Velika većina svetskih reka ubrzano gubi kiseonik

Autor: 021.rs

Život

24.05.2026.

13:00 > 17:53

Nivoi kiseonika smanjili su se u gotovo 80 odsto reka širom sveta, i nastaviće da gube ovaj dragoceni resurs ukoliko ne napravimo ozbiljne promene.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Satelitski i klimatski podaci prikupljeni između 1985. i 2023. godine pokazuju da više od 16.000 reka širom sveta gubi rastvoreni kiseonik.

U proseku, ove reke gubile su 0,045 miligrama kiseonika po litru svake decenije.

Bez dovoljno rastvorenog kiseonika, koji je neophodan za održavanje života pod vodom, reke - i zajednice koje zavise od njihove vode i resursa - nalaze se pod ozbiljnom pretnjom, prenosi ScienceAlert.

Ovi nalazi dolaze od tima Kineske akademije nauka, predvođenog naučnikom za zaštitu životne sredine Ći Guanom.

Tim je prikupio podatke sa 3,4 miliona satelitskih snimaka iz protekle četiri decenije kako bi otkrio obrasce u nivou rastvorenog kiseonika u rekama širom sveta i predvideo njihovu budućnost pod različitim klimatskim scenarijima.

Do kraja veka, pod pretpostavkom da emisije ugljen-dioksida nastave da rastu sličnim tempom (za razliku od nekih najgorih scenarija), očekuje se da će reke širom većeg dela Južne Amerike, Indije, Arktika i istočnih delova Sjedinjenih Američkih Država izgubiti oko 10 odsto svog rastvorenog kiseonika.

Najozbiljnije promene do sada dogodile su se u tropskim rekama, poput Ganga u Indiji i Amazona u Južnoj Americi. Posebno reka Gang gubi kiseonik 20 puta brže od globalnog proseka.

Naučnici ovo nisu očekivali.

Ranije su pretpostavljali da će reke na visokim geografskim širinama doživeti najgoru deoksigenaciju, jer su ti regioni žarišta klimatskih promena.

Ali tropske reke imale su hendikep od samog početka: pošto su njihove vode već bile toplije, već su imale niže nivoe rastvorenog kiseonika. To znači da su već bliže dostizanju hipoksije (nedovoljnog nivoa kiseonika za održavanje većine života).

Guan i njegov tim otkrili su da mnogi faktori doprinose globalnoj deoksigenaciji reka, ali nijedan više od klimatskih promena.

Klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima smanjuju rastvorljivost kiseonika (sposobnost vodenog tela da zadrži rastvoreni kiseonik). Prema novoj studiji, rastvorljivost kiseonika odgovorna je za oko 63 odsto globalne deoksigenacije reka.

Temperatura vode najverovatnije pokreće ovu promenu u rastvorljivosti kiseonika. Toplije vode zadržavaju manje rastvorenog kiseonika jer molekuli kiseonika i vode dobijaju više energije u obliku toplote.

Rastvoreni kiseonik veoma se razlikuje od atoma kiseonika koji se spajaju sa vodonikom i formiraju vodu. Rastvoreni kiseonik je ono što vodenom životu treba da bi "disao": to važi za životinje, biljke, plankton, bakterije i sve drugo što živi pod vodom.

Ali veze koje održavaju gas kiseonik rastvorenim u vodi relativno su slabe. Čak i mala promena temperature dovoljna je da ih raskine, omogućavajući kiseoniku da pobegne.

Vodene vrste značajno se razlikuju po količini rastvorenog kiseonika koja im je potrebna za preživljavanje. Ipak, promena od 0,1 miligrama po litru rečne vode - što je otprilike količina izgubljena u proseku tokom protekle četiri decenije - dovoljna je da izazove ozbiljne promene u rečnim ekosistemima.

Vodeni organizmi mogu doprineti nivou rastvorenog kiseonika fotosintezom, zbog čega podvodne biljke održavaju vodene tokove zdravim. Kiseonik iz atmosfere takođe može postati rastvoren u vodi putem fizičkih sila, poput ključanja rečnih brzaka ili aeratora koji se koriste u veštačkim jezercima.

Zato su, u mnogim rekama uključenim u ovu studiju, brane na plitkim vodotokovima i toplotni talasi doprineli opadanju nivoa rastvorenog kiseonika. Smanjen protok vode znači da se manje kiseonika iz vazduha unosi u vodu; toplotni talasi praktično istiskuju kiseonik iz reka.

Sastav vode takođe ima veliki uticaj na nivo rastvorenog kiseonika koji reka može zadržati. Ljudske aktivnosti menjaju sastav vode sa obe strane - smanjujući količinu vode u rekama i povećavajući opterećenje rastvorenim supstancama poput soli, hranljivih materija i organske materije (što dodatno smanjuje rastvorljivost kiseonika).

Pošto vodeni organizmi zavise od rastvorenog kiseonika kako bi preživeli, čak i mali pad nivoa može brzo dovesti do masovnog uginuća.

Kada se to dogodi, reka puna mrtvih riba i algi brzo potroši sav preostali rastvoreni kiseonik dok bakterije počinju da razgrađuju preostalu organsku materiju.

Sa rastućim stopama deoksigenacije reka širom sveta, mrtve zone poput ovih mogle bi postati češće.

"Deoksigenacija je veoma spor proces. Ako traje dugo, negativni uticaj će napasti rečne ekosisteme", rekao je Guan Setu Borenštajnu iz Associated Press-a.

"Nizak nivo kiseonika može izazvati niz ekoloških kriza poput opadanja biodiverziteta i degradacije kvaliteta vode."

Ti scenariji mnogo su verovatniji ako reke izgube dodatnih četiri ili pet odsto svog rastvorenog kiseonika: istu količinu koju bi trebalo da izgube tokom narednih sedam decenija, osim ako čovečanstvo hitno ne preduzme mere za sprečavanje daljih emisija fosilnih goriva.

"Sistematsko razumevanje ovih promena ključno je za jačanje otpornosti rečnih ekosistema na trajne rizike deoksigenacije kroz ciljane mere i strategije, i pomaže ostvarivanju održivog upravljanja svetskim rekama", zaključuju Guan i njegov tim.

Istraživanje je objavljeno u časopisu "Science Advances".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

klimatske promene reke

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.