Dunav kod Novog Sada će još najmanje 16 godina zagađivati otpadnim vodama

Niko i dalje nije odgovarao, niti je šta preduzeto, dok su grad i pokrajina prebacivali odgovornost jedni na druge.

Ko je sve nadležan i konkretnom slučaju i koje su moguće i potrebne mere da se ovakve stvari više ne dešavaju, jer po zakonu svi zagađivači smeju da ispuštaju otpadne vode do 2032. godine, bez obaveze da saniraju količinu tih voda? Budući da inspekcija nema nikakve ingerencije da zatvori zagađivače, ovakva situacija će se samo ponavljati.

U nekoliko navrata iz kolektora blizu Žeželjevog mosta ispuštana je otpadna voda najpre crvene, a zatim i drugih boja, a do danas za ovakvo ugrožavanje životne sredine niko nije odgovarao. Pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine Slobodan Puzović kaže za 021 da osim što nam je zakonska regulativa problematična, problem je i nepostojanje obaveze ugradnje prečistača koji su inače veoma skupi.

- Kada neki novi privredni subjekt hoće da osnuje novu fabriku ili postrojenje, onda moraju iz starta da poštuju zakone i da imaju odgovarajuće prečistače i ne smeju da zagađuju životnu sredinu iznad dozvoljenih limita. Međutim, kada imamo nasleđene stare fabrike sa starim tehnologijama, njima je dozvoljeno da i dalje zagađuju životnu sredinu, samo uz obavezu da imaju program prilagođavanja do 2032. godine. To je sve namešteno zbog toga da ne bi taj vlasnik, zato što mora da uloži nekoliko miliona evra u prečistače, morao da otpusti radnike ili zatvori fabriku. Dakle, zarad očuvanja radnih mesta i fabrika i dalje je dozvoljeno zagađenje životne sredine - objašnjava on.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara iz sektora za inspekcijske poslove Dušan Pajkić kaže za 021.rs da se u spomenutom slučaju na Keju nije reagovalo pravovremeno, jer su inspekcije poslednje obaveštene.

- Šta se dogodilo u ovoj situaciji, veoma je teško  reći. U većini slučajeva kada se ta obojena voda pojavila nije se reagovalo pravovremeno. Nisu obaveštavane inspekcije nego su obaveštavani mediji, kružilo se okolo-naokolo, a poslednja je pozvana inspekcija. Kanalizaciona mreža u Novom Sadu je veoma razgranata i ima veliki broj priključaka, te je veoma teško utvrditi sa kog mesta se moglo izvršiti upuštanje, plus što postoji veliki broj šahtova koji su pristupačni i neko sasvim neopaženo može da isključi i priključi cisternu. Moram da se ne složim sa natpisima gde je objavljivano da se u prvom slučaju radilo o krvi, pošto analiza Zavoda za javno zdravlje Vojvodine decidno nije napisala da se u toj otpadnoj vodi nalazi krv, već da se u sedimentu nalaze ćelije koje nalikuju eritrocitima. Prema tome, ne možemo tvrditi na osnovu takve analize da se radi o ispuštanju krvi - napominje Pajkić.

Kako dodaje, mnogo je važnije što ta voda nije sadržala povišen sadržaj niti teških metala, niti bilo kojih drugih škodljivih materija.

- Jedini parametri koji su u svim tim analizama iskakali su hemijska i biološka potrošnja kiseonika, sadržaj suspendovanih materija i sadržaj ešerihije koli kada je rađena mikrobiološka analiza, što je sve za očekivati jer se ipak radi u najvećem delu o fekalnim vodama. S druge strane, mi smo uzeli analize koje je shodno Zakonu o vodama JP Vodovod i kanalizacija radilo i ovi parametri upravo su iskakali i prošle godine i kreću se u granicama u kojima  je ovo povećanje i sada bilo registrovano. Dakle, po hemijskoj analizi skoro ista voda bila je ispuštena i u tom slučaju, kada je bila obojena voda i svim prethodnim” - kaže Pajkić.

Važeći zakoni samo otežavaju rad inspekcijskih organa. Teško je utvrditi ko je zaista ispustio vodu u kanalizacionu mrežu, jer postoji mnogo šahtova u gradu. Puzović dodaje da je preventivno moguće delovati jedino kada bi pokrajinska, gradska i komunalna inspekcija redovno obilazile mesare i klanice.

Pored nedorečenosti u zakonu, država nije sistemski rešila pitanje šta i ako se utvrdi da neko ispušta nedozvoljenu materiju, šta se dalje preduzima osim što će mu naplatiti kaznu. Pokrajinska inspekcija reaguje po prijavi zagađenja vode, ali bitno je i vreme uzimanja uzorka za šta sekretarijat nije nadležan, već Institut za javno zdravlje, a sam mehanizam uzorkovanja nedovoljno je razvijen, ističe Puzović.

Jedan od problema je i to što Grad Novi Sad nije doneo pravilnik kojim se reguliše ispuštanje otpadne vode u gradsku kanalizaciju, a na osnovu kojeg bi inspekcije mogle da sankcionišu mesare. - Grad ima neki propis, ali bi ga trebalo pooštriti, s tim da opet dolazimo na uredbu koja je slobodna za zagađivače. Ostavlja im dalek rok da kvalitet otpadnih voda usaglase, a inspekcijama otežava rad - kaže Pajkić.

Zbog evidentne nesaradnje i nemoći nadležnih da išta preduzmu, jasno je da neki zagađivači koriste priliku da direktno u Dunav ispuštaju štetne materije, a Zakon ih štiti da još 16 godina mogu slobodno da zagađuju.

Stroža kaznena politika, skraćivanje rokova za usaglašavanje, ali i definisanje i donošenje planova koji će obavezati zagađivače da izvrše određene radnje na smanjenju emisije štetnih materija, rešilo bi ovaj problem, mišljenja je Dušan Pajkić.

- Garancije da se to neće ponovo dogoditi nema. Stroža kaznena politika, skraćivanje rokova za usaglašavanje, zatim definisanje i donošenje planova koji će obavezati zagađivače da u jasno definisanim vremenskim rokovima izvrše određene radnje na smanjenju emisije štetnih materija u vodu. Recimo, da se kaže da za dve godine treba da se završi projektovanje prečistača, onda nakon tog isteka da se za dve godine izradi faza 1... za pet godina da smanjite emisiju za 10 odsto u odnosu na sadašnju. To su onda merljivi parametri, na osnovu kojih inspekcija može da reaguje i zagađivačima donosi mere i da ih kažnjava. Kad je ostavljeno do 2032, vama su ruke vezane. Ne možete da kažete uradite to za dve godine, oni će reći 'izvini, uredba kaže do 2032', a mi moramo da poštujemo zakon”, jasan je on.

Pokrajinski sekretarijat je tokom javnih debata o ovoj temi insistirao da se rokovi za stara, odnosno postojeća postrojenja znatno skrate, da država ponovo aktivira Fond za zaštitu životne sredine i pomogne da se izgrade prečistaći za otpadne vode, a da one fabrike koje u narednom periodu ne mogu to da ostvare jednostavno budu zatvorene. Na to će se ipak čekati sve do 2032. godine, što znači da ćemo još 16 godina nemo posmatrati zagađenje otpadnim vodama.

Ovaj tekst proizveden je u okviru projekta "Preuzmi u svoje ruke" koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a u sklopu konkursa " sufinansiranja projekata proizvodnje iz oblasti javnog informisanja u 2015. godini". Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.