Meditacija poput droge preoblikuje aktivnost mozga

Autor: 021.rs

Život

08.02.2026.

16:37

Meditacija može umiriti um, ali nedavna studija sugeriše da takođe može preoblikovati moždanu aktivnost tako što duboko menja moždanu dinamiku i povećava neuronske veze - donekle slično kao psihoaktivne supstance.

Meditacija poput droge preoblikuje aktivnost mozga

Foto: Pixabay

Kao rezultat toga, meditacija može pomoći praktikantima da postignu stanje koje se u teoriji naziva "kritičnost mozga", u kojem neuronske veze nisu ni previše slabe ni previše jake, već na optimalnom nivou za mentalnu agilnost i funkciju.

U studiji koju je predvodila neurofiziološkinja Analiza Paskarela iz Italijanskog nacionalnog istraživačkog saveta, istraživači su koristili visokorezolucione snimke mozga i mašinsko učenje kako bi ispitali kako meditacija može da menja moždanu aktivnost i postigne ravnotežu između neuronskog haosa i reda.

Najpre su koristili magnetoencefalografiju (MEG) kako bi merili moždanu aktivnost povezanu sa dve vrste meditacije i stanjem mirovanja bez meditacije kod grupe od 12 monaha. MEG meri magnetska polja koja nastaju usled električnih signala u mozgu.

Monasi su bili profesionalni meditanti, sa prosekom od više od 15.000 sati meditacije, iz manastira Santacitara u blizini Rima. Svi su bili muškarci, uzrasta od 25 do 58 godina, i pripadaju Tajlandskoj šumskoj tradiciji, grani teravada budizma poznatoj kao Put starešina jer se oslanja na najstarije budističke spise, prenosi ScienceAlert.

Studija je ispitivala dve tehnike meditacije: Samata, koja fokusira pažnju na određeni objekat, poput svesnog disanja, kako bi se postiglo duševno spokojstvo, i Vipasana, koja fokusira um na sadašnji trenutak, omogućavajući senzacijama, emocijama i mislima da slobodno teku bez selektivne procene.

"Kod Samate sužavate polje pažnje, slično kao kada sužavate snop svetla baterijske lampe; kod Vipasane, naprotiv, širite taj snop", objašnjava neuronaučnik Karim Džerbi sa Univerziteta u Montrealu, viši autor studije.

Ove dve prakse aktivno angažuju mehanizme pažnje, dodaje Džerbi, a praktikanti meditacije često se smenjuju između njih.

Analizirajući moždane signale monaha, tim je otkrio da dok Samata stvara fokus i stabilnije stanje uma pogodno za duboku koncentraciju, Vipasana približava mozak postizanju kritičnosti - pojma pozajmljenog iz statističke fizike koji se koristi poslednje dve decenije za opisivanje optimalne ravnoteže između haosa i reda u moždanoj funkciji.

U toj "zlatnoj sredini" efikasnosti, mozak postaje idealno pažljiv i fleksibilan kako bi efikasno skladištio i obrađivao informacije i brzo se prilagođavao promenljivim zadacima.

"Na kritičnoj tački, neuronske mreže su dovoljno stabilne da pouzdano prenose informacije, a opet dovoljno fleksibilne da se brzo prilagode novim situacijama. Ova ravnoteža optimizuje sposobnosti mozga za obradu, učenje i reagovanje", kaže Džerbi.

Pojavile su se i druge razlike. Na primer, Samata može biti efikasnija u aktiviranju senzornih mreža, omogućavajući praktikantima da se bolje fokusiraju na određeni osećaj, kao što je disanje.

Zanimljivo je da su istraživači primetili smanjenje aktivnosti mozga poznate kao gama oscilacije, što sugeriše da meditacija može smanjiti obradu spoljašnjih stimulansa i povećati unutrašnji fokus. Suprotno tome, prethodne studije su pokazale povećanje ove vrste moždane aktivnosti, ali ova studija je koristila napredne alate za obradu signala kako bi preciznije izolovala tražene moždane signale.

Nova otkrića sugerišu da meditacija može podstaći pomak od angažovanja ka svesnosti. Kod 12 monaha, iskusniji meditanti pokazivali su manju razliku između meditativnih i stanja mirovanja, što sugeriše da su njihova meditativna stanja postala slična dinamici mozga u mirovanju.

Međutim, druga istraživanja među redovnim meditantima pokazuju da praksa može imati i tamnu stranu. Neki meditirajući prijavljuju anksioznost, depresiju, pa čak i deluzije i opšti osećaj straha. Ove moguće negativne posledice su retko prijavljene i možda su češće nego što se ranije mislilo.

Iako je nova studija koristila tehnike koje mogu ponuditi precizniji uvid u to kako meditacija utiče na mozak, te promene su još nedovoljno shvaćene, i čini se da meditacija nije jednostavan put ka prosvetljenju.

Buduće studije bi mogle doneti više jasnoće, baš kao što dostojanstveni lotos niče iz blatnjavih voda.

Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu "Neuroscience of Consciousness".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

meditacija

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.