Zamislite da se nalazite u poziciji s koje vidite da će vozilo, ako nastavi da vozi svojim putem, ubiti petoro ljudi, a ako skrene s puta, umesto tih petoro ubiće samo jednog čoveka. Vi stojite kraj konzole kojima urpavljate kretanjem vozila. Da li biste ga pustili da ide pravo ili biste skrenuli i, kako biste spasili ovih petoro ljudi, žrtvovali jednog?
Međutim, šta ako postoje dodatne okolnosti koje bi mogle da otežaju vašu odluku? Da li biste promenili odluku ako bi ta jedna osoba bila dete, a ovih petoro stariji ljudi? Da li bi na vašu odluku uticala činjenica da biste i sami mogli da poginete? Što biste učinili ako biste morali da izaberete između bebe i bake?
Ovo bi moglo da postane realnost
Iako ova situacija većini ljudi zvuči apstraktno, vozilo bez vozača više nije pojam koji susrećemo samo u SF filmovima. Danas se, razvojem tehnologije i veštačke inteligencije, u više zemalja testiraju razna autonomna vozila kojima za upravljanje neće biti potreban vozač. U takvim slučajevima ovo moralno pitanje postaje deo algoritma i sve je manje apstraktno. Ukoliko zaživi ideja vozila koje upravlja samo, takve odluke će morati da budu deo njegovog programa.
Godine 2014. problemom su se pozabavili istraživači s MIT Media Laba i odlučili da naprave eksperiment zvan "moralna mašina" kako bi ispitali da li bi ljudi iz različitih kultura doneli različite odluke. Napravili su platformu sličnu igri u kojoj su ljudima bili ponuđeni slični izbori s raznim varijacijama kako bi otkrili koji su zajednički etički prioriteti u različitim kulturama.
Viralni moralni eksperiment
Kroz četiri godine eksperiment je postao viralan, pristupili su mu milioni ljudi iz 233 zemlje i doneli više od 40 miliona odluka, zbog čega je ovaj eksperiment postao jedna od najvećih studija moralnog ponašanja.
Originalni problem su predstavili u devet različitih varijacija s tim da su ljudima dali izbor između ljudi i životinja, putnika u vozilu i pešaka, veće i manje grupe ljudi, žena i muškaraca, mlađih i starijih osoba, zdravih i bolesnih, bogatijih i siromašnijih, kao i onih koji poštuju zakon i zločinaca.
Rezultati istraživanja pokazali su da na odluku koju bi pojedinac doneo znatno utiče kultura u kojoj su odrasli. Na prime, pripadnici kolektivističkih kultura poput Kine ili Japana retko kad će izabrati da žrtvuju starije osobe da bi spasili mlađe jer je kod njih poštovanje prema starijima bitan deo kulture, dok će individualističke zapadne kulture izabrati da spasu mlađu osobu.
Isto tako, stanovnici siromašnijih zemalja sa slabijim institucijama će pokazati više tolerancije prema ljudima koji pretrčavaju kolovoz u poređenju s onima koji prelaze preko pešačkog, državljani zemalja s velikim socijalnim i ekonomskim razlikama biće skloniji da spasu bogatije ili siromašnije, a individualističke zemlje poput Velike Britanije ili SAD-a uvek će spasiti veći broj ljudi nauštrb manjeg, budući da se u njihovim kulturama ceni vrednost svakog pojedinca.
Takođe se pokazalo da će stanovnici zemalja koje se nalaze blizu jedne drugima donositi slične odluke.
Šta to znači?
Edmond Avad, jedan od autora istraživanja, naglašava da su oni ovde pokušali da prikupe podatke o tome šta bi ljudi izabrali, a ne nužno o tome da se donesu odluke koje bi bile primenjive na takve situacije, te da bi njihovi rezultati bili potrebni industriji, ali i vladajućim strukturama.
"Koristili smo problem tramvaja jer je to bio dobar način da dođemo do ovakve vrste podataka, ali nadamo se da rasprava o etici u razvoju veštačke inteligencije neće ostati samo na tome. Trebalo bi takođe da se bavimo analizom rizika, postavimo pitanje ko je u većoj opasnosti, a ne samo da ga svedemo na odluku ko će umreti", rekao je on.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar