Čuveni Martin Kušej sa dramom "Doktor" u petak u Srpskom narodnom pozorištu

Predstava će biti izvedena u petak 24. oktobra na sceni "Jovan Đorđević" Srpskog narodnog pozorišta sa početkom u 19 časova. 

Karte se mogu kupiti na blagajni pozorišta.

Martin Kušej pozorišni i operski reditelj, kojeg je nemački magazin Fokus proglasio među deset najznačajnih reditelja, a trenutni direktor istaknutog Burgteatra, tokom devedesetih se etablirao kao jedan od najprodornijih i najoriginalnijih austrijskih pozorišnih stvaralaca, režirajući u najuglednijim evropskim dramskim i operskim pozorištima. 

Kušej je dobitnik niza austrijskih i nemačkih nagrada. Nekoliko njegovih predstava je pozvano na prestižni berlinski Teatertrefen. Godine 1993. dobio je nagradu Kurt Hibner za režiju od Nemačke akademije za scenske umetnosti, 1999. nagradu 3sat za inovacije, tri puta bečku pozorišnu nagradu Nestroj, a 2012. nemačku pozorišnu nagradu "der Faust".

U drami "Doktor", međunarodno priznati i višestruko nagrađivani britanski dramski pisac i pozorišni reditelj Robert Ajk suprotstavio je medicinsku etiku verskim i drugim ideološkim uverenjima, populizmu i toksičnosti javnog mnjenja. 

Robert Ajk je dramu napisao je 2019. godine. Inspirisala ga je drama "Profesor Bernhardi" Artura Šniclera iz 1912. godine. Kao što je Martin Kušej već objasnio u najavi repertoara, Ajk je tražio materijal koji bi za njega bio izazov, odnosno koji bi obrađivao temu koja izaziva nesigurnost i strahove kada se o njoj govori. 

"Brzo mu je postalo jasno da je takva tema identitet, ali u širem, filozofskom smislu, a ne konstrukt nazvan identitetska politika, o kojem se sada tako često raspravlja. Na nijedno od pitanja koja je sebi postavio tokom priprema nije našao jednostavan ili nedvosmislen odgovor - i upravo je to tražio. Kao što je Artur Šnicler svoj identitet ‘lekara, Jevrejina, Nemca’ upisao u dramu o Bernhardiju, tako i Robert Ajk preispituje različite aspekte identiteta na primeru dramskih likova, pozajmljenih iz Bernhardijevog kosmosa, i odnosa među njima: ‘Kako definišemo sami sebe? Šta su naše ‘lične karte’? Koji deo našeg identiteta koristimo u određenom trenutku, kada nam to koristi, a kada nam šteti?’ Robert Ajk je već ubrzo nakon početka pisanja znao da će biti najbolje ako glavni dramski lik bude ženskog pola, tako da njene najveće vrline istovremeno budu i njene najveće slabosti; zato je u centar svoje obrade postavio doktorku Rut Volf, sekularnu Jevrejku, vođu ugledne klinike za Alchajmerovu bolest.

​Ajk grubo sumira Šniclerov koncept - i doktorka Volf zabranjuje katoličkom svešteniku pristup umirućoj devojci, i ona postaje meta medijske hajke, i ona na kraju gubi dobar glas i više ne sme da obavlja svoju profesiju. Nije slučajno što je Robert Ajk radnju smestio na kliniku za Alchajmerovu bolest i tako izabrao za predmet istraživanja bolest tokom koje se čovekov identitet nepovratno razgrađuje dok potpuno ne nestane. I Šnicler i Robert Ajk koriste bolnicu, sa njenim zatvorenim sistemom lekara i pacijenata, kao model društva koje se bavi ekonomskim i medicinsko-etičkim temama, koje nije imuno na lične interese i rivalstva, i u kojem ispod prividno mirne i profesionalne površine ključaju veliki sukobi i preokreti. Dolaze do izražaja složene veze i pitanja medicinske etike, ekonomskih pritisaka, identitetskih politika i toksičnih javnih diskursa. Jednako složen je i pogled na karakter doktorke Rut Volf, na njeno radno okruženje i njenu privatnost. Sve u svemu, "Doktor" je uzbudljiva politička i društveno-kritička drama, koja ni decenijama nakon Šniclerovog vremena nije nimalo manje aktuelna i eksplozivna", zapisao je reditelj Martin Kušej u repertoarskom programu sezone 2024/25, a prenosi RTV.

​Drama "Doktor" postavlja i "pitanja da li zaposliti nekoga zbog boje kože ili insistirati na kandidatu koji je kvalifikovaniji. Pritom se otvaraju i pitanja hijerarhije na radnom mestu, ljubomore i intriga među saradnicima i pre svega uticaja medija na profesionalne rasprave. Drama se snažno dotiče fenomena "woke kulture" - savremenog pokreta za društvenu pravdu, koji se često fokusira na pitanja rase, pola i moći. Dok zagovornici "woke" pokreta tvrde da je reč o nužnoj ispravci istorijske marginalizacije, kritičari upozoravaju da to može dovesti do preterane osetljivosti, javnog sramoćenja i ograničavanja slobode govora. Drama koristi tehniku izmešanog igranja uloga, gde glumci ne glume likove koji bi odgovarali njihovom polu ili rasi. To znači da gledaoci tek kroz dijalog mogu da shvate ko pripada kojoj identitetskoj grupi. Time Robert Ajk upozorava na našu sklonost ka donošenju sudova na osnovu spoljašnjeg izgleda i pokazuje kako naše poimanje pravde često počiva na predrasudama, a ne na činjenicama. Sukob između doktorke i sveštenika otvara Pandorinu kutiju identitetskih pitanja.