Sedam gradova koji se dobro nose s ekstremnim vrućinama

Ogromna vrućina vratila se u Evropu.
Sedam gradova koji se dobro nose s ekstremnim vrućinama
Foto: Pixabay
Neke zemlje poput Francuske ulaze u treći talas vrućine, s temperaturama koje će dostići 37 stepeni Celzijusa, dok će više od 80 odsto stanovništva SAD-a sledeće nedelje iskusiti temperature veće od 32 stepena. Oko 100 miliona Amerikanaca bilo je pod upozorenjem zbog vrućine tokom osam od poslednjih 16 dana.
To znači da stotine miliona ljudi koji žive u urbanim područjima opet očajnički pokušavaju da se rashlade. Zbog klimatske krize ekstremne vrućine postaju sve češće i traju duže, a gradovi bez promišljenog dizajna mogu učiniti život još toplijim, piše CNN.
Klima-uređaji mogu rashladiti unutrašnje prostore, ali samo povećavaju toplotu na otvorenom. I u većini slučajeva, oni doprinose klimatskoj krizi povećanjem emisija koje uzrokuju zagrevanje planete. Javni prevoz može biti nepodnošljiv za vrućeg dana, ali vožnja automobilom koji radi na gas samo pogoršava saobraćaj, takođe povećava toplotu i emisije. Nedostatak drveća znači nedostatak hlada, a zgrade od tamnih materijala donose toplije enterijere, što znači više klimatizacije. To je začarani krug, ali postoje i druga rešenja. 
 
Evo kako sedam gradova rešava problem vrućine tokom leta.
 
Medeljin, Kolumbija: Drveće na ulicama, a ne samo u parkovima
 
Kad postane jako vruće, ljudi s klima-uređajima mogu ostati u kući, ali nemaju svi taj luksuz. Osim toga, ko želi da bude unutra sve vreme?
 
 
Za gradove koji nisu na obali, parkovi koji nude hlad dobra su opcija. Međutim, drugi po veličini grad u Kolumbiji, Medeljin, svojim je nagrađivanim projektom Zelenih koridora stvorio celu metropolu hladovine.
 
Ova mreža transformisala je 18 kopnenih i 12 vodenih puteva u bujne zelene biciklističke staze i izdignute trotoare koji povezuju gradske parkove i druga često posećena mesta. Temperature su u tim područjima i njihovoj okolini pale za čak tri stepena Celzijusa, a zvaničnici se nadaju da bi pre 2030. mogle pasti do pet stepeni.
 
"Urbane šume najbolja su stvar za gradsku vrućinu. Medeljin je oborio prosečnu letnju temperaturu grada, što je izvanredno", rekla je za CNN Kejti Bogman Mekleod, direktorka Centra za otpornost Fondacije "Adrienne Arsht-Rockefeller".
 
Do 2019. grad je zasadio više od 8.000 stabala i preko 350.000 grmova. Takođe, koristi područje ispod izdignute linije metroa za prikupljanje kišnice koja teče s mosta, skupljajući je u sistem cevi kako bi se pomoglo zalivanje zelenih pojasa.
 
Beč: Voda na svakom koraku
 
Kao i u većem delu Evrope, mnogi u Beču nemaju klima-uređaje, tako da je voda glavni način na koji se austrijska prestonica rashlađuje. Za one koji nemaju vremena za kupanje u Dunavu, grad nudi za hlađenje u parkovima sa "stablima" koja raspršuju vodenu maglu u kojima se ljudi mogu ili "otuširati" ili jednostavno sedeti u blizini i uživati u nižim temperaturama.
 
Deca, koja su generalno osetljivija na ekstremnu vrućinu nego odrasli, često se igraju u gradskim bazenima ili trče oko montažnih vodoskoka koje gradske vlasti iznesu u najtoplije vreme dana.
 
 
Beč takođe ima ogroman broj fontana za piće kako bi ljudi bili hidrirani - više od 1.100 za populaciju od 1,9 miliona - što je važno u prevenciji bolesti povezanih s vrućinom.
 
"Klimatizacija u domovima može zvučati kao brzo i jednostavno rešenje. Ali to nije dugoročno održivo rešenje zbog izvora energije i otpadne toplote koja dolazi iz jedinice", rekla je Mekleod i dodala: "Zbog toga je ključno razmišljanje o tome kako postići veći protok vazduha, koristiti vodene elemente i otvoriti prozore u najstarijim zgradama. Rešenja temeljena na prirodi najbolja su za ekstremne vrućine".
 
Abu Dabi, Ujedinjeni Arapski Emirati: Koristite stare tehnike hlađenja i modernizujte ih
 
Delovi Bliskog istoka među najtoplijim su naseljenim mestima na Zemlji. Temperature u Abu Dabiju mogu se popeti i više od 50 stepeni. Klimatizacija se smatra nužnošću, a ljudi često provode puno vremena u zatvorenom prostoru.
 
Ali ljudi ovde nisu oduvek imali klima-uređaje, a drevna arapska arhitektonska tehnika hlađenja se vratila u modernijoj varijanti.
 
Mašrabija se odnosi na rešetkaste paravane koji se često vide u islamskoj arhitekturi, ponekad okružuju mali balkon, koji raspršuju sunčevu svetlost i održavaju zgrade hladnim bez potpunog blokiranja svetlosti. Dizajnirani su da podstaknu povetarac i ponude mesto za predah od vrućine unutar zgrade. Ideja je u suštini sprečiti pad direktne sunčeve svetlosti na spoljašnji deo zgrade.
 
To je inspirisalo dizajn tornja Al Bahar, zgrade od 25 spratova umotane u više od 1.000 šestougaonih panela s ugrađenim senzorima koji im omogućuju da reaguju na kretanje sunca. Kad sunce udari u panele, oni se razviju poput kišobrana kako bi sprečili zagrevanje. Bez ovih mera, spoljašnja strana takve zgrade u Abu Dabiju mogla bi dostići čak 90 stepeni Celzijusa. Ova tehnika je pomogla da se smanjit potreba za klimatizacijom za 50 odsto.
 
 
Majami: Oaze hlada na autobuskim stanicama
 
U mnogim gradovima vožnji autobusom može prethoditi dugo čekanje. Ako je stvarno vruće, čekanje može biti još tegobnije osim, naravno, ako je to autobusko stajalište pažljivo projektovano da uključuje prirodni hlad.
 
Medeljin u Kolumbiji možda je dokazao da urbane šume ili jednostavno sadnja više drveća, mogu rashladiti grad, ali okrug Dejd u Majamiju posvetio je puno pažnje analizi kojim delovima grada je najviše potrebno hlađenje.
 
 
"Neat Streets Miami", odbor koji je sazvalo okružno veće, prepoznao je da su autobuske stanice postale prave opasne zone tokom toplotnih talasa, pa su posadili drveće oko 10 stanica. Napisali su vodič o tome koja stabla najbolje funkcionišu i gde ih posaditi kako bi druga područja mogla da ponove projekat.
 
Sada postoji već 71 zeleno autobusko stajalište u zemlji, a većinu njih čine zajednice koje su podnele zahtev nacionalnoj vladi za finansiranje ozelenjavanja autobuskih stajališta.
 
Kako bi bilo zabavnije, organizovano je i takmičenje u haiku poeziji i odabrano 10 najboljih pesama koje će biti urezane u pločnike uz originalna stajališta.
 
Evo jedne od njih:
 
Drveće je takođe
propustilo autobus
Pogledajte kako mašu
njihove mnoge tužne ruke
 
Ariel Francisko
 
Atina: Snađi se s onim što imaš
 
Nema svaki grad na raspolaganju drevni akvadukt, ali grčka prestonica Atina ima. Hadrijanov akvadukt nekada je korišćen kao glavni izvor vode, koristeći sistem cevi koji je delovao uz gravitaciju za dotok vode od izvora do grada za ljudsku potrošnju.
 
 
Voda danas nije za piće, ali grad traži načine kako da spasi 800.000 kubnih metara vode koja svake godine otiče u more. Ova voda iskoristiće se za navodnjavanje novih zelenih pojaseva koji će se protezati duž cele strukture od 20 kilometara, što bi trebalo da pomogne u odvođenju toplote iz područja oko nje. Voda će se koristiti i za rashlađivanje, kao u Beču.
 
Čak i za gradove bez ovako stare infrastrukture, Atina je dobar podsetnik da se isključeni vodovodni sistemi nekad mogu oživeti.
 
Los Anđeles: Obojite grad u belo
 
Ovaj pristup je malo kontroverzniji. Neki gradovi su eksperimentirali s bojenjem krovova u belo kako bi reflektovali sunčevu svetlost i održavali zgrade hladnijim, ali Los Anđeles je otišao korak dalje i boji čitave puteve u belo. Tamne površine poput asfalta upijaju sunčevu svetlost i emituju tu energiju nazad u vazduh kao toplotu. Bojenje asfalta u belo teoretski bi zaustavilo taj proces u korenu i dovelo do nižih temperatura vazduha.
 
Ideja ima neke prednosti. Istraživači Arijen Midel i V. Keli Tarner otkrili su da je tehnika ohladila ulice za oko 10 stepeni. Ali postojao je i veliki popratni efekat. Isti istraživači takođe su rekli da su dodatnu toplotu koja se odbija od puteva verovatno apsorbovali ljudi.
 
 
To znači da ako ste nekoliko blokova dalje, bele ulice vam mogu pomoći da se osećate hladnije, ali ako ste na ulici, zapravo bi vam moglo biti toplije.
 
Uprkos tome, Los Anđeles nastavlja s ovim programom kako bi video šta funkcioniše, a šta ne. Trenutno koristi sivkasto-belu materiju nazvanu CoolSeal, koja se nekada koristila za skrivanje prizemljenih aviona od satelita, ali moguće je da bi druga vrsta boje mogla dati drugačije rezultate.
 
Oslikavanje krovova imalo je veći uspeh. Rezultati variraju u zavisnosti od nivoa vrućine i materijala od kojih je napravljen krov, ali u mestima poput Ahmedabada u Indiji, gde je zaista vruće, hladni krovovi smanjili su toplotu u domovima za nekoliko stepeni. Prema "Berkeley Lab's Heat Island Group", crni krov bi mogao biti čak 30 stepeni Celzijusa topliji od belog krova.
 
Druga mogućnost je zeleni krov. Gradovi širom sveta stvorili su "vrtove na nebu" za hlađenje zgrada.
 
Pariz: Organizujte se kako treba
 
U glavnom gradu Francuske postaje ozbiljno vruće. Temperature su ovog leta premašile 40 stepeni Celzijusa, ali kombinacija visokih zgrada, spomenika od krečnjaka i asfaltnih puteva znači da sve deluje još toplije.
 
Grad ima snažan efekat urbanog toplotnog ostrva, gde je u središtu grada tokom letnjeg dana često 18 stepeni toplije nego u predgrađu. Ali gradonačelnica Pariza An Hidalgo zaslužna je za uvođenje nekih inovativnih mera za borbu protiv vrućine, a gradski plan za vrućinu zaista je sveobuhvatan.
 
 
Glavni rezultat je grad pun "rashladnih ostrva". Parižani mogu da upotrebe aplikaciju pod nazivom Extrema koja ih vodi do više od 800 rashladnih tačaka - parkova, fontana ili klimatizovanih mesta, i mogu da stignu do njih putem prirodno hlađenih trotoara. Ideja je da rashladno ostrvo uvek bude udaljen najviše sedam minuta hoda od svakoga.
 
Poput Beča, Pariz tokom vrućih dana koristi uređaje za maglu. Takođe ima desetine novih prskajućih fontana, uz mnoge tradicionalne fontane, koje su vrlo plitki bazeni s efektima sličnim fontanama.
 
Pariški plan uključuje registar koji identifikuje najugroženije, tako da ih službenici mogu proveriti telefonom i ponuditi savete o tome kako se rashladiti. Vrtići dobiJaju privremene klima-uređaje, a javni parkovi i bazeni ostaju otvoreni duže. Kao i Los Anđeles, Pariz pokušava da ukloni toplotu sa svojih puteva i pločnika tako što će ih "demineralizovati", koristeći poroznije materijale.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Priroda

    07.08.2022 18:17
    Novi Smrad u Smrdiji
    Eh kad bi sledili primer Kolumbije, i posadili puuuno stabala,zalivati ih i održavali. Ali naša vlast više ceni neke kolumbijske ilegalne proizvode...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Udvostručen broj požara u Amazoniji

U septembru je broj požara u brazilskoj Amazoniji dostigao najviši nivo u zadnjih deset godina, pokazuju podaci brazilskog državnog instituta INPE.