Menu 021

Fondacija Ana i Vlade Divac: Migranti najbolje prihvaćeni u Srbiji u odnosu na države regiona

Migranti u svojim zemljama porekla prosečno prežive čak 13 traumatskih iskustava, a na putu ka zemlji spasa, na tranzitnoj ruti, dožive ih još 10.
Novi Sad 06.08.2019. | 16:49 > 20:22
Fondacija Ana i Vlade Divac: Migranti najbolje prihvaćeni u Srbiji u odnosu na države regiona
Foto: 021.rs
Ovi podaci Mreže psiho-socijalnih inovacija (PIN) pokazuju da osobe koje beže od ratova i drugih neprilika prolaze kroz izuzetno traumatične događaje, čije dugoročne posledice ih prate zauvek, čak i kada pronađu spas.
 
Migrantska kriza u Srbiji dočekana je te 2015. godine različito u medijima, u državnim organima i na terenu. Kako pokazuju iskustva Fondacije Ana i Vlade Divac, Srbija je jedna od zemalja koje su otvoreno dočekale migrante i prema njima se ophodile, u najvećem broju slučajeva, sa dostojanstvom, što se posebno odnosi na lokalno stanovništvo.
 
Upravo zato se aktivnosti koje sprovodi ova fondacija u saradnji sa Evropskom unijom, kancelarijom Oxfam u Srbiji i organizacijama poput pomenutog PIN-a, ali i partnerima poput portala Njuz.net, u globalu zovu "Slavimo raznolikost". 
 
Prema rečima direktorke Fondacije Ana i Vlade Divac Ane Koeshall, ova organizacija osnovana je pre 12 godina sa misijom da zbrine izbegla i raseljena lica koja su bežala od ratova u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu. Uključila se i u migrantsku krizu 2015. godine i, od početka krize do danas, uložila više od šest miliona dolara u migrantsku krizu, zahvaljujući partnerima i donatorima. Najviše se, dodala je ona, radilo na infrastrukturi.
 
"Kretanja migranata nisu više neki trend, barem godinu i po već. Iako je broj migranata u Srbiji značajan, on je dosta manji i na današnji dan je u Srbiji registrovani 3.500 migranata. Kada ih pitate šta im je najbitnije, migranti će vam reći da je to prihvatanje u lokalnoj zajednici u koju su došli. U poslednje četiri godine, građani Srbije su lepo prihvatili migrante, sa retkim incidentima. Država je zaista dobro i pravovremeno reagovala na svaku situaciju i može se reći da su migranti u Srbiji, u odnosu na države regiona, bili najbolje prihvaćeni", navela je Ana Koeshall na današnjem sastanku sa partnerima i medijima u Radio kafeu.
 
 
Ona se zahvalila svim partnerima na projektima, naročito Evropskoj uniji, koja je najveći donator Srbije u upravljanju migracijama.
 
Kako je i naglasila programska menadžerka Evropske delegacije u Srbiji Brigitte Kuchar, od sredine 2015. do danas, EU je donirala skoro 100 miliona evra za zaštitu migranata, posebno za zaštitu dece, infrastrukturu, hranu, negu i uslove za obrazovanje.
 
"Evropska unija intenzivno podržava Srbiju u upravljanju migracijama i daleko je najveći donator u ovoj oblasti. Deo aktivnosti koje smo podržali i podržavamo jesu i ove poput 'Slavimo raznolikost', koje za cilj imaju bolju komunikaciju i međusobno razumevanje migranata i lokalnog stanovništva. Nastavljamo da gradimo zajedništvo, naročito sa partnerima koji organizuju aktivnosti poput ekoloških, sportskih i drugih akcija, u kojima imamo priliku da direktno razgovaramo sa migrantima i čujemo njihove lične priče", navela je Kuchar i dodala da je velika uloga medija koji prenose ove priče i time edukuju građane na pravi način.
 
