Drveće brana od klimatskih promena u Novom Sadu: Leti hladi, zimi greje
Prethodnih 150 godina drveće je imalo ulogu da bude lepo, da uredi gradove, a prethodnih decenija počeli smo da posmatramo drveće kao živo biće koje može da nam olakša život u gradu.
Foto: 021.rs
"Prethodnih 150 godina drveće je imalo ulogu, zajedno sa ukrasnim šibljem, da bude lepo, da uredi gradove", kaže naučna saradnica na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu dr Milica Rat za 021.rs.
Ona kaže da su nauka i nova istraživanja donela novi ugao posmatranja - drveće je pre svega živo biće koje je bilo ovde i pre nego što je postojao grad. Osim toga, možemo drveće da vidimo kao nešto što može da olakša život u gradu.
"Mi smo zapravo drveću izmenili stanište kad smo izgradili grad. S druge strane, izgradili smo grad u nekom području koje baš i nije prijatno za život. Vojvodina u odnosu na neka druga područja, koliko god mi sad voleli Vojvodinu i ja pre svega, nije područje koje ima te klimatske faktore koji su pogodni, niti leti niti zimi", ističe naučnica s PMF-a.
Kako objašnjava Milica Rat, kod nas je leti vlaga visoka, jake su vrućine, a tokom jeseni imamo jake vetrove, kao što imamo i oštre zime s niskim temperaturama.
"Tu je uloga drveća koju mi zapravo možemo veštački da iskoristimo u gradovima, ali je jako važno ono što se pokazalo prošle godine - da zapravo pametno biramo drveće koje ćemo da unesemo u grad, da nam drveće u ovim veštačkim ekosistemima koje smo zapravo stvorili, ne bude više pre svega lepo, nego da ima tu ulogu da nam mikroklimatske uslove koje stvaraju gradovi ublaži i da nama obezbedi lepše uslove za život i lakše uslove za život" rekla je Rat.
Kvalitetnim odabirom vrsta koje sadimo povećava se i diverzitet ptica i insekata koji su značajni polinatori (služe za oprašivanje biljaka). Uz raznovrsnost životinja na tlu, dobar izbor sadnica pozitivno utiče i na vrste koje žive u zemljištu.
"Drveće je upravo kroz zemljište povezano sa svim onim što nama obogaćuje zemljište, sa onim što nama održava sveukupno živi svet u kome živimo i prirodu u kojoj živimo čini zapravo zdravom" ističe Milica Rat.
Drvoredi po gradovima ne ublažavaju efekat globalnih klimatskih promena, koliko onih klimatskih promena koji se dešavaju naglom urbanizacijom gradova. Ipak, nije dovoljno tek tako posaditi drveće koje nam je "pri ruci", već je neophodan pametan odabir vrsta ne bi li se ublažio efekat toplotnog ostrva.
"Moramo svi zajedno da radimo da bismo došli do rešenja - i botaničari i ljudi koji se bave hortikulturom, pejzažne arhitekte, ali i arhitekte i inženjeri, kao i ljudi koji se bave proizvodnjom i postavljanjem solarnih panela, zelenih zidova i zelenih krovova, jer se pokazalo da ovo trenutno što imamo nije dovoljno dobro, posebno u svetlu ovih promena koje smo mi izazvali prethodnih 150 godina, a koje kulminiraju kao klimatske promene u urbanim sredinama", objašnjava naučnica Rat.
Kako napominje Milica Rat stanje ipak nije toliko loše koliko ljudi misle, ali negativne posledice urbanizacije jesu vidljive. Prekomerna gradnja dovodi do toga da je nemoguće vratiti zelene površine u pojedine gradske sredine.
"U većem delu grada prethodnih 30 godina zanemarivano je očuvanje zelenih površina i sve je pretvoreno u parkinge. To je ono što je generalno problem, zato što i ako poželite da napravite zelene džepove u nekim urbanim sredinama kao što su Grbavica, Nova Detelinara, vi to nećete moći da uradite", pojašnjava Rat.
Nasuprot ovim negativnim primerima, u gradu postoje urbani, zeleni džepovi na Limanu, na Novom naselju i na Staroj Detelinari.
"Važno je da počnemo da o njima razmišljamo ponovo, ali i da razmišljamo o tome da je trenutno proces urbanizacije na Salajci i u onim starim delovima gradovima gde se ruše stare kuće i dižu se višespratnice", kaže Milica Rat.
Ona objašnjava da su te stare kuće uvek imale veliko zelene dvorište puno biljaka i životinja.
"Mi tu parcelu više ne posmatramo kao kuću s velikim dvorištem, već je vidimo kao zgradu s malim betoniranim dvorištem. Na neki način to je kompenzovano zelenim površinama i zelenim džepovima koji tu postoje, ali kod nas, nažalost, ne postoji kultura adekvatnog planiranja zelenih džepova", ističe naučnica Rat.
Ona dodaje da nije sigurna koliko je moguće te procese vratiti unazad, koliko je moguće da se izmene urbane sredine kad već postoje podignute zgrade i naselja s velikim brojem stanovnika.
"Broj stanovnika u gradu se poprilično povećao poslednjih 30 godina i sad pričamo o nekim brojkama preko 400 hiljada stanovnika u gradu Novom Sadu, što je izuzetno mnogo, tako da ne možemo ljude da izmestimo, ali moramo naći neka adekvatna rešenja", kaže Milica Rat za portal 021.rs.
Važno je vratiti drveće u gradove, jer je ono jedno od ključnih činilaca u kruženju materije u sredini.
"Tim kruženjem sva zagađenja vazduha na koje najviše u poslednje vreme obraćamo pažnju zapravo ne ostanu u našem vazduhu da ih mi udišemo, već ih biljke preuzimaju i ubacaju u svoj metabolizam i na taj način ih otklanjaju iz vazduha, pa nama prečišćavaju vazduh. Tako da to negde i jeste jedna od uloga koja je nama trenutno marketinški važna. Treba nam neko da nam prečisti vazduh u gradu - to će najbolje da uradi drvo", ističe naučnica s PMF-a.
Drveće ima višestruku ulogu u urbanim sredinama, smanjuje zagađenje vazduha, zemljišta i pomaže nam da regulišemo prekomernu količinu vode ili premalo vode koje imamo u gradovima. Utiče na to da život u gradu bude podnošljiviji kada je klima prema nama oštra.
"Radili smo istraživanja i ona pokazuju da kada imamo složen sklop, drveće visoko, žbunje i dole zeljasti sloj, temperatura bude i za tri do četiri stepena niža u najtoplijem delu dana, nego na području gde postoje" kaže Milica Rat.
Pročitaj još
Ona dodaje da je neophodno da nije dovoljno da postoji travnata površina, nego su neophodna i stabla.
"Pametno isplanirana zelena površina može zaista da smanji temperaturu, ali ne samo temperaturu, ona reguliše i vlažnost vazduha. Mi leti imamo problem sa vlagom, bude nam nepodnošljivo da dišemo i upravo drveće to kompenzuje da dobijemo taj dobar osećaj da možemo prosto da budemo napolju u najtoplijem delu dana tokom letnje sezone", rekla je Milica Rat za 021.rs.
Drveće zimi umanjuje efekat negativnih temperatura.
"Jutros je temperatura bila par stepeni, ali je bio osećaj da je mnogo hladnije. Kad uđete u park i dalje bude hladno, ali se smanji ta razlika između stvarne temperature i našeg ličnog osećaja", zaključuje Milica Rat.
Projekat "Zeleno blago Novog Sada" realizuje Centar za razmišljanje uz podršku Uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Novosađani protestovali na livadici kod Štranda zbog izgradnje crkve
14.02.2026.•
0
Novosađani su danas održali protest na livadici kod Štranda, na kojoj je u planu izgradnja crkve.
Preminuo Anđelko Maletić Čupko - novosadski muzički urednik
14.02.2026.•
4
Anđelko Maletić Čupko, muzički urednik Radio Novog Sada i autor brojnih muzičkih emisija, preminuo je sinoć u 79. godini.
Nedelja u Novom Sadu: Kiša uz prijatnu temperaturu
14.02.2026.•
0
U nedelju nas u Novom Sadu očekuje kiša.
Mićin: Vučić slobodno prošetao Novim Sadom, laž opozicije pala u vodu
14.02.2026.•
78
Gradočelnik Novog Sada Žarko Mićin izjavio je danas da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno "slobodno prošetao" Novim Sadom i da je "još jedan ogromna laž opozicije pala u vodu", da to ne sme da učini.
U Betaniji rođena 21 beba, među njima i blizanci
14.02.2026.•
0
Dvadeset i jedna beba rođena je u novosadskom porodilištu Betanija u prethodna 24 sata.
Direktor firme koja je kupila Luku Novi Sad podneo ostavku nakon objavljivanja prepiske sa Epstinom
14.02.2026.•
10
Sultan Ahmed Bin Sulajem, šef kompanije DP World iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja ima vlasništvo nad Lukom Novi Sad, podneo je ostavku nakon objavljivanja prepiske sa seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom.
Poginula Tatjana Ječmenica, suprug Darko teško povređen
13.02.2026.•
14
Bivša teniserka iz Novog Sada Tatjana Ječmenica nastradala je u saobraćajnoj nesreći kod Beograda.
Vučić: Ne dolazim u ponedeljak u Novi Sad
13.02.2026.•
102
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da u ponedeljak neće doći u Novi Sad.
Planirana popravka česmi na Pozorišnom trgu - sve po ceni od skoro 8,5 miliona dinara
13.02.2026.•
19
Raspisan je tender za sanaciju oštećenih fontana na Pozorišnom trgu u centru Novog Sada i to po ceni od skoro 8,5 miliona dinara sa porezom.
Policija najavila snimanje skupova u Novom Sadu u ponedeljak
13.02.2026.•
15
Policijska uprava u Novom Sadu uputila je obaveštenje da se u ponedeljak, 16. februara, očekuju okupljanja građana na više lokacija u gradu.
Dejan Vuk Stanković izviždan u Novom Sadu, Mićin stao u njegovu odbranu
13.02.2026.•
34
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković prisustvovao je predstavljanju Priručnika za realizaciju nastave na teme zaštite od diskriminacije i unapređenja ravnopravnosti. Na odlasku је "pozdravljen" zviždanjem.
FOTO: Obnovljena bočna vrata na Katedrali
13.02.2026.•
4
Bočna vrata na Katedrali obnovljena su i ponovo postavljena, saopštio je Grad Novi Sad.
Udruženju koje je osnovala ministarka Pavkov dodeljeni milioni dinara
13.02.2026.•
2
Novosadska organizacija Zeleni Sad dobila je najmanje 9,5 miliona dinara na javnim konkursima Novog Sada, raznih ministarstava i pokrajinskih sekretarijata od 2019. godine do danas.
FOTO, VIDEO: U toku orezivanje stabala u Lukijana Mušickog
13.02.2026.•
4
U toku je uklanjanje i orezivanje stabala u Ulici Lukijana Mušickog.
Sud odbio ukidanje poternica za novosadskim studentima
13.02.2026.•
18
Viši sud u Novom Sadu odbio je predlog da se ukinu pritvor i poternice grupi od šestoro aktivista, kojima se u odsustvu sudi za pokušaj rušenja ustavnog poretka.
Protest na livadici kod Štranda zbog izgradnje crkve
13.02.2026.•
28
Zbor građana Mesne zajednice "Liman" u subotu, 14. februara, organizuje protestni skup na livadici kod Štranda zbog izgradnje crkve u tom naselju.
Naplata parkinga za električne automobile u Novom Sadu: Da li se moglo drugačije?
13.02.2026.•
23
JKP Parking servis u 2026. godini planira postavljanje punjača za električne automobile, a sat vremena parkiranja koštaće 500 dinara.
Lepe vesti iz Betanije: Rođeno 28 beba u jednom danu
13.02.2026.•
0
Dvadeset i osam beba rođeno je u novosadskom porodilištu Betanija u prethodna 24 sata.
Naglo poskupeo smeštaj u Gerontološkom centru: Novosađani u situaciji "bez izbora"
13.02.2026.•
91
Cena smeštaja u Gerontološkom centru "Novi Sad" je početkom februara iznenada i drastično porasla, što je porodice starih koji borave u toj ustanovi dovela u nezgodnu poziciju.
Novosađani pokrenuli platformu za prijavljivanje nebezbednih objekta i problema u kraju
13.02.2026.•
17
Zbor Mesne zajednice Žitni trg pokrenuo je inicijativu za mapiranje nebezbednih objekata i drugih problema u javnom prostoru. Pokrenuta je platforma prijavi.zborzitnitrg.rs.
U Novom Sadu toplo, u nedelju moguća susnežica
13.02.2026.•
0
Temperatura u Novom Sadu ovog petka biće iznad proseka za ovo doba godine.
Komentari 19
Lala
Aleksa
Презиме
У мојој а верујем и многим другим породицама, учени смо од малена да је дрвеће живо биће које живот значи кроз давање плода, пречишћавање ваздуха итд! Учили ме родитељи мојих родитеља који су дакле тако размишљали још од кад! Немојте стално стара знања приписивати новим генерацијама као открића 'топле воде' што кажу.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar