Menu 021

Elektronska izložba o Bunjinu u Biblioteci Matice srpske

Biblioteka Matice srpske pripremila je elektronsku izložbu o Ivanu Aleksejeviču Bunjinu, povodom 150 godina od njegovog rođenja (1870–1953).
Novi Sad 14.01.2020. | 11:25
Elektronska izložba o Bunjinu u Biblioteci Matice srpske
Foto: Arhivska fotografija
Postavka, koju čini izbor dela Ivana Aleksejeviča Bunjina i literature o njemu, može se pogledati u javnom katalogu Biblioteke. Autor izložbe je Nenad Stanojević, urednik Selimir Radulović. Elektronski katalog izložbe dostupan je na veb-sajtu www.bms.rs.
 
Ivan Aleksejevič Bunjin, ruski pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1933. godine, rođen je u Voronježu na Donu 10/22. oktobra 1870. godine. Potekao je iz stare i osiromašene plemićke porodice koja je kroz vekove kao mala vlastela služila Rusiji. Mladost je proveo na porodičnom imanju u Orlovskoj guberniji, u istim onim predelima koje je opisao Turgenjev.
 
U časopisu "Rodina" objavio je svoje prve stihove, a prve pesničke nagrade dobija 1903. i 1909. godine, za zbirku pesama Listopad, prevod Pesme o Hijavati Longfeloa i prevod Bajronovih dela Misterija Kain, Manfred i Nebo i zemlja. Takođe, godine 1909. izabran je za počasnog člana Ruske imperatorske akademije nauka. Kao strastveni putnik, od 1909. do 1911. putuje po zemljama Mediterana i Bliskog istoka, sve do Cejlona, što će uticati i na njegovo pisanje.
 
Nakon Oktobarske revolucije i po dolasku boljševika na vlast, Bunjin 1920. godine napušta Rusiju, iz Odese odlazi u Konstantinopolj, da bi preko Sofije i Beograda nastavio svoj put ka Francuskoj, u kojoj će ostati sve do smrti. Umro je u nemaštini, 8. novembra 1953. godine, u Parizu, a sahranjen je na groblju Sen Ženevjev de Boa, na komadu "svete ruske zemlje", među plejadom znamenitih ličnosti.
 
Glavna dela Ivana Aleksejeviča Bunjina su: Listopad (1901), Selo (1910), Suhodol (1912), Gospodin iz San Franciska (1915), Mitjina ljubav (1925), Sunčanica (1927), Gramatika ljubavi (1929), Život Arsenjeva (1930), Prokleti dani (1935), Tolstojevo oslobađanje (1937), Uspomene (1950), O Čehovu (1955).
Autor: 021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest