Postavka, koju čini izbor dela Ivana Aleksejeviča Bunjina i literature o njemu, može se pogledati u javnom katalogu Biblioteke. Autor izložbe je Nenad Stanojević, urednik Selimir Radulović. Elektronski katalog izložbe dostupan je na veb-sajtu www.bms.rs.
Ivan Aleksejevič Bunjin, ruski pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1933. godine, rođen je u Voronježu na Donu 10/22. oktobra 1870. godine. Potekao je iz stare i osiromašene plemićke porodice koja je kroz vekove kao mala vlastela služila Rusiji. Mladost je proveo na porodičnom imanju u Orlovskoj guberniji, u istim onim predelima koje je opisao Turgenjev.
U časopisu "Rodina" objavio je svoje prve stihove, a prve pesničke nagrade dobija 1903. i 1909. godine, za zbirku pesama Listopad, prevod Pesme o Hijavati Longfeloa i prevod Bajronovih dela Misterija Kain, Manfred i Nebo i zemlja. Takođe, godine 1909. izabran je za počasnog člana Ruske imperatorske akademije nauka. Kao strastveni putnik, od 1909. do 1911. putuje po zemljama Mediterana i Bliskog istoka, sve do Cejlona, što će uticati i na njegovo pisanje.
Nakon Oktobarske revolucije i po dolasku boljševika na vlast, Bunjin 1920. godine napušta Rusiju, iz Odese odlazi u Konstantinopolj, da bi preko Sofije i Beograda nastavio svoj put ka Francuskoj, u kojoj će ostati sve do smrti. Umro je u nemaštini, 8. novembra 1953. godine, u Parizu, a sahranjen je na groblju Sen Ženevjev de Boa, na komadu "svete ruske zemlje", među plejadom znamenitih ličnosti.
Glavna dela Ivana Aleksejeviča Bunjina su: Listopad (1901), Selo (1910), Suhodol (1912), Gospodin iz San Franciska (1915), Mitjina ljubav (1925), Sunčanica (1927), Gramatika ljubavi (1929), Život Arsenjeva (1930), Prokleti dani (1935), Tolstojevo oslobađanje (1937), Uspomene (1950), O Čehovu (1955).
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar