Na čijoj sahrani je bilo više svetskih vođa - Tita ili kraljice Elizabete?

Još i pre sahrane kraljice Elizabete II, ljudi svih godina i svih društvenih slojeva prisustvovali su ispraćaju najdugovečnije kraljice.
Više od 250 hiljada ožalošćenih obišlo je kovčeg sa telom kraljice Elizabete II u Vestminster Holu u Londonu, pokazuju podaci britanske ministarke kulture Mišele Donelan.
Poslednji put kad su Britanci tako odavali nekome počast bilo je 1965. kad je umro Vinston Čerčil. Sve to ipak pada u drugi plan pred pričama o zvanicima, svetskim liderima, na sahrani kraljice Elizabete.
Kraljevi i kraljice, predsednici, premijeri, slavne osobe i prijatelji iz celoga sveta bili su među 2.000 zvanica na kraljičinoj sahrani u Vestminsterskoj opatiji – predstavnici 167 zemalja, uključujući 18 monarha, 55 predsednika i 25 premijera.
 
Titova sahrana i dalje pojam za regiju
 
Kraljičina sahrana je na području bivše Jugoslavije odmah izazvala sećanja na sahranu Josipa Broza Tita, koji se na ovom prostoru još doživljava kao nešto posebno, što je nemoguće nadmašiti.
 
Josip Broz Tito umro je 4. maja 1980. godine u Ljubljani, u 15.05 časova. Istog dana u 18 časova Predsedništvo SFRJ-a i Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije održali su vanrednu sednicu u Beogradu i tom prilikom usvojili su proglas povodom Titove smrti.
 
Od Tita su se tako oprostili britanska premijerka Margaret Tačer, generalni sekretar komunističke partije Sovjetskog Saveza Leonid Brežnjev, indijska premijerka Indira Gandi, rumunski predsednik Nikolae Čaušesku, prvi predsednik Severne Koreje Kim Il-Sung...
 
Magazin Tajm u članku od 18. maja 1980. naveo je da su sahrani prisustvovali predstavnici 123 zemlje od čega četiri kralja, 32 predsednika, 22 premijera i preko 100 predstavnika komunističkih ili radničkih partija.
 
BBC je pisao, prema podacima iz knjige "Poslednja Titova bitka" autora S. Ivanca i R. Mirosavljeva, kako se okupilo 218 izaslanstava iz 126 zemalja.
 
"Titova sahrana je bila veliki sigurnosni izazov jer se u kratkom vremenu, u par dana, najavio dosta veliki broj zvaničnika iz celog sveta. Govorimo o 209 delegacija iz 127 zemalja sveta. Između ostalog govorimo o četiri kralja, pet prinčeva, 38 predsednika država i 24 premijera. Što se tiče medija, za ono vreme su brojke isto neverovatne. Bilo je preko 700 reportera iz preko 60 zemalja, a tridesetak zemalja je uživo pratilo prenos", rekao je istoričar Hrvoje Klasić.
 
Čini se da barem po brojkama svetskih lidera prednjači sahrana kraljice Elizabete II. No, treba reći i kako danas UN broji 193 države članice, dok se 1980. radilo o 148 zemalja članica.
 
Što se tiče izaslanstava, ako bismo pokušali stvari da odredimo u procentima, na sahrani kraljice Elizabete II bili su predstavnici 86,5 odsto zemalja sveta. Na Titovoj sahrani radi se o postotnom iznosu od 88,8. Za dodatan kontekst treba spomenuti i kako su na sahrani kraljice Elizabete II bili i predstavnici preko 50 država članica Komonvelta.
 
"Imam jednu digresiju. Nekoliko meseci pre sahrane Rusi su napravili agresiju na Avganistan. To je značio kraj detanta u Hladnom ratu i početak novog Hladnog rata. Odnosi su bili zategnuti. Na sahranu je došao Leonid Brežnjev kao sovjetski šef, ali američki predsednik Džimi Karter nije došao. Poslao je potpredsednika Valtera Mondalea i majku Lilian Karter. On je opravdao nedolazak predsedničkom kampanjom", kaže Klasić.
 
Bili su, napominje, predstavnici monarhija i republika, demokratija i diktatura, kraljevi, prinčevi, predsednici zemalja koje imaju nerešena pitanja.
 
"Imali ste tu Margaret Tačer, Vilija Brandta, spomenutog Brežnjeva, Indiru Gandi, Huseina, Arafata... To su svi relevantni igrači na međunarodnoj sceni, onda okupljanja tog tipa nisu bila uobičajena. U sličnim prilikama bi došli savetnici, izaslanici, ali sigurno ne oni na protivničkim stranama", dodaje.
 
"Sahrana je imala veliku simboličku važnost, ali ne tiče se to samo simbolike. Jugoslavija je igrala važnu političku ulogu u svetu za vreme Tita, ali i posle njegove smrti. Pisao sam knjigu o Miki Špiljaku. Imamo situaciju kad 1983. Buš stariji, kao potpredsednik Regana, dolazi u Beograd te Špiljak i on pričaju ravnopravno. Buš ga pita za savete oko Palestine i Izraela, oko iransko-iračkog sukoba, oko Kube... Jugoslavija je u svim tim zemljama imala neki uticaj. Danas neko Zorana Milanovića ili Andreja Plenkovića može pitati šta misle o Ukrajini ili o situaciji s Kinom i Tajvanom, ali to će imati kurtoazni prizvuk jer znamo da naši državnici nemaju uticaj niti u regiji, a kamoli u Evropi ili svetu".
 
Jugoslavija je, smatra Klasić, uticaj crpila iz Pokreta nesvrstanih, nakon UN-a najveće međunarodne političke organizacije u svetu.
 
"Možemo reći da su krenuli kao zajednica siromašnih zemalja, ali kasnije se pokazalo, posebno u 80-im, koliko su se neke obogatile zbog nafte i koliko je značilo biti dobar s njima. Tako - naravno da je Jugoslovenima ta sahrana davala na značaju, u tom trenutku možda više simbolički. Ali Jugosloveni su dve decenije pre sahrane živeli u svetu u kom nisu bili nimalo sporedni igrači, nisu bili, kako bi Tito rekao, ničija 'moneta za potkurisivanje'. Bili su aktivni igrači na međunarodnoj političkoj pozornici", zaključio je Klasić.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Tito

    26.09.2022 20:34
    socijalna pravda
    Tito je bio vodja revolucije na celu partizanskog pokreta u borbi protiv fašizma. Posle rata stvorio Jugoslaviju, glavni grad Beograd. Počela izgradnja zemlje - fabrike, bolnice, univerziteti... doveli narod iz Bosne, Crne Gore, Hercegovine koji je bio jako siromašan i podelili im bogate kuće, zemlju... (u Vojvodini). Besplatno lečenje, školovanje... I onda su došli nacionalisti na vlast, rasturili Jugoslaviju, počeli pljackati i to rade 30 godina. Oni imaju milione evra i njihova deca a narod siromašan i gladan.
  • L

    26.09.2022 14:39
    @МАРКО100
    E mlado momce da smo imalo imali pameti i naucili od Tita kako se vodi drzava i balansira sa svetskom politikom gde bi nam bio sada kraj? Neko nemamo pameti ni za lopovluk bar da i to radimo kako valja! TITO...mozda se neko rodi za 100,200 godina....ali?! Neverujem!
  • Lešinari

    26.09.2022 13:35
    A reklo bi se da su se svi okupili na Titovoj sahrani kao lešinari jer se vođa čopora preselio na onaj svet, pa se spremaju da očerupaju ovo što je ostavio iza sebe, naravno iz velikog "poštovanja". Nije da istorija nije tako na kraju i pokazala.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Ovo su najskuplji gradovi za život u 2022.

Njujork je najskuplja svetska metropola u 2022. godini, čime je podelio neslavnu titulu sa Singapurom, jer su rastuće cene energije udvostručile stopu inflacije u glavnim svetskim gradovima.