 
Migracije nisu ništa novo, pa ni za naše područje, koje je ranije bilo pogođeno ratovima, ali i dalje je aktuelno zbog migracije stanovništva, poručio je šef kancelarije Oxfam u Srbiji Marco Savio. Kako je naglasio, svi mogu da se slože da je veoma teško ostaviti sve što imate u matičnoj zemlji - porodicu, prijatelje, posao i domovinu, te se nastaniti u tuđoj državi u kojoj je pitanje kako ćete biti prihvaćeni. 
 
"Naša misija u ovoj priči je da damo priliku migrantima da u Srbiji dobiju obrazovanje, hranu, smeštaj i da se osećaju dobro. Šta mi, kao civilno društvo, tačno možemo da uradimo? Možemo da pružimo zaštitu migrantima, što je ono na čemu smo radili od samog početka, jer je civilni sektor zaista bio najviše angažovan. Država treba da preuzme odgovornost, ali država ne može da pruži osećaj doma ovim ljudima. To može samo lokalno stanovništvo i to mogu samo ljudi", poručio je Marco Savio prisutnima u Radio kafeu.
 
 
Na terenu su aktivisti i volonteri, tokom niza akcija proteklih godina, imali priliku da upoznaju ljude koji su došli (na kratke ili duže staze) u potrazi za krovom nad glavom. Kako je predstavila Dunja Božović iz Mreže psiho-socijalnih inovacija, obilazeći gradove, u okviru projekta sa portalom Njuz.net, igrali su fudbal sa migrantima, zajedno su čistili ulice, a uspeli su da upoznaju suštinu postojanja ovih ljudi.
 
"Sproveli smo dosta aktivnosti u šest različitih gradova u Srbiji, a posetićemo još tri grada. Na svim aktivnostima u gradovima, na kraju tribina koje spovodimo sa Njuzom, došli smo do zaključka da svi delimo iste snove i ambicije i to uglavnom o obrazovanju. Želimo da nam ono bude omogućeno i da budemo ponosni, kao i da nam je porodica na okupu. Kada smo decu pitali šta su im najveće želje, devojčice su mahom odgovarale da teže da postanu doktorke, na primer", navela je Božovićeva i dodala da PIN i Njuz.net upravo završavaju i film, u okviru kog će biti predstavljene sve aktivnosti, pa čak i iskustva dece migranata koje ona prenose na srpskom jeziku.
 
 
Neobično je, ali izuzetno važno prisustvo satiričnog portala Njuz.net u celoj priči. Kako je naveo jedan od "njuzovaca" Marko Dražić, portal se od svog nastanka, pre devet godina, kroz tekstove, emisije "24 minuta sa Zoranom Kesićem" i druge aktivnosti bavi migrantskom krizom i ljudskim pravima.
 
"Drago nam je da je Njuz.net deo ovakvog projekta i zaista smo u svakom od šest gradova imali drugačija, ali autentična iskustva. Kako smo duže ostajali u tim mestima, shvatili smo da je situacija na terenu mnogo bolja nego što se to moglo pročitati u komentarima na društvenim mrežama. Meni je iskustvo bilo izuzetno lepo u Somboru, gde je nekoliko prolaznika sa malom decom stalo i pomoglo nam da očistimo ulice. U nekim gradovima smo zasadili drvo sa migrantima, što ovako ne zvuči kao puno, ali za dvadesetak godina se ti ljudi možda vrate i shvate da je to bila sredina u kojoj su bili dobrodošli i ostavili trag", naveo je Marko Dražić. 
 
 
On je podelio i iskustvo iz Subotice, iz razgovora sa migrantom koji je bio potpuno bos, ali je delovao zahvalno i srećno zbog gostoprimstva u Srbiji.
Autor: Gorica Nikolin - gorica@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • mirko
    06.08.2019 21:38
    Dobrocinitelji
    Totalno van pameti
    Ljudima sve unisteno,mnogi jedva zive glave izvukli .muke i grozote proziveli.....
    uzas uzas uzas........

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest