Koje drveće treba saditi u Novom Sadu: Da li je koprivić pogodan za sadnju na našem području?
Krajem 2023. godine započeta je akcija "Sadimo sada za budućnost Novog Sada", kao deo Plana rekonstrukcije javnih zelenih površina za period od 2023. do 2027. godine koju je pokrenuo Grad Novi Sad.
Foto: 021.rs
Tada je zasađeno 46 stabala, a realizacijom ove akcije planirano je da se zasadi oko 6.000 stabala sa ciljem unapređenja zelenog fonda Novog Sada, ekološke održivosti i kvaliteta života građana. Osim toga, uz ovu aktivnost paralelno se realizuje i redovna sadnja.
Ipak, pejzažni arhitekta iz Novog Sada Luka Bajić, smatra da na zelenim površinama treba još dosta da se radi, te da imaju potencijal koji nije u potpunosti iskorišćen.
"Iz perspektive pejzažnog arhitekte zelenilo bih načelno ocenio na skali od jedan do pet negde između dvojke i trojke, u smislu da Novi Sad ima tradiciju planiranja zelenih površina. Zelene površine koje su nasledili su same po sebi kvalitetne, ali mislim da su trenutno u lošem stanju. Odnosno, kroz razvoj njihov kvalitet nije unapređen i održavan kao što je bio ranije. Što se tiče samog drveća, to je sad relativna stvar, pogotovu zbog okolnosti u odnosu na klimatske promene", kaže Bajić.
On objašnjava i to da se u proteklih nekoliko godina breza pokazala kao vrsta koju nije pogodno saditi na našem podneblju.
"Breza je vrsta kod koje se postojeća starija stabla suše, te se sadnice načelno u velikom procentu ne primaju, a predstavlja uslovno rečeno domaću autohtonu vrstu. Ne znam koji je tačno razlog. Pretpostavljamo da je razlog upravo u tome da nema dovoljno vlage i da su leta previše ekstremna, da ona načelno ne uspeva, a bila je jedna od vrsta koju svako kod nas zna i viđa je u svojoj okolini", dodaje Bajić.
Naučna saradnica sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Milica Rat, kaže da su invazivne vrste veliki problem kod nas i da to treba da bude posebna stavka o kojoj treba da razmišljamo kada govorimo o tome koje drveće treba saditi.
"Većina invazivnih vrsta, posebno iz grupa drvenasti i žbunastih vrsta su zapravo postale invazivne, jer ih je čovek uneo u gradove i u sela jer su bile lepe, jer su se koristile u hortikulturi za ozelenjavanje i da nam bude lepa sredina. Posle nekog vremena ljudi izgube interesovanje za njih i nakon sto godina imamo situaciju da imamo veliki broj vrsta koje su zapravo nama izmenila prirodna staništa", objašnjava Rat.
Rat kaže da je koprivić vrsta za koju su ljudi u Vojvodini vrlo sentimentalno vezani i podseća na situaciju koprivića koji je prošle godine uništen u centru Novog Sada tokom snažnog nevremena.
"Kao biolog moram da kažem da je koprivić invazivna vrsta. Koprivić je vrsta koja narušava naša prirodna staništa. Zbog zanemarivanja i nebrige o prirodi, ta vrsta, koja je bila sađena samo u gradovima, može se naći i na staništima koja su pirorodna, koja su preostala u Vojvodini i koja su zbog toga ugrožena", rekla je Rat.
Ona ističe da treba biti pametan pri sadnji koprivića, jer iako lepo raste i lepo uspeva u urbanim uslovima, može se vrlo lako proširiti na prirodna staništa koja se nalaze oko naših urbanih sredina, te nije najpogodniji odabir za sadnju.
Kako klimatske promene utiču na novosadsko zelenilo?
Bajić objašnjava da nam leto 2023. godine govori da klimatske promene jesu realnost i podseća na oluju koja je u velikoj meri uticala na stabla u Novom Sadu, pa je tako Novi Sad trenutno u lošijem stanju. Kako kaže 'dosta bi moglo da se radi na tome da se kvalitet unapredi'.
"Zelenilo Novog Sada je posle oluje dosta devastirano, tako da načelno ima dosta posla na kvalitetu, samo treba obratiti pažnju koje kategorije zelenila treba da unapredimo i na kojim mestima. Novi Sad se širi, mnogi delovi grada nemaju pristup već zelenim površinama i to su neki osnovni pravci o kojima Novi Sad u budućnosti treba da razmišlja po pitanju zelenila", kaže Bajić.
Rat dodaje da se od prošlogodišnje oluje jedan hortikulturni oblik hrasta lužnjaka pokazao kao vrsta koja je najmanje bila pogođena vremenom, a koja se na našem području vrlo često sadi.
"Taj piramidalni hrast je hortikulturni oblik jedne vrste koja je vrlo česta duž velikih reka u celoj Evropi, pa i u Vojvodini - duž Tise, duž Save, duž Dunava. I onda tu nalazimo vez, ali nije to tako jednostavno. Moramo da posmatramo kako će te biljke da se ponašaju u urbanim sredinama", objašnjava Rat.
Pročitaj još
Šta onda treba saditi na prostoru Novog Sada?
Rat objašnjava da zahvaljujući različitim analizama možemo doći do rešenja šta treba saditi na prostoru grada. Takvo rešenje, ipak, još uvek ne postoji zato što smo, kako kaže Rat, 'tek počeli da se bavimo ovim pristupom, jer smo shvatili da dosadašnji pristup mora delimično da se izmeni da bismo mogli da imamo održive zelene gradove'.
"Proučavanjem i pravljenjem spiska vrsta koje trpe uslove koje imamo u našem specifičnom gradu mi možemo doći do kombinacije onoga šta bi trebalo koristiti za pošumljavanje, za ozelenjavanje - zato što nije samo proces posaditi vrste koja su visoka drveća, treba da se sade vrste koje su žbunaste, treba da imamo zeljaste biljke na našim travnim područjima da bismo omogućili da se negde dugoročno posmatrano te zelene površine same održavaju", kaže Rat.
Ona kaže da osim botaničara u taj proces mora da se uključi i niz drugih istraživača koji će proceniti kako se određene vrste ponašaju u nekim drugim tipovima staništa, pa da tek onda može doći do rešenja koje vrste bi bile najadekvatnije za sadnju.
Bajić dodaje da možemo koristiti vrste koje su autohtone, ali da je možda problem što u prvim godinama njihovog razvoja treba da se prilagode i da je to opšte pitanje koliko se uopšte novo zasađeno drveće održava, da li se zaliva, da li se neguje u odnosu na bolesti i ostalo.
"Ne postoji sad konkretan odgovor koje vrste treba koristiti. Treba probati, da se vidi koje vrste lakše podnose klimatske promene, a da opet nisu invazivne. Ako uvodimo vrste koje nisu autohtone, odnosno nisu domaće, možemo da dođemo u situaciju da poremetimo eko sistem u tom smislu, odnosno da se te vrste ne šire više nego što bi trebalo. Tako da domaće vrste svakako treba koristiti, ali treba uvesti i nešto što nije sa ovog podneblja", kaže Bajić.
Rat ističe da Novi Sad ima izuzetno lepo razvijenu ekološku mrežu unutar urbane sredine, jer se direktno naslanja na zaštićena područja poput Specijalnog rezervata prirode Koviljsko-petrovaradinski rit i Nacionalnog parka Fruška gora.
"To su sve zaštićena područja koja su u bliskoj vezi sa gradom i zbog toga moramo pametno da biramo sadni materijal", poručuje Rat.
Projekat "Zeleno blago Novog Sada" realizuje Centar za razmišljanje uz podršku Uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Studenti u blokadi DIF-a: Dvojica maskiranih muškaraca fizički napali našeg kolegu
15.06.2025.•
1
Studenti u blokadi Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, saopštili su da je još jedan njihov kolega sinoć fizički napadnut na Keju.
.jpg "Studenti u blokadi pozvali u ponedeljak na skup podrške Zborovima ispred Rektorata")
Studenti u blokadi pozvali u ponedeljak na skup podrške Zborovima ispred Rektorata
15.06.2025.•
5
Studenti u blokadi fakulteta Univerziteta u Novom Sadu pozvali su u ponedeljak, 16. juna u 20.30 časova na skup podrške Zborovima Novog Sada, koji će se održati ispred zgrade Rektorata.
Zborovi Novog Sada pozivaju sutra na okupljanje ispred tužilaštva: "Nasilnici nisu heroji"
15.06.2025.•
4
Zborovi Novog Sada pozvali su na okupljanje u ponedeljak, 16. juna u 9 časova ispred Osnovnog javnog tužilaštva, povodom nastavka suđenja četvorici aktivista SNS koji su studentkinji slomili vilicu.
Još jedan ministar o Železničkoj stanici u Novom Sadu: Srušiti centralni hol, bilo je diverzije
15.06.2025.•
51
Centralni hol Železničke stanice u Novom Sadu mora biti srušen jer je padom nadstrešnice došlo do cepanja zida.
Garaže u Novom Sadu sve skuplje: Za pojedine prodavci traže više od 40.000 evra
15.06.2025.•
10
Kada je reč o udelu u ukupnom broju prodatih garažnih mesta, najveći udeo od 52 odsto je na teritoriji Grada Beograda.
Još jedna letnja nedelja pred nama
15.06.2025.•
0
I nedelja pred nama biće mahom sunčana i veoma topla.
Finalna blokada raskrsnice sutra kod Banovine: Objavljen detaljan program
15.06.2025.•
32
Finalna blokada raskrsnice u Novom Sadu održaće se u ponedeljak, 16. juna, a Zborovi građana Novog Sada objavili su detaljniji program.
Broj prijava nasilja u porastu: Radnici Centra za socijalni rad u Novom Sadu preopterećeni
14.06.2025.•
10
Broj korisnika Centra za socijalni rad povećan je tokom 2024. godine, a kako se ističe u izveštaju rada ove ustanove, radnici su neretko ukazivali na preopterećenost.
VIDEO: Novi Sad je postao grad "vespi"
14.06.2025.•
16
Evropska nedelja vespi trenutno se održava u Novom Sadu i trajaće do nedelje, 15. juna.
Tužilac Lazić: Vučić direktno preti tužiocima i sudijama čijim odlukama nije zadovoljan
14.06.2025.•
28
Tužilac Apelacionog suda u Novom Sadu Radovan Lazić rekao je da predsednik Aleksandar Vučić "direktno preti razrešenjem i krivičnim gonjenjem sudijama i tužiocima čijim odlukama nije zadovoljan".
Akademski plenum: "Raspišite izbore i rešite društvenu krizu"
14.06.2025.•
27
Akademski plenum smatra da je Odlukom komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta dozvoljeno da se ispiti ne održavaju na fakultetima, što znači da je moguće, kako su rekli, da budu i u kafanama.
Grad ove godine subvencioniše JGSP sa 2,5 milijarde dinara: Preduzeće sa najvećim dotacijama
14.06.2025.•
23
Gradska vlast uvećala je subvencije koje će ove godine davati Javnom gradskom saobraćajnom preduzeću "Novi Sad", te sada iznose 2,5 milijarde dinara.
Devojčice u vođstvu: U Novom Sadu za 24 sata rođeno 29 beba
14.06.2025.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 29 beba.
Kreni - promeni: Ponovo odbijen predlog za pritvor studenta FTN-a zbog sukoba ispred DIF-a
13.06.2025.•
1
Viši sud u Novom Sadu doneo je pravosnažnu odluku - odbijen je predlog za pritvor studenta FTN-a Veljka Petrovića, saopštio je pokret Kreni-promeni.
Sukob u Jevrejskoj ulici, upotrebljen i nož
13.06.2025.•
6
Dve žene su lakše povređene nakon fizičkog sukoba u Jevrejskoj ulici.
Ulaganje u javni prevoz u Novom Sadu: Da li je ženska bezbednost deo računice?
13.06.2025.•
14
Žene u Novom Sadu, kao i u većini drugih gradova, češće koriste javni prevoz nego muškarci. Ipak, Grad i saobraćajno preduzeće ulažu malo truda u to da prevoz prilagode najčešćim korisnicima.
Novosadski studenti zahtevaju obraćanje na sednici Skupštine Novog Sada: "Da se naš glas čuje"
13.06.2025.•
17
Studenti koji blokiraju fakultete u Novom Sadu podneli su zahtev za obraćanje na sednici Skupštini grada Novog Sada zakazanoj za utorak.
VIDEO Požar na Sajlovu: Velika materijalna šteta
13.06.2025.•
3
Lokalizovan je požar u autoservisu na Sajlovu koji je izbio danas u toku popodnevnih časova.
Akademski plenum o uspehu koleginica sa FTN: Plate minimalne - rezultati maksimalni
13.06.2025.•
7
Iako je Vlada Srbije nezakonitom odlukom naučno-istraživački i umetnički rad na fakultetima svela samo na pet časova nedeljno nastavnici i saradnici su i dalje posvećeni nauci i umetnosti.
Uvećan budžet Novog Sada: Na šta će se trošiti milijarde dinara
13.06.2025.•
14
Budžet Grada Novog Sada za ovu godinu uvećan je za više od 4,4 milijarde dinara, te će sada iznositi više od 48,9 milijardi.
Muškarcu koji je udario policajca kod GSP određen kućni pritvor: Tereti se za napad na službeno lice
13.06.2025.•
5
Muškarcu koji je osumnjičen za napad na službeno lice tokom blokade raskrsnice kod JGSP "Novi Sad" izrečena je mera zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora.
Komentari 29
Slucaj
Koja
Duška
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar