Zgrada Matice srpske - od sirotišta do utočišta kulture

Ivan Kuzmanović

ivan.kuzmanovic@021.rs

Novi Sad

19.11.2021.

09:30 > 11:55

Zgradu Matice srpske koja je sagrađena pre više od jednog veka, osim velelepnog izgleda, karakteriše i istorijska pozadina humanog karaktera.

Zgrada Matice srpske - od sirotišta do utočišta kulture

Foto: 021.rs

Građevina je nastala 1912. godine u ulici koja je nazvana po instituciji koja se u njoj nalazi, a delo je čuvenog arhitekte i olimpijca Momčila Tapavice.

Objekat je podignut u veoma turbulentnom istorijskom razdoblju, neposredno uoči balkanskih ratova. Međutim, Matica srpske se u to vreme nalazila na drugom mestu, u samom centru Novog Sada, na mestu gde će kasnije biti "probijena" Modenina ulica. Godine 1928. Matica srpska se preselila u zgradu u kojoj se i danas nalazi.

Kao ustanova, Matica srpska od svog osnivanja funkcioniše na načelima brige drugih o njoj, a zapravo ta materijalna osnova dobrotvora i danas obezbeđuje njeno funkcionisanje u svakom smislu.

Tužna porodična priča kao istorijska i humana pozadina

Veliku ulogu u razvoju same Matice srpske, ali i izgradnji zdanja u kojem se ona već gotovo jedan vek nalazi, imala je dobrotvorka Marija Trandafil. Ona je 1878. godine, pet godina pre svoje smrti, čitavu imovinu prepisala Matici srpskoj.

Iza čitave povezanosti ove zgrade, Matice srpske i porodice Trandafil, dobrim delom stoji nesrećna porodična priča Trandafila.

Kako priča aktuelni predsednik Matice srpske Dragan Stanić, sve priče o velikim zadužbinarima često i jesu priče o izuzetno tragičnim događajima u njihovim životima.

"Marija i Jovan Trandafil jedni su od najvećih dobrotvora u istoriji Novog Sada. Stekli su veliko bogatstvo, a kada su ostali bez sina i ćerke smatrali su da je najcelishodnije da učine ono što su ljudi u srpskoj istoriji često činili, a to je da ta materijalna sredstva ulože u neke više društvene i kulturne ciljeve", kaže Stanić za 021.rs.

Porodica Trandafil, osim što je pomagala Maticu, pomagala je i deci koja su ostala bez roditelja.

Iz tih razloga Marija Trandafil, Matici srpskoj u amanet, osim imovine, ostavlja i novac dovoljan da podigne zgradu koja je prvenstveno služila kao sirotište pod nazivom "Zavod Marije Trandafil za pravoslavnu srpsku siročad u Novom Sadu", da bi se 1928. u istu preselila i Matica srpska.

"Matica srpska je od novca koji je ostavila Marija Trandafil mogla i da podigne posebnu zgradu za decu koja se nalazi na Sajlovu. To je zapravo zgrada u kojoj se danas nalazi naučni Institut za veterinarstvo. Kada je Matica završila tu zgradu, bila je primorana da se preseli sa lokacije gde je bila, jer je ista predviđena za rušenje, pa je te 1928. ušla u velelepni objekat gde je i danas", objašnjava naš sagovornik.

On dodaje i da je "bračni par Trandafil svakako nešto najvrednije što je Matica srpska u istoriji imala".

Arhitektonski biser Novog Sada koji je delo prvog osvajača olimpijske medalje

Ova zgrada jedan je od simbola Novog Sada i predstavlja jednospratni objekat koji izlazi na dve ulice (Matice srpske i Trg Marije Trandafil), na uglu je zasečena erkerom na spratu, dok se na vrhu nalazi kupola.

Izgrađena je u pseudoklasicističkom stilu sa elementima secesije, a karakteriše je svedena ornamentika, jednostavnost i harmonija volumena i detalja. Timpanoni, lukovi iznad prozora i dekorativni venci uzeti iz su stroge rimske arhitekture, ali su inspirisani i čistim i otmenim grčkim formama.

"Zgrada Matice srpske predstavlja jednu lepu arhitektonsku celinu kojom naš grad može da se ponosi. Arhitektonsko rešenje je delo Momčila Tapavice koji je veoma zanimljiva osoba naše kulturne prošlosti. Arhitektonsko rešenje je vrlo zanimljivo, pomalo je u znaku secesije ali i sa nacionalnim elementima. Zgrada ima veoma zanimljive kupole koje imaju svoju funkciju", ističe Dragan Stanić.

"Mislim da je Zgrada Matice srpske jedna od onih koje su vrlo upečatljive, i kad je neko vidi, uvek će je se sećati", smatra Stanić.

Samog arhitektu ovog zdanja Momčila Tapavicu, karakterisao je i izuzetan talenat za sport. Rpđen je u vojvođanskom mestu Nadalj, 1872. godine, u tadašnjoj Austrougarskoj, a sportom je počeo da se bavi u Novom Sadu gde je važio za jednog od najboljih atletičara.

Zbog dobrih sportskih rezultata Tapavica je uvršten u trinaestočlani olimpijski tim Ugarske u sklopu kojeg je učestvovao na prvim modernim Olimpijskim igrama u Atini 1896. godine. Tada je bilo moguće da se jedan sportista takmiči u više disciplina, tako da je Tapavica na prvim Igrama nastupao u dizanju tegova, rvanju, atletici, ali i tenisu.

Tapavica je nastupajući u tenisu postigao najbolji rezultat, a poražen je u polufinalu. Pošto su tadašnje propozicije bile takve da se meč za treće mesto nije igrao, njemu je automatski pripala bronzana medalja.

"Tapavicu možemo posmatrati i kao prvog srpskog osvajača medalje na modernim Olimpijskim igrama, iako tada nije nastupao pod zastavom Srbije", kaže predsednik Matice srpske Dragan Stanić.

Šest bista najzaslužnijih za razvoj Matice, moguće skoro proširenje zgrade

Ispred glavnog ulaza u zgradu Matice srpske nalazi se šest bista koje su posvećene osobama zaslužnim za njen razvoj.

"Bistu je dobio Jovan Hadžić kao prvi predsednik Matice srpske, Sava Tekelija je dobio bistu kao veliki predsednik, a još veći dobrotvor koji je ostavio zgradu i biblioteku Tekelijanuma u Pešti u kojoj je Matica i bila smeštena sve do 1864. kada se i prebacila u Novi Sad. Bista Teodoru Pavloviću, koji je prvi poneo naziv sekretara Matice srpske, a bio je u operativnom smislu ključni čovek, takođe se nalazi ispred zgrade. Najvažnija i najinicijativnija ličnost te epohe u Matici srpskoj", kaže naš sagovornik.

Radio 021 · Novosadske epohe: Matica srpska

Osim njih svoju bistu ispred Matice srpske imaju i Tihomir Ostojić, Platon Atanacković i Vasa Stajić. Stanić dodaje i da je Tihomir Ostojić takođe veoma zaslužan za razvoj Matice, a njemu će uskoro biti i naslikan portret koji će krasiti zidove zgrade u centru Novog Sada.

Biste su postavljene na 150. godišnjicu osnivanja ustanove, 1976. godine kada je sama zgrada obnavljana.

"Zgrada od obnavljanja izgleda tako kako i danas, sa manjim izmenama koje su se tokom poslednjih 45 godina događale. Pojedini segmenti su dograđivani krajem devedesetih godina, kada je dograđena biblioteka", kaže Stanić.

On za 021.rs poručuje i da imaju ambicija i nameravaju da u doglednom periodu nastave sa proširivanjem same zgrade budući da sadašnji kapaciteti nisu dovoljni za Maticu srpsku, ali ni za biblioteku.

U samoj Matici nalaze se portreti gotovo svih važnih ljudi u njenoj istoriji.

"Matica srpska je postala jedna od najbogatijih ustanova u pogledu tog bogatstva koje je došlo preko zadužbina i dobročinstava. To je način da brinemo za Maticu srpsku kao što su i oni brinuli o svim onim stvarima bitnim za sprsku kulturu", zaključuje predsednik Matice srpske Dragan Stanić.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži 021

Teme

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

M

21.11.2021 • 15:28

Hvala 021 na sjajnom tekstu!

1 0 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.