Ugrizi zmija u Evropi i nisu veliki zdravstveni problem, ali u mnogim delovima sveta predstavljaju svakodnevni rizik i mogu dovesti do smrti ili dugoročnih posledica, piše BBC.
Žrtve ugriza često ne dobijaju odgovarajuću negu na vreme ili lečenja uopšte nema. U nekim slučajevima, dobijaju serum koji se koristi za neku sasvim drugu vrstu zmija. Procenjuje se da 11.000 ljudi mesečno umre od ugriza zmija otrovnica, odnosno otprilike isto koliko je života odnela epidemije ebole u zapadnoj Africi od 2014. do 2016. godine. Još otprilike 450.000 ljudi godišnje nakon ugriza ima trajne posledice poput invaliditeta ili amputacije.
Velike razlike između razvijenih i nerazvijenih delova sveta
U razvijenim područjima, kao što su Evropa, Australija ili Severna Amerika, godišnje od ugriza zmija umre tek nekoliko ljudi, iako u ovim delovima sveta obitava mnogo otrovnih vrsta. U podsaharskoj Africi godišnje umre 32.000 ljudi, a u jugoistočnoj Aziji dvostruko više. Mnoge ruralne zajednice u tropskim krajevima u stalnom su riziku od zmija, a najugroženiji su mladi farmeri i deca. Zdravstveni sistemi u naseljenim delovima Afrike i Azije često su loše pripremljeni za tretiranje zmijskih ugriza.
Zbog manjkave kliničke obuke, hitnog prevoza i nepristupačnih lekova, posledice su često fatalne.
Ugrizi otrovnica obično imaju tri posledice opasne po zdravlje: nekontrolisano krvarenje, paralizu i nepovratno propadanje tkiva. Zato je ključno da žrtva ugriza što pre dobije odgovarajući lek. Protivotrovi se dobijaju pomoću zmijskog otrova. To znači da protivotrova ima isto koliko i vrsta otrovnica (kobre, mambe...). Toksini se razlikuju od vrste do vrste, a ponekad čak i unutar iste vrste zmija u različitim regijama. Zbog toga je često skupo i teško identifikovati ispravan protivotrov.
Protivotrov se dobija ubrizgavanjem male količine otrova u životinju, obično konja ili ovcu. Time se stimuliše životinjski imunološki sistem da stvori antitela koja neutrališu otrov. Ta antitela se potom vade iz krvi životinje i pročišćavanjem pretvaraju u protivotrov. Tretman protivotrovom mora se izvoditi u bolnicama, jer mnogi ljudi pate od ozbiljnih nuspojava. U Latinskoj Americi vlada subvencioniše proizvodnju protivotrova.
Skupi protivotrovi
Smrtnost od ugriza posebno je visoka u podsaharskoj Africi, gde protivotrov košta od 140 do 300 dolara po dozi, a za spasavanje života potrebno je između tri i deset doza. Tipični farmer u Svaziju godišnje zarađuje oko 600 dolara, što znači da su lekovi mnogima nedostupni. Zbog toga je Afrika preplavljena neodgovarajućim i nedelotvornim protivotrovima, koji koštaju oko 30 dolara po dozi. Iako su mnoga afrička ministarstva zdravlja prigrlila ove lekove kao spasonosno i jeftino rešenje, pokazalo se da su nedelotvorni.
Jedna manja studija sprovedena u bolnicama u Gani i Srednjoafričkoj Republici pokazala je da je zbog korišćenja jeftinih seruma smrtnost od ugriza porasla s dva na više od deset odsto. Često su ti protivotrovi dobijeni od zmija iz drugih regija, pa se tako serumi dobijeni od indijskih zmija koriste u Africi. Drugi, pak, imaju tako nisku koncentraciju antitela da su nedelotvorni. Zato broj potrebnih doza po osobi raste i do 30. Da situacija bude još gora, neki proizvođači kvalitetnih protivotrova povlače se s tržišta jer ne mogu da konkurišu cenom.
Dodatni problem je izostanak testiranja protivotrova, odnosno nezavisnih kliničkih ispitivanja. Nacionalne agencije za lekove ponekad odobravaju upotrebu proizvoda bez snažnih dokaza njihove delotvornosti ili poređenja s postojećim tretmanima.
Svetska zdravstvena organizacija zbog toga je pokrenula sistem testiranja pre slanja na tržište, a prvi rezultati trebalo bi da budu objavljeni tokom ove godine. To bi vladinim ustanovama i lekarima trebalo da omogući bolje razumevanje koji su protivotrovi prikladni za određene regije i koji proizvođači odgovorno proizvode svoje serume.
Međutim, proizvođači nisu obavezni da učestvuju u ovom programu, niti su zemlje obavezne da uklone neodgovarajuće proizvode s tržišta.
Brojni izazovi
Delotvoran protivotrov samo je jedan deo rešenja, preostaju još mnogi drugi izazovi kad se dogodi ugriz zmije otrovnice. Potrebno je uložiti više truda da bi se identifikovale ugrožene zajednice i osiguralo snabdevanje prihvatljivim lekovima. Broj umrlih od ugriza smanjio bi se i kad bi obuka lekara i ostalih zdravstvenih radnika bila primerena, kao i kad bi se lokalne zajednice edukovale o rizicima zmijskih ugriza, prenosi BBC.
BROJKE
- 138.000 ljudi svake godine umire zbog ugriza zmija
- 450.000 ljudi svake godine trpi trajne posledice po zdravlje
- 300 dolara košta doza najskupljeg seruma, koliko iznosi i polugodišnja zarada farmera u Svaziju
- 30 dolara košta jeftina doza seruma koja obično nije dovoljna za propisano tretiranje
Komentari 1
jatzans
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar