Zbog loše kaznene politike, povećano nasilje u porodici

Pred Osnovnim sudom u Novom Sadu najveći broj postupaka zbog nasilja u porodici okončano je donošenjem osuđujućih presuda kojima su okrivljeni oglašeni krivim i osuđeni na kazne koje su predviđene za ovo krivično delo Krivičnim zakonikom.

Najčešće izricane kazne u ovim predmetima su uslovne osude i kazne zatvora u trajanju do 6 meseci. Takođe u određenom broju predmeta, okrivljenima su pored kazne, izricane mere bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara. U svega dva predmeta donete su oslobađajuće presude, tačnije presude kojima su okrivljeni oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo nasilje u porodici, dok je u ukupno pet predmeta doneta presuda kojom se optužba protiv okrivljenih odbija.

Kada govorimo o pravnom okviru u oblasti zaštite od nasilja u porodici, u Srbiji je on relativno dobar, mišljenja je zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova Danica Todorov. "Krivičnim zakonikom je definisano krivično delo nasilje u porodici, teške i lake telesne povrede, nasilno ponašanje, ugrožavanje sigurnosti. Zatim, porodičnim zakonom, koji uvodi hitan postupak u tim slučajevima i određivanje mera zaštite kao što je iseljenje iz porodičnog stana, kuće, useljenje žrtve ili zabrana prilaženja, približavanja i pristupa žrtvi. Zakon o javnom redu i miru uglavnom definiše prekršajne prijave i po tom zakonu se izriču novčane kazne. Takođe su doneti opšti i posebni protokoli o postupanju, a osim toga, Srbija je među prvim zemljama koja je ratifikovala konvenciju Saveta Evrope, o zaštiti žena od nasilja u porodici i nakon te konvencije, doći će do izvesnih izmena u ovim zakonima koji postoje i naravno, unapređenje prakse, procedura, postupaka. Sve ovo govori da je naša zemlja na dobrom putu kada je reč o kažnjavanju počinilaca, odnosno podrške žrtvama nasilja u porodici", objašnjava ona za 021.

Međutim, nasilje u porodici ne može da se iskoreni samo donošenjem određenih propisa, koliko god oni bili dobri, ako se vodi loša kaznena politika, smatra predsednica Udruženja građana "Roditelj" Dragana Ćorić. "Možete uticati na smanjenje nasilja u porodici jedino doslednom primenom, najpre kaznene politike za krivična dela i prekršaje. Kada pokažete zube počiniocima takvih nasilnih dela, onda ćete videti određene aspekte smanjenja te vrste nasilja. Ono što negde malo obeshrabruje, jeste suviše blag odnos pravosuđa prema počiniocima. Negde važi i kod njih ono tradicionalističko shvatanje da ako žena dobija batine ili bilo koji mlađi član porodice, da je verovatno to i zaslužila. Pravosuđe ne sme da podleže takvim tradicionalnim stereotipima, nego ono zaista mora da donosi žrtvama pravdu", objašnjava ona za 021.

Koordinatorka pravnog tima u Autonomnom ženskom centru Vanja Macanović kaže da praksa pokazuje da se nasilnici više plaše preventivne zaštite nego krivično pravne - mere koja ima represivni karakter i odnosi se na kažnjavanje. Kao razlog navodi to što u krivici 75 odsto slučajeva dobiju uslovnu osudu bez ikakvog nadzora. "Nasilnici dobiju uslovnu osudu bez ikakvog nadzora koja ne znači ništa, osim u uverenju da neko nije kažnjavan. Mere zaštite imaju posebnu ulogu, naročito mera iseljenja: nasilnici moraju da izađu iz stana i to je mera koja ih pogađa i daje efekte", dodaje Macanović.

Samo jedna četvrtina ukupnog broja prijava policiji dospe u tužilaštvo, a Danica Todorov na to dodaje da su prema podacima tužilaštva, u 80 odsto presuda izrečene uslovne osude jer se pronalaze olakšavajuće okolnosti. "Kada pričamo o postupanju sudova, oni nalaze neke razloge, recimo, da počinilac nije ranije činio krivična dela ili je olakšavajuća okolnost to što je roditelj, pa treba da se stara o deci", kaže Todorov i dodaje da se ombudsmanu u oblasti ravnopravnosti polova najčešće obraćaju žene kao žrtve nasilja u porodici, žaleći se na institucije i to na policiju i centre za socijalni rad i domove zdravlja.

"Mi postupak pokrećemo tako što tražimo od tih istitucija na koje se žale podatke o postupanju u konkretnim slučajevima i ukoliko utvrdimo da je bilo propusta, mi ukazujemo, na primer policiji i tražimo da pokreću disciplinske postupke protiv svojih službenika i da utvđuju njihovu odgovornost. Centrima za socijalni rad takođe ukazujemo na propuste i žrtve koje nam se obraćaju obaveštavamo o tome i dajemo im savet šta da preduzmu. Bavimo se detaljno svakim slučajem, razgovaramo sa njima više puta", objašnjava ona.

Prema podacima zaštitnika građana, u 25 odsto slučajeva prema nasilnicima u porodici tužilaštva primenjuju institut odlaganja krivičnog gonjenja u zamenu za plaćanje kazne. Kakvu poruku onda šalju tužilaštva i kako se to odražava na žrtve, budući da trpi budžet porodice?

"Poruka je loša. Na taj način se stiče utisak kod počinilaca da se mogu lako izvući, žrtve dodatno pojačavaju osećaj nepoverenja u institucije i da se ta krivica ublažava i toleriše, a nekada su te novčane kazne ustvari kazne za celu porodicu, jer se iz porodičnog budžeta plaćaju. Nije to dobra poruka, ali novčane kazne treba ponekad da dovedu do toga da se to ponašanje počinilaca nasilja iskoreni", kaže Todorov.

Dragani Ćorić smatra da je odlaganje krivičnog gonjenja neshvatljivo. "Ne mogu da shvatim zašto postoji odlaganje krivičnog gonjenja i zašto se sve svodi samo na izricanje novčanih kazni, za koju se postavlja pitanje kolika je naplativost. Na kraju krajeva, hajde da ilustrujemo: kada je neka žena žrtva nasilja, ko izlazi iz kuće, ko beži iz kuće? Da li se iz te kuće koju su zajednički podigli izopštava nasilnik ili nasilnik ostaje u toj kući, a širom kuće gradimo sugurne kuće za žene. Kakva je to vrsta pravde? Hajde da krenemo prvo od toga. Na kraju krajeva, negde i same institucije koje po prirodi stvari jesu nadležne da se bave prevencijom i pružanjem pomoći i podrške žrtvama nasilja u porodici, nekako ne rade posao sa onim elanom i na onaj način na koji bi trebalo. Dodatno ponižavanje žrtve su doživljavale od strane radnika koji treba da im pruže pomoć", negoduje Ćorić.

Ovaj tekst proizveden je u okviru projekta "Preuzmi u svoje ruke" koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a u sklopu konkursa " sufinansiranja projekata proizvodnje iz oblasti javnog informisanja u 2015. godini". Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.