Dom Veternik (1): Pakao od posla ili privilegija

Iako je sve idilično pred kamerama, istina o životu i radu u Domu Veternik sasvim je drugačija.
Povrede, zarazne bolesti, psihofizički stres, mobing, ali i ljubav prema poslu, svakodnevnica je za većinu zaposlenih u Domu Veternik.

U veterničkom Domu za ometene u razvoju živi preko 550 korisnika i radi oko 280 radnika. Iako sve izgleda idilično kada dođu mediji, poznate ličnosti ili predstavnici institucija, istina o životu i radu u Domu Veternik sasvim je drugačija.

"Imamo potrebu da se oglasimo, da građani čuju i našu stranu priče. Mali deo štićenika kojima pomažemo su nepokretni i nemoćni, dok je većina njih veoma opasna. Često završimo smenu sa modricama, povredama ili hematomima o kojima moramo da ćutimo, jer niko ne vodi evidenciju naših povreda. A o zaraznim bolestima i nekontrolisanim seksualnim nagonima korisnika da i ne pričamo. Nisu naši korisnici ni za šta krivi, oni su bolesni i skloni povređivanju, ali direktor i uprava uporno o svemu ćute i krivicu svaljuju na nas. Mi smo sada rešili da progovorimo", piše u pismu koje je redakcija 021 dobila od zaposlenih u Veterniku.

Tragom dvomesečnog istraživanja, došli smo do podataka koji potkrepljuju priču zaposlenih, a koja oslikava stvarno stanje srpskog sistema socijalne zaštite, koji bi trebalo da pomaže one koji sami sebi ne mogu pomoći, a koji je, kako se ispostavilo, iznutra potpuno truo.

O ovome svedoče izveštaji Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, izveštaj Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI) iz 2012. godine, a posebno izveštaj Zaštitinika građana iz 2013. godine u kojem se, nakon posete Domu, navodi 12 preporuka koje bi dom trebalo da sprovede kako bi poboljšao sistem rada i kvalitet života korisnika.

70 opasnih korisnika na 4 negovateljice

Prema Statutu, u Domu Veternik trebalo bi da borave lica umerene, teže ili višestruke ometenosti, pravilno raspoređena po dijagnozama, polu i starosti. Međutim kako se može videti u zvaničnim izveštajima MDRI-a i Zaštitnika građana, uprava doma krši svoj Statut jer smešta decu u paviljone zajedno sa odraslima i meša ih po dijagnozama, što upravo i dovodi do čestih sukoba među korisnicima, kada stradaju i oni i zaposleni.

Direktor Doma Zoran Arbutina u izjavi za 021 kaže da u domu ima samo 50 korisnika više nego što kapaciteti dozvoljavaju, a koliko će korisnika biti primljeno određuje Centar za socijalni rad u skladu sa Uredbom koju propisuje Ministarstvo. "Imamo naš interni Pravilnik o smeštaju korisnika i generalno ne postoji nikakvo mešanje van delova gde im je predviđeno da borave, osim u početnim fazama boravka u domu kada se korisnici adaptiraju na okruženje. Naša obaveza kao doma je da u naredne tri godine broj korisnika svedemo na 500", kaže Arbutina.

Ipak, da za smeštaj korisnika u određene paviljone ne postoje jasni kriterijumi, svedoči Dragana Ćirić Milovanović iz MDRI-a, koja za 021 kaže da se "korisnici u Veternik smeštaju na osnovu internih kriterijuma. Razlog tome je nefunkcionalan sistem koji stalno prima nove korisnike, a vrlo mali broj njih otpušta iz doma".

foto: MDRI

To dovodi do situacije da u najboljem slučaju 70-tak korisnika čuva četiri negovateljice po smeni (zaposleno ih je 89), jedan vaspitač (zaposleno ih je 53), dva lekara (zaposleno 10) i jedna medicinska sestra (zaposleno ih je 43). Da je situacija zaista takva za 021 potvrđuje jedan od zaposlenih (ime poznato redakciji).

"Mi zaposleni se maksimalno trudimo da svoj posao radimo što bolje možemo, jer prvenstveno radimo human i važan posao koji volimo. Ali nas je premalo, a korisnika je previše. Po paviljonu u najboljem slučaju rade četiri, a najčešće dve negovateljice. I onda kada se desi neki incident, kada korisnik postane agresivan, mi budemo krivi", priča naš izvor i tvrdi da su uslovi rada u domu jako loši.

"Radne uniforme smo poslednji put dobili 2009, a obuću 2012. godine. Imamo 28 korisnika sa žuticom, korisnike sa tuberkulozom, MRSA infekcijom, šugom, a nemamo rukavice koje bismo koristili kao zaštitu, dok radne mantile nabavljamo sami. Pre nekoliko godina jedna koleginica je od korisnika dobila meningitis. Ali problem je što se nigde ne vodi evidencija tih bolesti, kao da se zataškava", priča izvor 021 iz Doma Veternik.

Direktor Arbutina potvrđuje da su zarazne bolesti deo svakodnevnice Doma u Veterniku, ali tvrdi da se takvi korisnici smeštaju u poseban karantin, gde o njima brinu lekarske službe koje imaju adekvatnu zaštitinu opremu.

"Tačno je da ima zaraznih bolesti i da se dešava da radnici ponekad budu povređeni od strane korisnika. U takvim slučajevima imamo jasan protokol, povrede se evidentiraju, popuni se formular koji se preko kadrovske službe uruči radniku, koji na osnovu toga ima mogućnost da ostvari svoja prava", objašnjava direktor doma.

Ipak, naš izvor tvrdi kako niko od njemu poznatih kolega nikada nije prošao kroz ovu proceduru. Na taj način uprava Doma Veternik već godinama grubo krši Posebni kolektivni ugovor socijalne zaštite, posebno odeljak o zaštiti na radu, ali i pravo radnika na periodične lekarske preglede, imajući u vidu da su radnici Doma u Veterniku poslednji sistematski pregled imali 2003. godine.

Dom u Veterniku u velikim finansijskim problemima

"Mi imamo stalnu potrebu za redovnim održavanjem doma i stalno moramo da unapređujemo uslove u paviljonima, ali uvek smo ograničeni skromnim novčanim resursima. Mi možemo od Ministarstva tražiti novaca koliko hoćemo, ali pitanje je da li oni u određenim momentima imaju novca da nam daju ili da li će prepoznati održavanje doma kao bitno", objašnjava za 021 direktor Arbutina tešku finansijsku situaciju, zbog koje nastaju i ostali problemi.

On otkriva da je domu pre desetak meseci potpuno otkazala pekara, koja korisnike snabdeva pecivima, a koja je tek pre nepunih mesec dana stigla u ustanovu i to ne sredstvima Ministarstva, već putem donacije. Da novaca ipak ima kada zagusti svedoči i nedavno raspisana i u rekordnom roku odobrena javna nabavka HTZ opreme, kao i krečenje dnevnih boravaka i sanacija vrata, što su problemi na koje su nadležne institucije bezuspešno ukazivale već godinama.

Kako 021 saznaje, pored navedenih poteškoća u radu, dodatni problem je što se u Dom u Veterniku nemilice smeštaju psihijatrijski slučajevi, što potvrđuju izveštaji MDRI-a i Zaštitinika građana, koji utvrđuje da u domu čak 80 odsto korisnika pije psihijatrijsku terapiju.

Ali sve relevantne institucije, pa i direktor doma negiraju ovo. Da je situacija sumnjivija, potvrđuje podatak da Arbutina za 021 tvrdi da u domu nema psihijatrijskih slučajeva, dok je u odgovoru na preporuke Zaštitinika građana naveo da ih ima!?

Zaštitinik građana u svom izveštaju navodi da domu nedostaje još 30 radnika kako bi se zadovoljile potrebe svih korisnika. Suprotno tome, iz Ministarstva za rad i zapošljavanje tvrde da po važećoj sistematizaciji ima dovoljno radnika.

Postavlja se pitanje kako je onda moguće da na skoro 550 korisnika radi jedan fizijatar, dva psihologa, tri socijalna radnika, jedan neuropsihijatar, jedan stomatolog i ni jedan pedagog. U postojećoj situaciji, poseban kuriozitet predstavljaju noćne smene, kada na nivou celog doma rade samo portir, jedna medicinska sestra i deset negovateljica, bez ijednog lekara niti bilo kod drugog radnika.

Ovu situaciju Arbutina komentariše postojećim normativima i zastareloj kategorizaciji, koja uskoro treba da se menja, ali on po tom pitanju, kako kaže, za sada ništa ne može da učini dok se Zakon o socijlnoj zaštiti ne promeni.

Ovim tekstom, koji je prvi od tri napisanih na temu unutrašnje organizacije Doma za ometene u razvoju Veternik, samo je zagrebano po površini funkcionisanja socijalnog sistema u našoj zemlji. Sitema, inertnog i sporog, usmerenog na one koji za svoja prava teško mogu da se bore i koji je zbog toga, kako se ispostavilo, podložan manipulaciji.

U narednom tekstu, koji na 021.rs možete pročitati sutra, istraživali smo uslove života, individualni razvoj, svakodnevnicu i poštovanje ljudskih prava onih koji žive u Domu Veternik, a ima ih preko 550. (Gordana Ćosić)

  • 11.12.2014 14:44
    beckgambill@hotmail.com
    I have visited Dom Veternik two times in the last two years. The situation is complicated. The institution does not have enough staff. The conditions are not adequate. It was obvious that some patients are malnourished and sick. However, the staff was very honest with their concerns when I spoke with them. They agreed the staff was inadequate and the situation needed improving. They didn't hide anything from me and I believe they want to improve. It was clear to me that much of the staff cares about the patients and wants to help them. Dom Veternik is a product of Serbian society. The attitude has been for years that people with disability should be isolated and not enough money has been spent on their needs. The staff of Dom Veternik has inherited a problem of Serbia's making. It is Serbia's society and government who are responsible to help them fix it. Not blame them for it.
  • 19.11.2014 08:07
    za LJUBICU
    Ljubice, vecina dece tamo nema roditelje.

    A oni roditelji koji su u blizini mogu malo da pomognu, ali najcesce samo svom detetu, jer ni takav roditelj cesto nema uslova da pomogne dalje.
  • Herkules

    17.11.2014 21:05
    muka mi je vise od ovih kritizera,svi neesto pametuju i ukazuju na problem a niko da ponudi resenje!










Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti