Paul Weller: Forever Changing Mod

U karijeri dugoj skoro 50 godina Pol Veler se u kreativnom smislu više puta rađao, svesno je birao teži put i iznova menjao svoju umetnost.
Paul Weller: Forever Changing Mod
Foto: 021.rs (paulweller.com)

Probao je sve, svirao je rokenrol, ritam i bluz, pank, soul i fank, zatim džez i alternativni rok. Ostalo je još da se upiše u svet klasične muzike što mu je uspelo sa poslednjim projektom "An Orchestrated Songbook", objavljenim 3. decembra ove godine. 

Veler se uz Bouvija smatra najsvestranijim rok umetnikom u istoriji britanskog rokenrola, mada zbog prirode stihova koje piše nikada nije postao internacionalna zvezda. Ipak, na ostrvu i kod mnogih fanova širom sveta uživa status muzičke legende. Da to ne bude isprazna floskula evo jedne potvrde - on je jedini muzičar uz Lenona i Makartnija koji je imao najprodavanije albume u rasponu od pet decenija: Album "The Gift" grupe The Jam (1982), "Our Favourite Shop" sastava The Style Council (1985), i solo izdanja "Stanley Road" (1995), "Illumination" (2002), "22 Dreams" (2008), "Sonik Kicks" (2012), "On Sunset" (2020).

Veler je radničko dete, njegov otac je bio taksista i građevinski radnik, a majka mu je radila kao čistačica. Karijeru je započeo veoma rano, imao je 14 godina kada je u rodnom gradu Vokingu organizovao prve svirke. Nakon nekoliko personalnih promena, grupa The Jam postala je trio - Pol kao pevač i gitarista, Brus Fokston na basu i za bubnjevima Rik Bakler. 
 
Nekoliko godina su tražili svoj izraz svirajući po pabovima i po sopstvenom priznanju nisu bili oduševljeni aktuelnom muzikom, već su se okrenuli američkom ritam i bluzu, i najzad britanskoj beat i mod rok muzici iz šezdesetih. Kada je Veler prvi put čuo album "My Generation" grupe The Who, postao je i zauvek ostao pripadnik supkulture poznate kao modsi i bilo mu je jasno u kom smeru treba da se razvija karijera benda. 
 
 
Nulta godina panka, 1976, proizvela je revoluciju na muzičkoj sceni, a zbog fantastične energije, odnosno garažne svirke The Jam je bio deo te čuvene scene zajedno sa sastavima The Clash, The Damned, The Sex Pistols i drugima. Ipak nekoliko stvari ih je izdvajalo. Originalni pankeri su u javnim nastupima odbacivali muziku snimljenu pre 1976. godine, dok je trio iz Vokinga svoju inspiraciju tražio u šezdesetima, pomalo i kopirajući bendove kao što su The Beatles, The Who, The Kinks i Small Faces. 
 
Neko je dobro opisao njihov kasniji zvuk kao "dete koje je nastalo iz ljubavi grupa The Who, The Clash i motown pop senzibileta". Drugo, The Jam nije bio iz Londona i nije imao uticaje iz "umetničkih škola" kao neki bendovi na pank sceni. Dolazili su iz malog grada, udaljenog sat vremena vožnje od Londona i svi su bili deca radničke klase, što se posebno čulo u poetici Pola Velera.
 
Publika i scene su se preplitale, ali su The Jam ubrzo postali žanr za sebe. Doprineli su povratsku mod supkulture, pa su klinci ponovo nosili odela, cipele i kapute, a na svirku se išlo omiljenim skuterom marke Lambreta ili Vespa. Nakon prvog albuma "In the City" koji je pokušao da uhvati pank energiju žive svirke, Veler, Fokston i Bakler su uspeli da evoluiraju kao muzičari i postanu jedan od vodećih britanskih bendova. 
 
Na trećem albumu "All Mod Cons" se izdvaja pesma "Down In The Tube Station at Midnight". Veler piše o muškarcu koji pokušava da stigne na poslednji voz ka svojoj supruzi, ali ga napada ulična banda. 
 
"I first felt a fist, and then a kick
I could now smell their breath
They smelt of pubs and Wormwood Scrubs
And too many right wing meetings
My life swam around me
It took a look and drowned me in its own existence
The smell of brown leather
It blended in with the weather
It filled my eyes, ears, nose and mouth
It blocked all my senses
Couldn't see, hear, speak any longer
And I'm down in the tube station at midnight"
 
Verovatno zbog toga što je bio veoma mlad za vreme uspeha benda (imao je oko 20 godina) Pol je lako nalazio vezu sa publikom koja je bila njegovih godina. Pisao je o željama, ali i razočarenjima mladih ljudi. Bila je to gorka poezija o životu u Engleskoj, ali je ponekad provejavao optimizam i poziv na akciju. Nije čudno što je Veler postao "glas naroda" u to vreme, etiketa koju je uvek odbacivao. 
 
Njegove pesme često su bile društveno-politički komentari, imajući u vidu da je krajem sedamdestih i početkom osamdesetih Margaret Thacher započela svoj višegodišnji politički rat sa britanskom radničkom klasom. Najpoznatiji primeri su pesme "The Eton Rifles" (1979) i "Town Called Malice" (1982). 
 
 
 Foto: paulweller.com
 
The Jam je od 1977. do 1982. godine objavio šest uspešnih albuma, a onda je na vrhuncu popularnosti Veler napustio grupu. Bio je to šok za fanove, kao i za druga dva člana benda. Pol je jednostavno rekao da treba otići dok si na vrhu i rešio da krene od nule sa jednom novom muzičkom avanturom. To je osobina koja ga prati tokom pet decenija duge karijere. Kada oseti da ima neku formulu koja dobija, ali to potraje previše dugo, ovaj umetnik izlazi iz zone komfora i istražuje nešto novo. 
 
Nije se ni slegla prašina oko raspuštanja matičnog benda, Veler je već imao novi - The Style Council. U narednih šest godina (1983-1989) Pol, klavijaturista Mik Talbot (prethodno u Dexys Midnight Runners) i bubnjar Stiv Vajt istraživaće svet fank, soul, džez i pop muzike. Reč je o potpuno drugačijem konceptu, muzički i estetski, ali majstor je ponovo uspeo da napiše nekoliko hitova poput "My Ever Changing Moods", "Shout to the Top" i "Walls Come Tumbling Down". 
 
Svoju plesnu pop muziku spajali su sa političkim idejama, te su bili aktivni u okviru borbe za prava rudara, a učestvovali su i u kampanji "Red Wedge" (1985) koja je trebalo da motiviše mlade da budu politički aktivniji. Iako i danas u intervjuima oštro kritikuje rad britanske vlade, posebno Borisa Džonsona, Veler smatra da je aktivizam grupe The Style Council bio na mestu, ali da je možda gurnuo muziku u drugi plan. 
 
 
Dva benda i 11 albuma bilo je iza Pola Velera 1992. godine. Imao je samo 34 godine. Da li će ponovo okupiti The Jam i igrati na kartu stare slave? To jednostavno nije njegov stil. Izdanje "Paul Weller" iz 1992. označilo je početak neverovatno uspešne i plodne solo karijere. Baš poput kameleona Bouvija i on je uspešan na svim terenima, bilo da se radi o ranim acid jazz eksperimentima, pop baladama poput "You Do Something To Me" ili rok klasicima kao što su pesme "Sunflower" i "The Changingman". 
 
Na albumu "Heavy Soul" iz 1997. godine čućete ritam i bluz pesme, dok 18 godina kasnije na izdanju "Saturns Pattern" istražuje svet psihodeličnog roka. Zaključno sa pločom "Fat Pop" iz ove godine, samo u toku solo karijere objavio je 16 albuma. Biće da je radnu etiku poneo iz kuće u Vokingu, iz Stenli rouda. 
U muzičkim krugovima je poznat kao The Modfather i verujem da njegovu ikonu u kući drže Ričard Eškroft (The Verve), Dejmon Alborn (Bluz, Gorillaz) i braća Galager (Oasis). Takođe, njegova muzika je promenila živote glumca Martina Frimana (The Office, The Hobbit, Love Actually, Fargo) i biciklističke zvezde Bredlija Viginsa (osvajač osam olimpiskih medalja i pobednik Tour De France-a). Jedina stvar koju Veler decenijama nije menjao je menadžment. Od 1972. godine pa u narednih 30 godina karijere The Modfather je imao samo jednog menadžera, bio je to njegov otac Džon Veler. 
 
 
"My Ever Changing Moods" naziv je jedne od stotina pesama ovog legendarnog kantautora. Možda bi za kraj trebalo reći da ovaj "Forever Changing Mod" zaslužuje priznanje kao što je izdanje "An Orchestrated Songbook". Osamnaest pesama iz različitih faza karijere odsvirao je BBC Symphony Orchestra, a za novu viziju legendarnih numera je zaslužan izetno tražen kompozitor i aranžer Džuls Bakli. 
 
Na gitari je stari saradnik Stiv Kredok, dok uz Velera pevaju i gosti - Boj Džordž, Džejms Morison, Selest, Nikako ne treba misliti da je ovo neki nagoveštaj penzije, jer verujem da Pol u trenutku dok ovo pišem u njegovom "Black Barn" studiju na jugu Engleske ima probu i stvara neki novi muzički svet. Naravno, opet nešto drugačije. Takvi šljakeri ne poznaju koncept penzije. 
 

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Debora

    21.12.2021 12:14
    Love
    Paul Weller The King!
  • Aleh

    21.12.2021 01:43
    Dobar!
  • Boris

    20.12.2021 21:21
    Hvala za tekst!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Zabava - Muzika

Bijonse najavila novi album

Bijonse je najavila svoj novi album - "Renaissance" (Renesansa) koji bi trebalo da bude dostupan od 29. jula.