I u mnogim evropskim zemljama poslednjih nedelja vlasti su preporučile nošenje maski u određenim javnim prostorima. A u Engleskoj je poslednji savet da se lice prekrije u "zatvorenim prostorima gde održavanje fizičke distance nije uvek moguće" kao što su javni prevoz i neke prodavnice.
I neke države SAD-a su takođe dale slične preporuke, a sada čak i svo osoblje Bele kuće mora da nosi maske, iako predsednik Donald Tramp to još uvek odbija.
Isto tako brojni ljudi još uvek ne nose maske uprkos službenim preporukama, a neke vlade još nisu uverene u naučne preporuke o korisnosti maski.
SZO je na početku pandemije tvrdila da ne treba nositi maske
Razlozi zbog kojih neki ljudi nose, a drugi izbegavaju maske nisu samo stvar preporuka određenih vlada i medicinskih saveta, već kulture i istorije, debate oko dokazane korisnosti, pa čak i ličnih sloboda. Otkako je izbila pandemija virusa korona, zvanični savet Svetske zdravstvene organizacije (SZO) bio je da maske nose samo ljudi koji su bolesni i imaju simptome, kao i oni koji se brinu o osobama koje imaju ili se sumnja da imaju virus korona.
Tada se govorilo kako niko drugi ne treba da nosi maske, a stručnjaci su dali nekoliko razloga za to. Jedan je da maske nisu pouzdana metoda zaštite, kao što su to neke druge metode. Prema tadašnjim istraživanjima, pokazalo se da se virus širi kapljično i u kontaktu sa zaraženim površinama. Dakle, maske mogu biti zaštita, ali samo u određenim situacijama, odnosno kad se neko nalazi u blizini zaražene osobe koja bi mogla da kine ili zakašlje se u pravcu lica.
Zato stručnjaci tvrde da je učestalo pranje ruku sapunom mnogo delotvornija metoda zaštite. Osim toga, maska se s lica mora skinuti na pravilan način kako bi se izbegla kontaminacija, a i na licu može stvoriti lažan osEćaj sigurnosti, što dovodi do ignoriSanja ili zaboravljanja drugih higijenskih navika.
U nekim delovima Azije maske se stalno nose
Ipak u nekim delovima Azije maske se stalno nose i tamo se njihova upotreba smatra obzirnošću, jer su uvereni u njihovu zaštitu. U Kini, Hongkongu, Južnoj Koreji, Tajlandu i Tajvanu smatra se kako bilo ko, uključujući i zdrave ljude, može biti prenosilac virusa. U tom smislu u znak solidarnosti ljudi nose maske kako bi zaštitili druge od sebe.
U nekim delovima Kine nošenje maski shvata se potpuno ozbiljno i oni koji ih ne nose mogu biti uhapšeni ili moraju da plate kaznu. U Singapuru, gde su u početku vlasti tvrdile da se maske ne moraju nositi, sada su obavezne na javnim prostorima i oni koji ih ne nose mogu dobiti kaznu u iznosu od 210 dolara.
S druge strane, u Indoneziji i na Filipinima, za koje se sumnja da imaju veliki broj neprijavljenih slučajeva zaraze, većina ljudi u velikim gradovima nosi maske kako bi sebe zaštitili od drugih.
U mnogim azijskim zemljama nošenje maski je kulturna norma
Za mnoge ove zemlje nošenje maski je postala svojevrsna kulturna norma čak i pre pandemije virusa korona. Postale su čak i svojevrsni modni izraz, u jednom trenutku maske s Hello Kitty preplavile su ulične markete Hongkonga. U Istočnoj Aziji mnogi ljudi imaju naviku da nose masku kad su bolesni ili tokom sezone gripe jer se smatra da je nepristojno kijati ili kašljati na otvorenom.
Uz to, zbog epidemije SARS-a iz 2003. godine, koja je pogodila nekoliko država ove regije, nošenje maski postalo je uobičajeno, posebno u Hongkongu gde su mnogi umrli od ovog virusa.
Zbog toga glavna razlika između ovih društava i zapadnog leži u tome što su prva doživela zarazu ranije u prošlosti i imaju sveža i bolna sećanja na epidemiju.
Osim toga, u nekim delovima Azije sezonsko zagađenje vazduha i zagađenost zbog velikog saobraćaja u prenaseljenim gradovima takođe su jedan od razloga zbog kojih je za mnoge sasvim uobičajeno da nose maske na otvorenom.
Nošenje maski kao stalni podsetnik na opasnost od virusa
Neki smatraju i da nošenje maski predstavlja stalni vizuelni podsetnik na opasnosti od virusa i mogu delovati na ljude kao podsetnik o važnosti održavanja lične higijene.
"Stavljanje maske svaki dan pre izlaska je poput rituala, poput oblačenja uniforme. A tokom praktikovanja tog rituala osoba oseća da mora da živi u skladu s onim što uniforma predstavlja. Odnosno u slučaju maske, podstiče na ponašanje koje je više higijensko, poput nediranja lica ili izbegavanja gužvi i održavanja fizičke distance", rekao je Donal Lou, stručnjak za biheviorizam.
Epidemiolozi iz Hongkonga: Ne može se reći da su maske beskorisne
"Ne može se reći da su maske beskorisne jer pretpostavljamo da imaju neko dejstvo jer je to zaštita koju dajemo zdravstvenim radnicima. Ako mnogo ljudi u gužvi nosi maske, mislim da to ima efekta na javnu transmisiju. A u trenutku kada gledamo i najmanje mere koje mogu da smanje transmisiju i to se računa", tvrdi epidemiolog Bendžamin Kauling sa Univerziteta u Hongkongu.
Međutim, nošenje maski ima još jednu stranu. Na nekim mestima, poput Japana, Indonezije i Tajlanda došlo je do nestašice maski. Osim toga, postoji i bojazan da će ljudi jednokratne maske početi da nose više puta, što je nehigijenski. Ili će ih prodavati na crnom tržištu.
U Hongkongu se diskriminišu one koji ne nose maske
Isto tako, u nekim delovima ove regije one koji ne nose masku se stigmatizuju do te mere da im je zabranjen ulazak u neke zgrade ili prodavnice ako ne nose masku. U Hongkongu neki tabloidi su na naslovnicama objavili fotografije zapadnjaka koji ne nose maske i okupljaju se u grupama tokom noćnih izlazaka. Ti tabloidi su ih kritikovali zbog toga što nisu oprezni.
U SAD-u je nošenje maski postalo pitanje građanskih sloboda
Ipak, diskriminacija ide u oba smera. Tamo gde nošenje maski nije obavezno, iako vlasti savetuju da se nose, one koji ih nose izbegavaju ili čak napadaju. A u SAD-u nošenje maski postalo je čak i pitanje ličnih sloboda. Pri tome neki tvrde da obaveza nošenja maski predstavlja narušavanje građanskih sloboda. U Mičigenu jeradnik obezbeđenja ubijen nakon što je zabranio kupcu da uđe u prodavnicu bez maske.
Možda su u pravu oni koji misle da maske treba nositi
Međutim, ona društva koja savetuju nošenje maski možda su u pravu i stručnjaci sad preispituju savete SZO.
Pre svega jer se pokazalo da ima više osoba s virusom koje nemaju simptome nego što su stručnjaci u početku mislili. Prema tajnim podacima kineskih vlasti, koje je objavio "South China Morning", procenjuje se da je trećina pozitivnih slučajeva pokazivala male ili nikakve simptome. A na kruzeru "Diamond Princess" više od pola od 600 pozitivnih osoba nije imalo simptome.
Do sada se verovalo da oni koji nemaju simptome nisu previše zarazni. Međutim, sada se i to dovodi u pitanje. Nedavno objavljena studija u Kini pokazala je da su osobe koje su imale male ili nikakve simptome bile vrlo zarazne i odgovorne su za skoro 80 odsto pozitivnih slučajeva.
S druge strane, jedna studija iz Hongkonga pokazala je da se do 44 odsto transmisije virusa od zaražene osobe može dogoditi pre nego što se pojave ikakvi simptomi.
Znači li to da, u slučaju da svi nose maske, "tihi prenosnici" ne bi nikog zarazili? To još uvek nije utvrđeno. Istraživanja su u toku, a nove studije trebalo bi da daju jasniju sliku. Zaštitne maske možda jesu stvar kulturnih normi i iskustva s epidemijama, ali kako pandemija napreduje, naša iskustva na zapadu mogla bi se menjati.
Komentari 8
Perica O.
Ali sad ozbiljno, maske u javnom prevozu ili u nekim natrpanim zatvorenim prostorima treba nositi, ako ne zbog sebe onda zbog drugih. Pitanje osnovne kulture, ne ulazeći sad u opravdanost. Ali kad vidim da čovek sam sedi u autu i nosi masku, ili šeta sam napolju i nosi masku, to je za mene klasična hipohondrija.
Infektolog
Pera
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar