Podizanje Venecije na viši nivo: Spas od poplava ili odlaganje neminovnog?
Venecija je "plutajući grad", ali i grad koji tone. U prošlom veku, Venecija se spustila za oko 25 centimetara, dok je u međuvremenu prosečni nivo mora porastao skoro 30 centimetara od 1900. godine.
Foto: Pixabay
Redovne poplave nisu više slučajnost već stvarnost, a grad tone u vodene dubine njegove čuvene lagune.
Za posetioce, nesigurni status Venecije je i deo njene privlačnosti, ali i potreba da se se ona poseti pre nego što bude prekasno.
Profesor Pjetro Teatini ima plan
Šta ako Venecija može da se podigne na novu visinu? To možda zvuči kao naučna fantastika, ali je zapravo ideja veoma cenjenog inženjera koji misli da bi to mogao biti ključ za spas "plutajućeg grada", prenosi klix.ba.
Dok italijanska vlada trenutno troši milione evra svake godine na podizanje barijera kako bi sprečila ulazak izuzetno visoke plime u lagunu, Pjetro Teatini, vanredni profesor hidrologije i hidrauličkog inženjerstva na obližnjem Univerzitetu u Padovi, kaže da bi ispumpavanje vode u zemlju duboko ispod grada podiglo morsko dno.
Da li bi to podiglo i grad iznad talasa? Ili bi sve moglo da krene strašno po zlu, uzrokujući rušenje zgrada?
Teatini kaže da bi njegov plan Veneciji dao grejs period, odnosno odlaganje od oko 50 godina, radeći u tandemu sa trenutnim barijerama od poplava, što bi omogućilo vlastima da pronađu trajno rešenje. On veruje da bi njegov sistem mogao da podigne grad za 30 centimetara.
Podvizi za očuvanje Venecije
Inženjerski podvizi za očuvanje Venecije nisu ništa novo.
Tokom hiljadugodišnje istorije grada kao republike, zvaničnici "La Serenissime", "najmirnije" države, kako je bila ranije poznata, neprestano su preusmeravali reke, kopali nove kanale i preusmeravali vode lagune kako bi najbolje služile gradu.
Međutim, u 20. veku stvari su krenule po zlu. Tokom 1960-ih i 1970-ih godina, podzemne vode su crpljene iz industrijske zone Margera, na kopnu okrenutom prema laguni.
Velika greška prouzrokovala je potonuće celog područja. Od 1950. do 1970. godine, dragoceni centar Venecije slegao se skoro pet centimetara.
Danas je glavna zaštita grada od plime i oseke - "MOSE" - skup barijera od poplava, koji se uzdiže s morskog dna kako bi odsekao lagunu od Jadrana za vreme izuzetno visokih plima.
Sistem, koji je prvi put isproban 2020. godine, planiran je 1980-ih, kada se predviđalo da će barijere morati da se podižu oko pet puta godišnje.
Međutim, s obzirom da klimatske promene doprinose porastu plima, sada je sasvim drugačija slika.
U proteklih 20 godina, plima u laguni je premašila 110 centimetara, u suštini, nivo na kom može pruzrokovati katastrofalne, a ne redovne poplave grada - više od 150 puta.
Umesto da se barijere podižu pet puta godišnje, MOSE je već radio oko 100 puta otkako je pokrenut u oktobru 2020. godine.
Ipak, barijere su još u fazi testiranja i nisu zvanično operativne. Do sada se procenjuje da je taj projekat koštao oko šest milijardi evra.
U međuvremenu, svaki put kada se podignu barijere, laguna je efektivno zatvorena - što ne samo da utiče na saobraćaj koji dolazi u Veneciju (druga najprometnija luka u Italiji, a peta na Mediteranu), već sprečava prirodnu akciju lagune da se ispira plimama.
Što se više barijere podižu, to je veći rizik da se ekosistem promeni.
Venecija i dalje nastavlja da tone brzinom od oko dva milimetra svake godine, dok nivoi plime rastu za oko pet milimetara godišnje.
Podizanjem nivoa grada za 30 centimetara, profesor Teatini veruje da bi Veneciji mogao da pokloni dve ili tri decenije - za to vreme grad bi mogao da osmisli trajni način da se bori protiv rastuće plime.
"Možemo reći da imamo pred sobom 50 godina (uključujući životni vek MOSE-a) da razvijemo novu strategiju. Moramo razviti mnogo drastičniji projekat", rekao je Teatini.
Ubrizgavanje vode u grad koji već pati od previše vode - zvuči kao recept za katastrofu, ali Teatini kaže da je sve u tome gde se voda dodaje. On cilja na vodonosne slojeve koji se protežu duboko ispod površine zemlje - na nivoima od oko 600 do 1.000 metara.
Ideja je proizašla iz posmatranja rezervoara ugljovodonika u dolini Po na severu Italije u toku dve decenije - bunara za skladištenje, gde se gas koji dolazi iz spoljnih cevovoda pumpa i skladišti tokom leta, kako bi se stvorile rezerve za Italiju tokom zime.
Inženjeri su uočili sezonsku fluktuaciju nivoa zemljišta. Tokom leta, kada se rezerve pune gasom, zemlja bi se podigla; tokom zime dok se rezerve koriste, zemljište opada.
Projektom se predlaže bušenje desetak bušotina u krugu od 10 kilometara oko grada Venecije, vodeći računa da se sve one drže u laguni - da se ne protežu u Jadran ili ispod kopna.
Debeli sloj gline ispod površine lagune znači da nema šanse da voda prodre prema gore.
Projekat bi započeo s test-bušotinom prečnika 20 cm i dubine 1.000 metara. U nju bi se umetnuo filter kroz koji bi voda lagano tekla u tlo. Postupak je sličan onom kod vađenja podzemne vode, samo u suprotnom smeru.
Teatini ističe da nije reč o frakturisanju, tehnici koja koristi visoki pritisak za razbijanje stena, već o kontrolisanom ubrizgavanju pod niskim pritiskom, bez pucanja stena. Ako se voda pumpa prebrzo, mogu da se stvore pukotine, što bi bilo izuzetno opasno. Testiranje bi trajalo dve do tri godine, a koštalo bi između 30 i 40 miliona evra.
Ukupna cena projekta bila bi tri puta jeftinija od MOSE-a.
Neki stručnjaci sumnjaju u Teatinijev plan, ali on tvrdi da je to zbog ograničenog znanja o dubinskim geološkim strukturama. Oni koji se bave geomehanikom dubokog tla, kaže profesor, smatraju da projekat može da se izvede.
Teatini se ovom idejom bavi decenijama. Njegov mentor Đuzepe Gambolati još je 70-ih godina prošlog veka predložio ubrizgavanje vode duboko u tlo.
Ali, projekat nikad nije ozbiljno razmotren.
"Moramo početi nešto da radimo, i to odmah. Ovo je jedini predlog koji je već razrađen i može se testirati sutra, samo je potrebna politička odluka", kaže Teatini.
Pročitaj još
On dodaje da bi prepuštanje grada sudbini bila - najradikalnija opcija.
"Venecija je jedinstvena, ne postoji drugo mesto poput nje. I zato je moramo očuvati, ako je ikako moguće, u njenom prirodnom okruženju: laguni, s gondolama, vaporetima i svim onim što čini njen duh", kazao je Teatini.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Magazin
Na današnji dan: Umro Bolivar, izveden prvi uspešan let avionom, protesti protiv Čaušeskua
17.12.2025.•
0
Donosimo vam pregled značajnih i zanimljivih istorijskih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 17. decembar.
Lista najdugovečnijih automobila: Jednostavniji modeli traju duže
16.12.2025.•
5
Podaci ukazuju na to da složenost savremenih vozila često ne ide u prilog dugovečnosti.
VIDEO: Jak vetar srušio repliku Kipa slobode visoku 24 metra
16.12.2025.•
2
Jak vetar srušio je kopiju američkog Kipa slobode visoku 24 metra u Brazilu.
Rečnik Merijam-Vebster za reč godine izabrao "slop"
16.12.2025.•
0
Reč "slop" proglašena je za reč 2025. godine po izboru američkog rečnika Merijam-Vebster.
Na današnji dan: "Bostonska čajanka", ubijen Raspućin, rođeni Ostin i Klark, umro Siniša Mihajlović
16.12.2025.•
0
Donosimo vam pregled značajnih i zanimljivih istorijskih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 16. decembar.
Za heroja sa plaže Bondi prikupljeno skoro milion dolara: Američki milijarder uplatio 99.999 dolara
15.12.2025.•
1
Američki milijarder Vilijam Akman donirao je 99.999 australijskih dolara (55.000 evra) Ahmedu al Ahmedu, heroju koji je savladao jednog od napadača na plaži Bondi i oteo mu oružje.
VIDEO: Avion sleteo na automobil na auto-putu u SAD
15.12.2025.•
0
Avion u Sjedinjenim Američkim Državama sudario se s automobilom prilikom prinudnog sletanja na auto-put I-95 8. decembra u blizini Orlanda.
Putnici u avionima najizloženiji zagađenom vazduhu dok je letelica na zemlji
15.12.2025.•
0
Nova studija francuskih istraživača otkrila je da putnici u avionima udišu najviše štetnih ultrafinih čestica tokom ukrcavanja i pri sletanju aviona na zemlju, dok su nivoi zagađenja tokom leta na visini veoma niski.
Cvrčci koji su jeli mikroplastiku porasli 25 puta za kratak period
15.12.2025.•
0
Naučnici su otkrili da su cvrčci koji su hranjeni mikroplastikom porasli čak 25 puta tokom sedmonedeljnog perioda.
Rus preživeo tri dana u tajgi na -40 stepeni Celzijusa
15.12.2025.•
0
Muškarac iz Rusije uspeo je da preživi tri dana u surovim uslovima tajge u Amurskoj oblasti, na temperaturama koje su se spuštale do minus 40 stepeni, pre nego što su ga pronašli policajci.
Na današnji dan: Ubijen Bik koji sedi, završena Kolubarska bitka, umro Dizni, Ajhman osuđen na smrt
15.12.2025.•
0
Donosimo vam pregled značajnih i zanimljivih istorijskih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 15. decembar.
Novo poštansko sanduče poklon britanskog kralja istraživačima na Antarktiku
14.12.2025.•
1
Novo crveno poštansko sanduče, poklon britanskog kralja Čarlsa III, stiglo je zaposlenima u udaljenoj britanskoj istraživačkoj stanici na Antarktiku, saopšteno je iz Britanske antarktičke službe (BAS).
U novu stalnu izložbu muzeja Aušvic uvršteni svakodnevni predmeti zatvorenika
14.12.2025.•
0
U muzeju Aušvic, na mestu najvećeg nacističkog koncentracionog logora, otvorena je nova stalna izložba u koju su uvršteni lični predmeti zatvorenika, prenosi AP.
UNESKO dodao švajcarsko jodlovanje na listu kulturne baštine
14.12.2025.•
0
Švajcarsko dugo slavljeno jodlovanje dobilo je odgovor od kulturne agencije UN jer je ta alpska tradicija pojanja i pesama stavljena na spisak svetske kulturne baštine.
Rekordna prodaja stana u Dubaiju: Kvadrat košta 29.000 evra
14.12.2025.•
1
Kompanija za razvoj nekretnina iz Ujedinjenih Arapskih Emirata "Bingati" objavila je da je prodala stan u Dubaiju po rekordno visokoj ceni po kvadratnom metru - 29.000 evra.
Na današnji dan: Rođen Nostradamus, umrli Vašington i Piter O'Tul
14.12.2025.•
0
Donosimo vam pregled značajnih i zanimljivih istorijskih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 14. decembar.
Magazin "Time" proglasio arhitekte veštačke inteligencije za ličnosti godine
13.12.2025.•
2
Magazin "Time" proglasio je arhitekte veštačke inteligencije za ličnosti 2025. godine.
Na današnji dan: Rođen Hajde, uhapšen Husein, ponovo uspostavljen železnički saobraćaj Sarajevo - Beograd
13.12.2025.•
0
Donosimo vam pregled značajnih i zanimljivih istorijskih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 13. decembar.
Fond za očuvanje spomenika tužio Trampa zbog gradnje balske dvorane u Beloj kući
12.12.2025.•
1
Američki Nacionalni fond za očuvanje istorijskih spomenika tužio je predsednika SAD Donalda Trampa zbog projekta izgradnje balske dvorane u Beloj Kući, za koji se tvrdi da je preuranjen i neproveren.
Kako moderne ograde ulepšavaju i obezbeđuju vaš dom
12.12.2025.•
0
Da li je bolje živeti u stanu ili kući? Oni koji žive u kući ističu prednost dvorišta kao prostora slobode i uživanja.
Na današnji dan: Umrli Milutin Milanković i Slobodan Jovanović
12.12.2025.•
0
Donosimo vam pregled događaja koji su se dogodili na današnji dan, 12. decembar.
Komentari 1
...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar