Od Kumrovca do Beograda: "Dajte Tita u Kumrovec, da imamo još više posetilaca"

Autor: DW

Život

13.05.2024.

17:53 > 17:59

Šta je danas Tito i kome? Ugledni švajcarski list Noje cirher cajtung obišao je bivšu Jugoslaviju, od Kumrovca, preko Jajca i Mostara, do Beograda.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Od Kumrovca do Beograda: "Dajte Tita u Kumrovec, da imamo još više posetilaca"

Foto: 021.rs

"Zabranjeno je negovati lepe uspomene na Tita i njegovu Jugoslaviju", kaže Robert Šplajt, načelnik opštine Kumrovec, prenosi Dojče vele.

U opširnom članku list navodi da Kumrovec, mesto na severozapadu Hrvatske, par stotina metara udaljeno od granice sa Slovenijom, ima oko 300 stanovnika. U Kumrovcu je 1892, u doba Habzburške monarhije, rođen Josip Broz.

"Kao maršal Tito je trijumfovao u jugoslovenskom narodno-oslobodilačkom ratu protiv Hitlerove Nemačke i njenih saveznika, a kasnije se suprotstavio i ranijem mentoru Staljinu. Kasnije je Tito, sve do smrti 1980, upravljao Jugoslavijom, ‘nesvrstanom federacijom ravnopravnih republika’", piše NZZ.

"Kod Starog" u Kumrovcu

Autori NZZ-a su bili u Kumrovcu, navratili su u gostionicu "Kod Starog", koja se nalazi pored Titove rodne kuće i spomenika Brozu.

"Spomenika koji je u nezavisnoj Hrvatskoj već leteo u vazduh, a kasnije je obnovljen", dodaje NZZ.

U razgovoru za švajcarski list, načelnik Šplajt kaže da je ponosan na Tita, kao i većina žitelja sela. Za njega je Tito "svetski brend".

On je zadovoljan brojem posetilaca. Kaže da je tokom prošle godine Kumrovec posetilo 30.000 Amerikanaca, te oko 100.000 stanovnika drugih bivših jugoslovenskih republika, uglavnom Slovenci, Bosanci, Crnogorci.

"Sa svetom i ostatkom bivše Jugoslavije Kumrovec nema nikakav problem", kaže Šplajt.

Ali ima s Hrvatskom. Načelnik se žali da Tito i danas "koči" razvoj Kumrovca, kaže da Tita ne sme baš prečesto spominjati, dodaje da su Tito i njegova Jugoslavija toliko zloglasni kod (aktuelne) političke klase u Hrvatskoj da čak i Zoran Milanović, predsednik države, izbegava Kumrovec u predizbornim vremenima.

"Da je Sutla probila malo drugačiji put, takav da je Kumrovec deo Slovenije, za Titovo rodno mesto bi se otvorile sasvim drugačije perspektive", prenosi njegova razmišljanja NZZ.

Švajcarski list prenosi i izjave Anite Paun-Gadže, upravnice muzeja "Staro Selo Kumrovec", koja priča da ima osećaj da se Tito u selu smatra smetnjom.

I dodaje da mnogi školarci koji navrate u selo obilaze muzej, ali u Titovu kuću ulaze samo s izričitom dozvolom učiteljica i učitelja. "U prošlosti su se roditelji žalili na obilazak Titove rodne kuće, sumnjali su da se tu radi o političkoj indoktrinaciji", piše ovaj list.

"Pod Titom je bilo bolje…"

Tih strahova nema u Jajcu, piše NZZ. Ovaj bosanski grad je iduća stanica u reportaži.

U Jajcu je Tito bio i ostao junak, piše NZZ. To je grad u kojem su stariji, kako piše ovaj medij, jedinstveni u oceni: "Pod Titom je bilo bolje, više sigurnosti, više blagostanja – jednostavno normalnost."

"Titova Jugoslavija nije bila idealna država", kaže za NZZ Mirsad Duranović. On je imao 12 godina kada je Tito preminuo, sa setom se priseća SFRJ, ali isto tako napominje da se ne može opravdati postojanje kaznenog logora Goli otok.

Duranović danas radi kao kustos Muzeja Avnoja u Jacu, priča da su ljudi poštovali Tita zato što je etablirao uspešan model suživota različitih naroda u Bosni.

NZZ-ovi autori nastavljaju putovanje kroz BiH, preko Bugojna (u kojem jedan sagovornik priča o tome kako u zemlji "danas vlada bezakonje, a korumpirane nacionalne stranke Hrvata, Srba i Bošnjaka loše stanje u BiH koriste za sebe, dok za sobom ostavljaju haos za normalne građane"), stižu do Mostara.

Grad na Neretvi opisuju kao – podeljen, baš kao što su podeljena i mišljenja Mostaraca oko Tita: "Linija razdvajanja ide između većinski bošnjačkog istoka i pretežno hrvatskog zapada. Rat u Bosni je cementirao tu podelu."

Nigde se to ne vidi tako jasno kao na Partizanskom groblju, dodaje NZZ. Nekropolu za više od 600 partizana svih etničkih pripadnosti iz Mostara i okoline već decenijama se uništava, napominju autori.

"Političku odgovornost snose nacionalno-hrvatski političari u gradu, za koje je groblje samo naporno sećanje na bratstvo i jedinstvo jugoslovenskih naroda", dodaje list.

Kontroverze oko Kuće cveća

Na kraju opširnog članka, autori idu u Beograd.

"Za srpske nacionaliste je Titova Jugoslavija otelovljenje jednog sistema koji im je oteo uveliko prava kao državnom narodu, koji im je čak oduzeo i Kosovo", pišu autori ovog članka.

NZZ napominje da uprkos svemu tome u Beogradu dan-danas postoji muzej u kojem se posetioci informišu o Titu i njegovoj Jugoslaviji. To je Muzej Jugoslavije u kojem se nalazi i Kuća cveća, gde je Titov grob.

A među posetiocima dominiraju mladi ljudi iz zemalja nastalih raspadom Jugoslavije, nastavlja NZZ.

Oni ne žele povratak Jugoslavije, kaže za NZZ dugogodišnja kustoskinja tog muzeja Veselinka Kastratović Ristić: "Novo doba bez nacionalističke mržnje, to je ono što za budućnost oni žele preuzeti iz Titove Jugoslavije."

A upravo to je, nastavlja NZZ, trn u oku stranačkim prijateljima predsednika Srbije. Švajcarski list podseća na nedavnu inicijativu Aleksandra Šapića koji upravlja Beogradom. On je rekao da bi najradije Titove posmrtne ostatke iz Kuće cveća poslao u Kumrovec.

I tu se završava krug, ova priča se vraća na svoj početak. U Kumrovec.

Načelnik Šplajt je, kako piše NZZ, na Šapićeve najave reagovao gotovo entuzijastično: "Titov grob u njegovom rodnom mestu maloj hrvatskoj opštini bi mogao podariti i do milion posetilaca – iz godine u godinu."

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

TITO

Komentari 19

Hronološki Najpopularniji

Vladimir

23.05.2024 • 10:40

Evriće hoćemo, Tita nećemo

Svakog 25 Maja Beograd preplave hiljade i hiljade turista iz bivše SFRJ, Kine, Indije, Rusije,....... I kad uzmeš cenu ulaznice u MIJ pa pomnožiš sa brojem posetilaca i uzmeš cenu jedne kafe(u Beogradu ispod 200 dinara nema), flašicu vode i npr jedan burek dobiješ sumu da ti se pamet okrene naopačke, a da ne spominjemo da taksisti i gradski prevoz tog dana rasturaju, pa parking služba, benzinske pumpe...
Uh znači pare može, a Tito ne može... Pa majku mu zar smo toliko pokvareni?
Možda Tito nije bio idealan, al nam i mrtav donosi pare, to što mi ne znamo bolje da ga iskoristimo je naš problem.ali evo i dan danas nas zemlje nesvrstanih baš zbog njega koliko toliko poštuju.
I da se zna, nisu sve greške njegove, mnogo više su sranja pravili oni oko njega u njegovo ime... Isto je i dan danas, džaba što Vučić vuče kola napred, kad magarci oko njega uporno vuku unazad.
Pa

0 0 0
Makimaks

20.05.2024 • 09:38

zzz

Pre svega, nakon što su se ovde razni pogubili u svojim komentarima o udb-i, lopovima, prodaji mauzoleja itd,
Ljudi shvatite jedno, Tito svima smeta jer postojao neki red i poštovao se zakon. Inspekcije, milicija, tužilaštvo i sud je radio svoj posao. Druga i najbitnija stvar- opismenjivanje naroda. Tačka.

2 2 0
Slucajni citaoc

19.05.2024 • 03:32

Zlotvor

Kucu cveca i veliki deo postavke muzeja Jugoslavije, kao i deo postavke ranog muzeja staviti na tender. Pa neka se zainteresovani nadmecu. Ako misle da na osnovu Titovog groba i njegovih stvari mogu toliko da profitiraju, onda ce biti sigurno velikih ponuda za iste.

3 2 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.