Drveće brana od klimatskih promena u Novom Sadu: Leti hladi, zimi greje

Emir Kahrimanović

Novi Sad

26.11.2024.

18:45 > 13:43

Prethodnih 150 godina drveće je imalo ulogu da bude lepo, da uredi gradove, a prethodnih decenija počeli smo da posmatramo drveće kao živo biće koje može da nam olakša život u gradu.

Drveće brana od klimatskih promena u Novom Sadu: Leti hladi, zimi greje

Foto: 021.rs

"Prethodnih 150 godina drveće je imalo ulogu, zajedno sa ukrasnim šibljem, da bude lepo, da uredi gradove", kaže naučna saradnica na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu dr Milica Rat za 021.rs.

Ona kaže da su nauka i nova istraživanja donela novi ugao posmatranja - drveće je pre svega živo biće koje je bilo ovde i pre nego što je postojao grad. Osim toga, možemo drveće da vidimo kao nešto što može da olakša život u gradu.

"Mi smo zapravo drveću izmenili stanište kad smo izgradili grad. S druge strane, izgradili smo grad u nekom području koje baš i nije prijatno za život. Vojvodina u odnosu na neka druga područja, koliko god mi sad voleli Vojvodinu i ja pre svega, nije područje koje ima te klimatske faktore koji su pogodni, niti leti niti zimi", ističe naučnica s PMF-a.

Kako objašnjava Milica Rat, kod nas je leti vlaga visoka, jake su vrućine, a tokom jeseni imamo jake vetrove, kao što imamo i oštre zime s niskim temperaturama.

"Tu je uloga drveća koju mi zapravo možemo veštački da iskoristimo u gradovima, ali je jako važno ono što se pokazalo prošle godine - da zapravo pametno biramo drveće koje ćemo da unesemo u grad, da nam drveće u ovim veštačkim ekosistemima koje smo zapravo stvorili, ne bude više pre svega lepo, nego da ima tu ulogu da nam mikroklimatske uslove koje stvaraju gradovi ublaži i da nama obezbedi lepše uslove za život i lakše uslove za život" rekla je Rat.

Kvalitetnim odabirom vrsta koje sadimo povećava se i diverzitet ptica i insekata koji su značajni polinatori (služe za oprašivanje biljaka). Uz raznovrsnost životinja na tlu, dobar izbor sadnica pozitivno utiče i na vrste koje žive u zemljištu.

"Drveće je upravo kroz zemljište povezano sa svim onim što nama obogaćuje zemljište, sa onim što nama održava sveukupno živi svet u kome živimo i prirodu u kojoj živimo čini zapravo zdravom" ističe Milica Rat.

Drvoredi po gradovima ne ublažavaju efekat globalnih klimatskih promena, koliko onih klimatskih promena koji se dešavaju naglom urbanizacijom gradova. Ipak, nije dovoljno tek tako posaditi drveće koje nam je "pri ruci", već je neophodan pametan odabir vrsta ne bi li se ublažio efekat toplotnog ostrva.

"Moramo svi zajedno da radimo da bismo došli do rešenja - i botaničari i ljudi koji se bave hortikulturom, pejzažne arhitekte, ali i arhitekte i inženjeri, kao i ljudi koji se bave proizvodnjom i postavljanjem solarnih panela, zelenih zidova i zelenih krovova, jer se pokazalo da ovo trenutno što imamo nije dovoljno dobro, posebno u svetlu ovih promena koje smo mi izazvali prethodnih 150 godina, a koje kulminiraju kao klimatske promene u urbanim sredinama", objašnjava naučnica Rat.

Kako napominje Milica Rat stanje ipak nije toliko loše koliko ljudi misle, ali negativne posledice urbanizacije jesu vidljive. Prekomerna gradnja dovodi do toga da je nemoguće vratiti zelene površine u pojedine gradske sredine.

"U većem delu grada prethodnih 30 godina zanemarivano je očuvanje zelenih površina i sve je pretvoreno u parkinge. To je ono što je generalno problem, zato što i ako poželite da napravite zelene džepove u nekim urbanim sredinama kao što su Grbavica, Nova Detelinara, vi to nećete moći da uradite", pojašnjava Rat.

Nasuprot ovim negativnim primerima, u gradu postoje urbani, zeleni džepovi na Limanu, na Novom naselju i na Staroj Detelinari.

"Važno je da počnemo da o njima razmišljamo ponovo, ali i da razmišljamo o tome da je trenutno proces urbanizacije na Salajci i u onim starim delovima gradovima gde se ruše stare kuće i dižu se višespratnice", kaže Milica Rat.

Ona objašnjava da su te stare kuće uvek imale veliko zelene dvorište puno biljaka i životinja.

"Mi tu parcelu više ne posmatramo kao kuću s velikim dvorištem, već je vidimo kao zgradu s malim betoniranim dvorištem. Na neki način to je kompenzovano zelenim površinama i zelenim džepovima koji tu postoje, ali kod nas, nažalost, ne postoji kultura adekvatnog planiranja zelenih džepova", ističe naučnica Rat.

Ona dodaje da nije sigurna koliko je moguće te procese vratiti unazad, koliko je moguće da se izmene urbane sredine kad već postoje podignute zgrade i naselja s velikim brojem stanovnika.

"Broj stanovnika u gradu se poprilično povećao poslednjih 30 godina i sad pričamo o nekim brojkama preko 400 hiljada stanovnika u gradu Novom Sadu, što je izuzetno mnogo, tako da ne možemo ljude da izmestimo, ali moramo naći neka adekvatna rešenja", kaže Milica Rat za portal 021.rs.

Važno je vratiti drveće u gradove, jer je ono jedno od ključnih činilaca u kruženju materije u sredini.

"Tim kruženjem sva zagađenja vazduha na koje najviše u poslednje vreme obraćamo pažnju zapravo ne ostanu u našem vazduhu da ih mi udišemo, već ih biljke preuzimaju i ubacaju u svoj metabolizam i na taj način ih otklanjaju iz vazduha, pa nama prečišćavaju vazduh. Tako da to negde i jeste jedna od uloga koja je nama trenutno marketinški važna. Treba nam neko da nam prečisti vazduh u gradu - to će najbolje da uradi drvo", ističe naučnica s PMF-a.

Drveće ima višestruku ulogu u urbanim sredinama, smanjuje zagađenje vazduha, zemljišta i pomaže nam da regulišemo prekomernu količinu vode ili premalo vode koje imamo u gradovima. Utiče na to da život u gradu bude podnošljiviji kada je klima prema nama oštra.

"Radili smo istraživanja i ona pokazuju da kada imamo složen sklop, drveće visoko, žbunje i dole zeljasti sloj, temperatura bude i za tri do četiri stepena niža u najtoplijem delu dana, nego na području gde postoje" kaže Milica Rat.

Ona dodaje da je neophodno da nije dovoljno da postoji travnata površina, nego su neophodna i stabla.

"Pametno isplanirana zelena površina može zaista da smanji temperaturu, ali ne samo temperaturu, ona reguliše i vlažnost vazduha. Mi leti imamo problem sa vlagom, bude nam nepodnošljivo da dišemo i upravo drveće to kompenzuje da dobijemo taj dobar osećaj da možemo prosto da budemo napolju u najtoplijem delu dana tokom letnje sezone", rekla je Milica Rat za 021.rs.

Drveće zimi umanjuje efekat negativnih temperatura.

"Jutros je temperatura bila par stepeni, ali je bio osećaj da je mnogo hladnije. Kad uđete u park i dalje bude hladno, ali se smanji ta razlika između stvarne temperature i našeg ličnog osećaja", zaključuje Milica Rat.

Projekat "Zeleno blago Novog Sada" realizuje Centar za razmišljanje uz podršku Uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 19

Hronološki Najpopularniji

Lala

27.11.2024 • 08:04

O kakvom drveću pričate? U NS? Ne gubite vreme, sve će biti u betonu,nemamo mi svest za korisno i lepo.

2 2 0
Aleksa

27.11.2024 • 07:32

Pozdrav

Pozdrav za Naučnicu iz Pokreta gorana !

1 1 0
Презиме

27.11.2024 • 07:26

Та немојте касти?!

Аутор текста Емир веома греши када каже да 'prethodnih decenija počeli smo da posmatramo drveće kao živo biće'.
У мојој а верујем и многим другим породицама, учени смо од малена да је дрвеће живо биће које живот значи кроз давање плода, пречишћавање ваздуха итд! Учили ме родитељи мојих родитеља који су дакле тако размишљали још од кад! Немојте стално стара знања приписивати новим генерацијама као открића 'топле воде' што кажу.

4 2 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.