Drveće brana od klimatskih promena u Novom Sadu: Leti hladi, zimi greje
Prethodnih 150 godina drveće je imalo ulogu da bude lepo, da uredi gradove, a prethodnih decenija počeli smo da posmatramo drveće kao živo biće koje može da nam olakša život u gradu.
Foto: 021.rs
"Prethodnih 150 godina drveće je imalo ulogu, zajedno sa ukrasnim šibljem, da bude lepo, da uredi gradove", kaže naučna saradnica na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu dr Milica Rat za 021.rs.
Ona kaže da su nauka i nova istraživanja donela novi ugao posmatranja - drveće je pre svega živo biće koje je bilo ovde i pre nego što je postojao grad. Osim toga, možemo drveće da vidimo kao nešto što može da olakša život u gradu.
"Mi smo zapravo drveću izmenili stanište kad smo izgradili grad. S druge strane, izgradili smo grad u nekom području koje baš i nije prijatno za život. Vojvodina u odnosu na neka druga područja, koliko god mi sad voleli Vojvodinu i ja pre svega, nije područje koje ima te klimatske faktore koji su pogodni, niti leti niti zimi", ističe naučnica s PMF-a.
Kako objašnjava Milica Rat, kod nas je leti vlaga visoka, jake su vrućine, a tokom jeseni imamo jake vetrove, kao što imamo i oštre zime s niskim temperaturama.
"Tu je uloga drveća koju mi zapravo možemo veštački da iskoristimo u gradovima, ali je jako važno ono što se pokazalo prošle godine - da zapravo pametno biramo drveće koje ćemo da unesemo u grad, da nam drveće u ovim veštačkim ekosistemima koje smo zapravo stvorili, ne bude više pre svega lepo, nego da ima tu ulogu da nam mikroklimatske uslove koje stvaraju gradovi ublaži i da nama obezbedi lepše uslove za život i lakše uslove za život" rekla je Rat.
Kvalitetnim odabirom vrsta koje sadimo povećava se i diverzitet ptica i insekata koji su značajni polinatori (služe za oprašivanje biljaka). Uz raznovrsnost životinja na tlu, dobar izbor sadnica pozitivno utiče i na vrste koje žive u zemljištu.
"Drveće je upravo kroz zemljište povezano sa svim onim što nama obogaćuje zemljište, sa onim što nama održava sveukupno živi svet u kome živimo i prirodu u kojoj živimo čini zapravo zdravom" ističe Milica Rat.
Drvoredi po gradovima ne ublažavaju efekat globalnih klimatskih promena, koliko onih klimatskih promena koji se dešavaju naglom urbanizacijom gradova. Ipak, nije dovoljno tek tako posaditi drveće koje nam je "pri ruci", već je neophodan pametan odabir vrsta ne bi li se ublažio efekat toplotnog ostrva.
"Moramo svi zajedno da radimo da bismo došli do rešenja - i botaničari i ljudi koji se bave hortikulturom, pejzažne arhitekte, ali i arhitekte i inženjeri, kao i ljudi koji se bave proizvodnjom i postavljanjem solarnih panela, zelenih zidova i zelenih krovova, jer se pokazalo da ovo trenutno što imamo nije dovoljno dobro, posebno u svetlu ovih promena koje smo mi izazvali prethodnih 150 godina, a koje kulminiraju kao klimatske promene u urbanim sredinama", objašnjava naučnica Rat.
Kako napominje Milica Rat stanje ipak nije toliko loše koliko ljudi misle, ali negativne posledice urbanizacije jesu vidljive. Prekomerna gradnja dovodi do toga da je nemoguće vratiti zelene površine u pojedine gradske sredine.
"U većem delu grada prethodnih 30 godina zanemarivano je očuvanje zelenih površina i sve je pretvoreno u parkinge. To je ono što je generalno problem, zato što i ako poželite da napravite zelene džepove u nekim urbanim sredinama kao što su Grbavica, Nova Detelinara, vi to nećete moći da uradite", pojašnjava Rat.
Nasuprot ovim negativnim primerima, u gradu postoje urbani, zeleni džepovi na Limanu, na Novom naselju i na Staroj Detelinari.
"Važno je da počnemo da o njima razmišljamo ponovo, ali i da razmišljamo o tome da je trenutno proces urbanizacije na Salajci i u onim starim delovima gradovima gde se ruše stare kuće i dižu se višespratnice", kaže Milica Rat.
Ona objašnjava da su te stare kuće uvek imale veliko zelene dvorište puno biljaka i životinja.
"Mi tu parcelu više ne posmatramo kao kuću s velikim dvorištem, već je vidimo kao zgradu s malim betoniranim dvorištem. Na neki način to je kompenzovano zelenim površinama i zelenim džepovima koji tu postoje, ali kod nas, nažalost, ne postoji kultura adekvatnog planiranja zelenih džepova", ističe naučnica Rat.
Ona dodaje da nije sigurna koliko je moguće te procese vratiti unazad, koliko je moguće da se izmene urbane sredine kad već postoje podignute zgrade i naselja s velikim brojem stanovnika.
"Broj stanovnika u gradu se poprilično povećao poslednjih 30 godina i sad pričamo o nekim brojkama preko 400 hiljada stanovnika u gradu Novom Sadu, što je izuzetno mnogo, tako da ne možemo ljude da izmestimo, ali moramo naći neka adekvatna rešenja", kaže Milica Rat za portal 021.rs.
Važno je vratiti drveće u gradove, jer je ono jedno od ključnih činilaca u kruženju materije u sredini.
"Tim kruženjem sva zagađenja vazduha na koje najviše u poslednje vreme obraćamo pažnju zapravo ne ostanu u našem vazduhu da ih mi udišemo, već ih biljke preuzimaju i ubacaju u svoj metabolizam i na taj način ih otklanjaju iz vazduha, pa nama prečišćavaju vazduh. Tako da to negde i jeste jedna od uloga koja je nama trenutno marketinški važna. Treba nam neko da nam prečisti vazduh u gradu - to će najbolje da uradi drvo", ističe naučnica s PMF-a.
Drveće ima višestruku ulogu u urbanim sredinama, smanjuje zagađenje vazduha, zemljišta i pomaže nam da regulišemo prekomernu količinu vode ili premalo vode koje imamo u gradovima. Utiče na to da život u gradu bude podnošljiviji kada je klima prema nama oštra.
"Radili smo istraživanja i ona pokazuju da kada imamo složen sklop, drveće visoko, žbunje i dole zeljasti sloj, temperatura bude i za tri do četiri stepena niža u najtoplijem delu dana, nego na području gde postoje" kaže Milica Rat.
Pročitaj još
Ona dodaje da je neophodno da nije dovoljno da postoji travnata površina, nego su neophodna i stabla.
"Pametno isplanirana zelena površina može zaista da smanji temperaturu, ali ne samo temperaturu, ona reguliše i vlažnost vazduha. Mi leti imamo problem sa vlagom, bude nam nepodnošljivo da dišemo i upravo drveće to kompenzuje da dobijemo taj dobar osećaj da možemo prosto da budemo napolju u najtoplijem delu dana tokom letnje sezone", rekla je Milica Rat za 021.rs.
Drveće zimi umanjuje efekat negativnih temperatura.
"Jutros je temperatura bila par stepeni, ali je bio osećaj da je mnogo hladnije. Kad uđete u park i dalje bude hladno, ali se smanji ta razlika između stvarne temperature i našeg ličnog osećaja", zaključuje Milica Rat.
Projekat "Zeleno blago Novog Sada" realizuje Centar za razmišljanje uz podršku Uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
U Novom Sadu za jedan dan rođeno 27 beba, među njima dva para blizanaca
22.10.2025.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 27 beba.
Profesorka novosadskog PMF-a: Poražavajuće da Beograd i Novi Sad nemaju prečistače otpadnih voda
22.10.2025.•
0
Profesorka novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta Milena Bečelić Tomin je kazala da izlivanje neprečišćenih voda u domaće reke ima brojne negativne posledice na zdravlje i životnu sredinu.
U Novom Sadu danas preko 20 stepeni
22.10.2025.•
0
U Novom Sadu će danas biti toplije i malo vedrije.
Sreda puna dešavanja: Novosađani, pogledajte šta vas očekuje
21.10.2025.•
0
Ova sreda u naš grad donosi malo toplije i vedrije vreme, ali i mnogo događaja koje vredi posetiti.
Održan štrajk upozorenja profesora Jovine gimnazije: Pozvali na protestnu šetnju u četvrtak
21.10.2025.•
1
Profesori Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" održali su od 17 časova novi štrajk upozorenja ispred Mašinske škole u Novom Sadu, nakon čega su pozvali sve na protestnu šetnju koja će se održati u četvrtak, 23. oktobra.
Novosadska opozicija predlaže rešenje za mesne zajednice kako bi se organizovali izbori
21.10.2025.•
4
Novosadska opozicija predložila je dopunu dnevnog reda Skupštine grada izmenom Odluke o mesnim zajednicama Novog Sada.
Parking kod SNP-a odlazi u prošlost, plaća se 11,7 miliona za njegovu demontažu
21.10.2025.•
8
Montažni parking kod Srpskog narodnog pozorišta, koji su građani koristili dve decenije, biće demontiran do kraja ove godine.
Radnici BioSens-a inicirali postavljanje spomen-obeležja stradalom kolegi
21.10.2025.•
2
Zaposleni na Institutu BioSens pokrenuli su inicijativu da se, povodom godišnjice pada nadstrešnice, amfiteatar u Institutu nazove po njihovom kolegi Vasku Sazdovskom, koji je stradao 1. novembra.
Dom zdravlja poziva Novosađanke na skrining mamografiju, prijavljivanje telefonom
21.10.2025.•
2
Svetski dan borbe protiv raka dojke, obeležiće se u petak, 24. oktobra.
Pred novosadskim naprednjacima odluka o osudi prekomerne upotrebe policijske sile
21.10.2025.•
7
Deklaracija o osudi prekomerne upotrebe sile službenika MUP-a naći će se pred novosadskim odbornicima u Skupštini grada, na predlog opozicije.
Traži se povlačenje odluke o dodeli Oktobarske nagrade Patriku Dridu
21.10.2025.•
14
Opozicioni odbornik Pokreta Kreni-Promeni Stevan Babić predložio je Skupštini grada da se povuče odluka o dodeli Oktobarske nagrade dekanu Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje Patriku Dridu.
U četvrtak 24 stepena, pa pad temeprature i više dana moguća kiša
21.10.2025.•
0
Sreda će u Novom Sadu biti još toplija i malo vedrija.
NSBI: Da li će Bulevar Mihajla Pupina konačno dobiti biciklističku stazu?
21.10.2025.•
2
Novosadska biciklistička inicijativa (NSBI) apelovala je na Gradsku skupštinu i Grad Novi Sad da podrže predlog za izgradnju biciklističke staze na Bulevaru Mihajla Pupina.
Uvećan budžet Novog Sada, ali se investicije odlažu: Analiza još jednog rebalansa
21.10.2025.•
6
Budžet Grada Novog Sada za ovu godinu je novim rebalansom uvećan i sada iznosi više od 49,3 milijarde. Međutim, iz budžeta se vidi i da će brojne kapitalne investicije morati da sačekaju narednu godinu.
VIDEO: Brat Netanjahua pomešao Novi Sad i Banjaluku
21.10.2025.•
11
Ido Netanjahu, brat izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, napravio je gaf pri dolasku u Banjaluku, gde ga je dočekao i Milorad Dodik.
Subvencije za novosadski GSP porasle na 3,4 milijarde: Još 900 miliona iz budžeta
21.10.2025.•
23
Novim rebalansom gradskog budžeta subvencije Javnom gradskom saobraćajnom preduzeću "Novi Sad" će porasti na ukupno 3,4 milijarde dinara.
Dijana Hrka: Prvog novembra u Novom Sadu ću se direktno obratiti vlastima, možda ih to probudi
21.10.2025.•
21
Dijana Hrka, majka Stefana koji je uz još 15 osoba, stradao u padu nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra, izjavila je da će na godišnjicu od tragedije otići na mesto stradanja svog sina u Novi Sad.
"Nerešeno" u Betaniji: Za jedan dan u Novom Sadu rođeno 10 devojčica i isto toliko dečaka
21.10.2025.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 20 beba.
Danas u Novom Sadu malo toplije
21.10.2025.•
0
U Novom Sadu će danas biti umereno oblačno i malo toplije vreme.
Novosađani, pripremite se za utorak - evo šta vas očekuje
20.10.2025.•
0
Ovaj utorak u Novi Sad donosi nešto toplije vreme, sa mnogo oblaka, ali i sa nekoliko događaja koje vredi posetiti.
Dragan Gagi Jovanović i Mihail Dudaš pešačiće sa studentima od Beograda do Novog Sada
20.10.2025.•
28
Glumac Dragan Gagi Jovanović pešačiće sa studentima i građanima iz Beograda do Novog Sada na komemorativni skup, a krenuće 30. oktobra.
Komentari 19
Lala
Aleksa
Презиме
У мојој а верујем и многим другим породицама, учени смо од малена да је дрвеће живо биће које живот значи кроз давање плода, пречишћавање ваздуха итд! Учили ме родитељи мојих родитеља који су дакле тако размишљали још од кад! Немојте стално стара знања приписивати новим генерацијама као открића 'топле воде' што кажу.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar