Edukacija kao rešenje problema zagađenja plastičnim kesama
U Srbiji za sada nema zakona koji reguliše zabranu korišćenja plastičnih kesa, ali je 2012. godine doneta uredba da oni koji uvoze kese moraju da plaćaju određeni porez.
Ne postoje zvanični podaci o tome koliko je ove vrste ambalaže utrošeno i odloženo bez ikakvog tretmana.
Procenjuje se da prosečan građanin upotrebi oko 1.000 plastičnih kesa u toku jedne godine. S obzirom na to da su to tanke kese koje se teško recikliraju, one završavaju ili na deponijama, ili na drugim mestima koje degradiraju prostor i predstavljaju veliki problem za životnu sredinu, jer se praktično ne razgrađuju.
Pomoćnica pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine Tatjana Đurić kaže za 021.rs da je donošenjem zakona o ambalaži i reciklažnom otpadu predviđeno oporezivanje uvoza i proizvodnje plastičnih kesa.
- Uredba je počela da se primenjuje 2012. godine i njome je predviđeno da oni koji proizvode i uvoze plastične kese plaćaju taksu za to. Takođe je donesen Pravilnik o posebnim zahtevima za plastične kese sa aditivima za razgradnju i biorazgradnju. Na osnovu ovog pravilnika, fond za zaštitu životne sredine davao je i podsticaj za sredstva proizvođačima biorazgradivih kesa i njihovim uvoznicima. Dakle, država ne zabranjuje upotrebu običnih kesa, već samo podstiče proizvodnju i korišćenje biorazgradivih kesa - rekla je Đurićeva.
Ona dodaje da je edukacija najbolji način za rešenje ovog problema.
- Usmerićemo sve aktivnosti na obezbeđivanje uslova za permanentnu edukaciju šire javnosti o štetnosti nekontrolisane upotrebe i odlaganja plastičnih kesa. Davaćemo takođe podršku za smanjenje plastičnih kesa i kroz ciljane kampanje, koje se vode u velikim tržnim centrima i lancima gde će se ponuditi potrošačima zamena za plastične kese, odnosno, alternativa u platnenim kesama ili kesama od recikliranog papira od degradabilne plastike. Ili u krajnjem slučaju, od polimernog materijala koji se može reciklirati, a opet sve u cilju zaštite zdravlja ljudi i životne sredine - kaže Tatjana Đurić.
Predsednik udruženja zaštite životne sredine "RIO" iz Novog Sada, Andrej Kukučka, kaže za 021.rs da je problem zagađenja plastičnim kesama veliki, a da je u Novom Sadu vidljiv na svakom koraku. Postoji nekoliko načina da se ovaj problem reši.
- Ono što treba da zameni kese jeste papirna ambalaža od nekih jačih materijala. Imamo čak i cegere, koji mogu dosta duže da se koriste i oni su nešto čvršći i bolji. Na taj način smanjujemo otpad od ovih običnih kesa, koje u radnjama u jednoj turi možemo dobiti i do deset, što predstavlja opet ogroman otpad. Postoji tri načina na koja udruženja mogu da učestvuju. Najprostiji i najočigledniji su konkretne akcije kojima udruženje sa svojim simpatizerima i građanima rešava konkretan problem određen nekom površinom koja je najčešće mala. Ipak, najbolji način dolaska do rešenja je edukacija dece, početni razredi osnovne škole i predškolski uzrast, zato što kada decu nešto naučite i oni to predlože roditeljima, retko kad će roditelji, koji inače bacaju smeće, uraditi suprotno od onoga što dete kaže. Treći stepen je najviši stepen u kom se kroz određene sisteme učestvuje u nacrtima zakona i planovima na državnom nivou gde se mogu doneti neke uredbe koje bi sprečile korišćenje takvih kesa. Treba ukinuti kese koje ne mogu da se koriste više puta - jasan je Kukučka.
Ni inženjer zaštite životne sredine iz udruženja "Novi Sad ima srce" Jovica Vukša ne poriče da je stanje u Novom Sadu po pitanju zagađenja plastičnim kesama veoma loše. On dodaje da postoji još jedan problem, koji na zapadu nije česta pojava.
- U Srbiji imamo problem koji je malo dublji i koji ne postoji na zapadu, a to su ti sakupljači sekundarnih sirovina. Oni su sabotirali pokušaj da se u Novom Sadu napravi reciklažni sistem. Rasturili su sve kontejnere za prikupljanje pet ambalaže. Dok se oni ne integrišu ponovo u društvo, ne možemo pričati dalje, jer kako god mi budemo separatisali otpad ispred zgrade, neko će doći, pokupiti, odneti, i to onda neće imati efekta - kaže Jovica.
Odlično rešenje pronašla je Hrvatska. Prilikom povratka pet ambalaže u market ili prodavnicu dobija se 8 dinara, dok se u Nemačkoj dobija čak 25 dinara ukoliko vratite praznu flašu u prodavnicu, što je odličan podstrek i način da se otpad skloni uz prirode.
Ovaj tekst proizveden je u okviru projekta "Preuzmi u svoje ruke" koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a u sklopu konkursa " sufinansiranja projekata proizvodnje iz oblasti javnog informisanja u 2015. godini". Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.
