošumljavanje, za ozelenjavanje - zato što nije samo proces posaditi vrste koja su visoka drveća, treba da se sade vrste koje su žbunaste, treba da imamo zeljaste biljke na našim travnim područjima da bismo omogućili da se negde dugoročno posmatrano te zelene površine same održavaju", kaže Rat.
Ona kaže da osim botaničara u taj proces mora da se uključi i niz drugih istraživača koji će proceniti kako se određene vrste ponašaju u nekim drugim tipovima staništa, pa da tek onda može doći do rešenja koje vrste bi bile najadekvatnije za sadnju.
Bajić dodaje da možemo koristiti vrste koje su autohtone, ali da je možda problem što u prvim godinama njihovog razvoja treba da se prilagode i da je to opšte pitanje koliko se uopšte novo zasađeno drveće održava, da li se zaliva, da li se neguje u odnosu na bolesti i ostalo.
"Ne postoji sad konkretan odgovor koje vrste treba koristiti. Treba probati, da se vidi koje vrste lakše podnose klimatske promene, a da opet nisu invazivne. Ako uvodimo vrste koje nisu autohtone, odnosno nisu domaće, možemo da dođemo u situaciju da poremetimo eko sistem u tom smislu, odnosno da se te vrste ne šire više nego što bi trebalo. Tako da domaće vrste svakako treba koristiti, ali treba uvesti i nešto što nije sa ovog podneblja", kaže Bajić.
Rat ističe da Novi Sad ima izuzetno lepo razvijenu ekološku mrežu unutar urbane sredine, jer se direktno naslanja na zaštićena područja poput Specijalnog rezervata prirode Koviljsko-petrovaradinski rit i Nacionalnog parka Fruška gora.
"To su sve zaštićena područja koja su u bliskoj vezi sa gradom i zbog toga moramo pametno da biramo sadni materijal", poručuje Rat.
Projekat "Zeleno blago Novog Sada" realizuje Centar za razmišljanje uz podršku Uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
U nedelju do 10 stepeni
07.11.2026.•
0
U Novom Sadu će u nedelju ujutro biti hladno, sa slabim mrazom i maglom.
RTV: Predsednica Programskog saveta predstavila lični stav kao zvaničan stav tog tela
07.11.2026.•
12
Rukovodstvo javne medijske ustanove "Radio-televizija Vojvodine" saopštilo je da je predsednica Programskog saveta RTV zloupotrebila ovlašćenja.
Predragu Vuletiću i Diani Milović određen pritvor do 30 dana
07.11.2026.•
18
Sudija za prethodni postupak Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg suda u Novom Sadu odredio je pritvor do 30 dana pokrajinskom sekretaru za socijalnu politiku Predragu Vuletiću.
Jutro hladno, tokom dana vedro sa temperaturom do devet stepeni
07.11.2026.•
1
U Novom Sadu u subotu ujutro hladno, sa kratkotrajnom maglom.
Iz Betanija lepa vest: Za jedan dan rođeno 12 beba
07.11.2026.•
1
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 12 beba.
Tužilaštvo traži pritvor za pokrajinskog sekretara Predraga Vuletića
06.11.2026.•
4
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu predložilo je određivanje pritvora pokrajinskom sekretaru za socijalnu politiku Predragu Vuletiću.
Pokrajina: Spremačice uznemiravane dok su odnosile smeće, slučaj će biti prijavljen policiji
06.11.2026.•
38
Uprava za zajedničke poslove pokrajinskih organa osudila je, kako je navela, uznemiravanje, ometanje i neovlašćeno fotografisanje i snimanje spremačica koje su odnosile smeće i odlagale ga u kontejnere.
Šta urbanisti planiraju za Rumenku: Na mestu nekadašnje zadruge porodične kuće i nova kanalizacija
06.11.2026.•
4
Na ranom javnom uvidu nalaze se izmene i dopune Plana generalne regulacije dela Rumenke u kome urbanisti planiraju nove stambene objekte na prostoru nekadašnje zemljoradničke zadruge.
Evropsko tužilaštvo: Istraga o mogućoj zloupotrebi novca EU u vezi sa tragedijom u Novom Sadu i dalje traje
06.11.2026.•
5
Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) potvrdilo je da je istraga o mogućoj zloupotrebi sredstava EU u vezi sa Železničkom stanicom u Novom Sadu i dalje u toku.
Nadzorni odbor JGSP-a se proglasio nenadležnim za smenu direktora nakon inicijative sindikata
06.11.2026.•
7
Na sednici Nadzornog odbora Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća "Novi Sad" povodom inicijative za smenu direktora Milana Balaća, odbor se proglasio nenadležnim.
Klizište kod Sremskih Karlovaca: Uočena vidljiva oštećenja kolovoza, nadležni procenjuju bezbednost
06.11.2026.•
14
Održana je sednica Gradskog štaba za vanredne situacije u Novom Sadu povodom formiranja novog klizišta između Petrovaradina i Sremskih Karlovaca, a procena ugroženosti stanovništva još uvek je u toku.
Ilija Srdanović operisao koleno: Zahvat prošao bez komplikacija
06.11.2026.•
18
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović operisao je koleno, a nakon zahvata oglasio se na društvenim mrežama.
Topovski udar bačen u dvorište kuće kontrolora Studentske liste u Sremskoj Kamenici
06.11.2026.•
16
U dvorište porodične kuće jednog od kontrolora Studentske lista, kako tvrdi Zbor građana Sremske Kamenice, bačen je topovski udar visoke razorne moći u noći između 5. i 6. novembra.
"Dnevnik" u dubokoj krizi i nagomilanim dugovima: Novac građana upumpavan u partijsko glasilo
06.11.2026.•
41
Nakon što je "Dnevnik Vojvodina Pres", izdavač novosadskog lista "Dnevnik", saopštio da je u teškoj situaciji, postavlja se pitanje šta je sa milionima dobijenim iz budžeta države, grada i lokalnih samouprava.
Sindikat SNP traži razrešenje članova Upravnog i Nadzornog odbora pozorišta
06.11.2026.•
0
Sindikalna organizacija Samostalnog sindikata Srpskog narodnog pozorišta uputila je zahtev za utvrđivanje odgovornosti i razrešenje odgovornih lica u organima upravljanja i nadzora ovog pozorišta.
I zaposleni Akademije strukovnih studija traže ostavku rukovodstva
06.11.2026.•
5
Predsednici Akademije strukovnih studija i članovima privremenog Saveta Akademije poslat je danas zahtev za ostavkama, potpisan od strane bivše direktorke Visoke poslovne škole Jelene Damnjanović i 37 zaposlenih.
Milomir Jaćimović: Sada mi nije žao da platim ranije izrečene kazne jer idu u budžet
06.11.2026.•
18
Prevoznik Milomir Jaćimović, koji je tokom prethodne dve godine vozio studente na akcije širom Srbije, kaže da je posle izbornih promena porastao interes za njegove usluge i da autobusi ponovo počinju da rade.
U Novom Sadu za jedan dan rođeno 18 beba
06.11.2026.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 18 beba.
Danas do 11 stepeni
06.11.2026.•
0
U Novom Sadu, nakon hladnog i maglovitog jutra, tokom dana mala ili umerena oblačnost.
Srđan Kovačević: "Nemam političke ambicije, moja borba je za zdravo društvo i vladavinu prava"
05.11.2026.•
10
Advokat i aktivista Zborova Novog Sada Srđan Kovačević izjavio je da nema političke ambicije i da ne namerava da se kandiduje na lokalnim ili pokrajinskim izborima.
Hladan petak u Novom Sadu: Prvi mraz, nove svirke i druga dešavanja za kraj nedelje
05.11.2026.•
0
Novosađane sutra očekuje prvi mraz ove jeseni, po neko isključenje i nove svirke.
Komentari 29
Slucaj
Koja
Duška
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar