Podizanje Venecije na viši nivo: Spas od poplava ili odlaganje neminovnog?
Venecija je "plutajući grad", ali i grad koji tone. U prošlom veku, Venecija se spustila za oko 25 centimetara, dok je u međuvremenu prosečni nivo mora porastao skoro 30 centimetara od 1900. godine.
Foto: Pixabay
Redovne poplave nisu više slučajnost već stvarnost, a grad tone u vodene dubine njegove čuvene lagune.
Za posetioce, nesigurni status Venecije je i deo njene privlačnosti, ali i potreba da se se ona poseti pre nego što bude prekasno.
Profesor Pjetro Teatini ima plan
Šta ako Venecija može da se podigne na novu visinu? To možda zvuči kao naučna fantastika, ali je zapravo ideja veoma cenjenog inženjera koji misli da bi to mogao biti ključ za spas "plutajućeg grada", prenosi klix.ba.
Dok italijanska vlada trenutno troši milione evra svake godine na podizanje barijera kako bi sprečila ulazak izuzetno visoke plime u lagunu, Pjetro Teatini, vanredni profesor hidrologije i hidrauličkog inženjerstva na obližnjem Univerzitetu u Padovi, kaže da bi ispumpavanje vode u zemlju duboko ispod grada podiglo morsko dno.
Da li bi to podiglo i grad iznad talasa? Ili bi sve moglo da krene strašno po zlu, uzrokujući rušenje zgrada?
Teatini kaže da bi njegov plan Veneciji dao grejs period, odnosno odlaganje od oko 50 godina, radeći u tandemu sa trenutnim barijerama od poplava, što bi omogućilo vlastima da pronađu trajno rešenje. On veruje da bi njegov sistem mogao da podigne grad za 30 centimetara.
Podvizi za očuvanje Venecije
Inženjerski podvizi za očuvanje Venecije nisu ništa novo.
Tokom hiljadugodišnje istorije grada kao republike, zvaničnici "La Serenissime", "najmirnije" države, kako je bila ranije poznata, neprestano su preusmeravali reke, kopali nove kanale i preusmeravali vode lagune kako bi najbolje služile gradu.
Međutim, u 20. veku stvari su krenule po zlu. Tokom 1960-ih i 1970-ih godina, podzemne vode su crpljene iz industrijske zone Margera, na kopnu okrenutom prema laguni.
Velika greška prouzrokovala je potonuće celog područja. Od 1950. do 1970. godine, dragoceni centar Venecije slegao se skoro pet centimetara.
Danas je glavna zaštita grada od plime i oseke - "MOSE" - skup barijera od poplava, koji se uzdiže s morskog dna kako bi odsekao lagunu od Jadrana za vreme izuzetno visokih plima.
Sistem, koji je prvi put isproban 2020. godine, planiran je 1980-ih, kada se predviđalo da će barijere morati da se podižu oko pet puta godišnje.
Međutim, s obzirom da klimatske promene doprinose porastu plima, sada je sasvim drugačija slika.
U proteklih 20 godina, plima u laguni je premašila 110 centimetara, u suštini, nivo na kom može pruzrokovati katastrofalne, a ne redovne poplave grada - više od 150 puta.
Umesto da se barijere podižu pet puta godišnje, MOSE je već radio oko 100 puta otkako je pokrenut u oktobru 2020. godine.
Ipak, barijere su još u fazi testiranja i nisu zvanično operativne. Do sada se procenjuje da je taj projekat koštao oko šest milijardi evra.
U međuvremenu, svaki put kada se podignu barijere, laguna je efektivno zatvorena - što ne samo da utiče na saobraćaj koji dolazi u Veneciju (druga najprometnija luka u Italiji, a peta na Mediteranu), već sprečava prirodnu akciju lagune da se ispira plimama.
Što se više barijere podižu, to je veći rizik da se ekosistem promeni.
Venecija i dalje nastavlja da tone brzinom od oko dva milimetra svake godine, dok nivoi plime rastu za oko pet milimetara godišnje.
Podizanjem nivoa grada za 30 centimetara, profesor Teatini veruje da bi Veneciji mogao da pokloni dve ili tri decenije - za to vreme grad bi mogao da osmisli trajni način da se bori protiv rastuće plime.
"Možemo reći da imamo pred sobom 50 godina (uključujući životni vek MOSE-a) da razvijemo novu strategiju. Moramo razviti mnogo drastičniji projekat", rekao je Teatini.
Ubrizgavanje vode u grad koji već pati od previše vode - zvuči kao recept za katastrofu, ali Teatini kaže da je sve u tome gde se voda dodaje. On cilja na vodonosne slojeve koji se protežu duboko ispod površine zemlje - na nivoima od oko 600 do 1.000 metara.
Ideja je proizašla iz posmatranja rezervoara ugljovodonika u dolini Po na severu Italije u toku dve decenije - bunara za skladištenje, gde se gas koji dolazi iz spoljnih cevovoda pumpa i skladišti tokom leta, kako bi se stvorile rezerve za Italiju tokom zime.
Inženjeri su uočili sezonsku fluktuaciju nivoa zemljišta. Tokom leta, kada se rezerve pune gasom, zemlja bi se podigla; tokom zime dok se rezerve koriste, zemljište opada.
Projektom se predlaže bušenje desetak bušotina u krugu od 10 kilometara oko grada Venecije, vodeći računa da se sve one drže u laguni - da se ne protežu u Jadran ili ispod kopna.
Debeli sloj gline ispod površine lagune znači da nema šanse da voda prodre prema gore.
Projekat bi započeo s test-bušotinom prečnika 20 cm i dubine 1.000 metara. U nju bi se umetnuo filter kroz koji bi voda lagano tekla u tlo. Postupak je sličan onom kod vađenja podzemne vode, samo u suprotnom smeru.
Teatini ističe da nije reč o frakturisanju, tehnici koja koristi visoki pritisak za razbijanje stena, već o kontrolisanom ubrizgavanju pod niskim pritiskom, bez pucanja stena. Ako se voda pumpa prebrzo, mogu da se stvore pukotine, što bi bilo izuzetno opasno. Testiranje bi trajalo dve do tri godine, a koštalo bi između 30 i 40 miliona evra.
Ukupna cena projekta bila bi tri puta jeftinija od MOSE-a.
Neki stručnjaci sumnjaju u Teatinijev plan, ali on tvrdi da je to zbog ograničenog znanja o dubinskim geološkim strukturama. Oni koji se bave geomehanikom dubokog tla, kaže profesor, smatraju da projekat može da se izvede.
Teatini se ovom idejom bavi decenijama. Njegov mentor Đuzepe Gambolati još je 70-ih godina prošlog veka predložio ubrizgavanje vode duboko u tlo.
Ali, projekat nikad nije ozbiljno razmotren.
"Moramo početi nešto da radimo, i to odmah. Ovo je jedini predlog koji je već razrađen i može se testirati sutra, samo je potrebna politička odluka", kaže Teatini.
Pročitaj još
On dodaje da bi prepuštanje grada sudbini bila - najradikalnija opcija.
"Venecija je jedinstvena, ne postoji drugo mesto poput nje. I zato je moramo očuvati, ako je ikako moguće, u njenom prirodnom okruženju: laguni, s gondolama, vaporetima i svim onim što čini njen duh", kazao je Teatini.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Magazin
Na današnji dan: Počela izgradnja Petrovaradinske tvrđave, Tadić i Dačić potpisali deklaraciju o pomirenju
18.10.2025.•
0
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 18. oktobar, u svetu i kod nas.
Da li smete na automobil da montirate gume različitih proizvođača?
17.10.2025.•
3
Habanje automobilskih guma razlikuje se između prednje i zadnje osovine.
Na današnji dan: Umro Šopen, premijera Čaplinovog "Velikog diktatora", sahranjen Če Gevara
17.10.2025.•
0
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 17. oktobar, u svetu i kod nas.
Evroposlanici traže ograničenje korišćenja društvenih mreža za mlađe od 16 godina
16.10.2025.•
1
Poslanici Evropskog parlamenta predložili su da se u Evropskoj uniji uvede zabrana korišćenja društvenih mreža bez roditeljskog pristanka za mlađe od 16 godina i tražili jače mere zaštite maloletnika na internetu.
Niški zatvorenici četvrti na Svetskom prvenstvu u onlajn šahu za osuđenike
16.10.2025.•
2
Osuđenici Kazneno-popravnog zavoda u Nišu osvojili su danas četvrto mesto na Svetskom prvenstvu u onlajn šahu za osuđene osobe, saopštila je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Srbije.
Urugvaj prva zemlja Latinske Amerike koja je legalizovala eutanaziju
16.10.2025.•
0
Urugvaj je postao prva država u većinski katoličkoj Latinskoj Americi koja je legalizovala eutanaziju.
Na današnji dan: Poginuo Toše Proeski, rođen Oskar Vajld, izvedena prva operacija pod anestezijom
16.10.2025.•
0
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 16. oktobar, u svetu i kod nas.
Kako do efikasnijeg grejanja: Četiri trika sa radijatorima
15.10.2025.•
0
Ako želite smanjiti troškove i uštedeti na računima za energiju, dovoljno je uvesti nekoliko jednostavnih navika – a ključ svega je pravilno korišćenje radijatora.
Na današnji dan: Umro Kiš, uveden Gregorijanski kalendar, BiH se plasirala na SP u fudbalu
15.10.2025.•
0
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 15. oktobar, u svetu i kod nas.
Zašto ne postoji Nobelova nagrada za matematiku?
14.10.2025.•
2
Matematika prožima sve u univerzumu, osim Nobelovih nagrada.
Zimske gume se ne kupuju kada padne sneg, sad je vreme
14.10.2025.•
0
Kako oktobar odmiče, vozači koji razmišljaju unapred već znaju da je došao trenutak da pripreme svoj automobil za zimu.
Na današnji dan: Umrla Milena Dravić, Jicak Rabin i Jaser Arafat podelili Nobelovu nagradu za mir
14.10.2025.•
0
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 14. oktobar, u svetu i kod nas.
Italija: Lagao da je slep i primao penziju 50 godina
13.10.2025.•
5
Muškarac iz italijanskog grada Vićence, koji je primao invalidsku penziju više od 50 godina i za to vreme od države dobio milion evra, optužen je za prevaru nakon što je utvrđeno da je lagao da je slep.
Boki 13 osuđen na pet godina zatvora zbog prevare i pranja novca
13.10.2025.•
0
Makedonski šoumen Bojan Jovanovski – Boki 13 osuđen je danas zbog prevare i pranja novca na pet godina zatvora u ponovljenim suđenju u slučaju "Međunarodni savez".
Na današnji dan: Rođena Margaret Tačer, Koštunica bolji na neuspelim predsedničkim izborima u Srbiji
13.10.2025.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja kroz istoriju u svetu i kod nas na današnji dan, 13. oktobar.
VIDEO: Potonula replika Kolumbovog broda "Santa Marija"
12.10.2025.•
0
Replika broda "Santa Marija" Kristofora Kolumba potonula je kod obale Puerto Valjarte u Meksiku, saopštila je kompanija u čijem vlasništvu je brod.
VIDEO Skupovi širom regiona i u dijaspori: Građani se opraštaju od Halida Bešlića
12.10.2025.•
2
Širom Bosne i Hercegovine, ali i u regionu i dijaspori, hiljade građana oprašta se od Halida Bešlića, koji je preminuo 7. oktobra u 72. godini.
Na današnji dan: Rođeni Cvijić, Pavaroti i šestomilijarditi stanovnik Zemlje, Kolumbo otkrio Ameriku
12.10.2025.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja kroz istoriju u svetu i kod nas na današnji dan, 12. oktobar.
FOTO: Otkriven redak veliki beli koralni greben u blizini Napulja
11.10.2025.•
0
Veliki beli koralni greben koji sadrži važne biljne i životinjske vrste i fosile otkriven je u Napuljskom zalivu na dubini većoj od 500 metara, što je retko za Sredozemlje, objavilo je Italijansko istraživačko veće.
Na današnji dan: Rođen Josif Marinković, ubijen Mehmed-paša Sokolović, umrli Edit Pjaf i Žan Kokto
11.10.2025.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja kroz istoriju u svetu i kod nas na današnji dan, 11. oktobar.
Bela kuća negoduje što Tramp nije dobio Nobelovu nagradu: "Tramp ima srce humanitarca"
10.10.2025.•
16
Bela kuća je saopštila da je Nobelov komitet koji dodeljuje Nobelovu nagradu za mir "stavio politiku ispred mira".
Komentari 1
...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar