Počela naplata ulaznica za Aja Sofiju, cena paprena

Autor: Euronews Srbija

Život

28.01.2024.

14:17

Turisti koji planiraju da posete Istanbul moraće ubuduće da plaćaju visoku cenu za posetu jednoj od njegovih najvećih atrakcija - Aja Sofiji.

Počela naplata ulaznica za Aja Sofiju, cena paprena

Foto: Pixabay

Strani posetioci izdvajaće 25 evra kako bi posetili kulturni spomenik, ali će državljani Turske i dalje moći da je besplatno obilaze kao džamiju, odnosno u svrhu prisustva bogosluženjima.

Ranije je obilazak Aja Sofije bio besplatan za sve posetioce.

Promena je deo šireg plana da se turisti razdvoje od vernika, koji će u ovu impozantnu građevinu ulaziti kroz odvojene ulaze. Pored toga, kako bi se u bogomolji održao mir i tišina, turisti više neće imati na raspolaganju prave vodiče, nego će o specifičnostima ovog mesta učiti preko posebnih slušalica sa integrisanim predavanjima na oko dvadeset jezika.

Greek Reporter citirao je ministra kulture i turizma Mehmeta Nurija Ersoja da su naplata ulaznica i ostale promene "u skladu sa preporukama Uneska". Čelnici se nadaju da će na takav način zaštititi ovo mesto, urediti posete i sprečiti gužve.

Sagrađena između 532. i 537. godine Aja Sofija je više puta menjala namene. Više od 900 godina bila je hrišćanska bogomolja, ali je nakon pada Konstantinopolja pod vlašću Otomanske imperije 1453. pretvorena u džamiju.

Tridesetih godina prošlog veka pretvorena je u muzej, uvrštena je na listu Svetske baštine pod zaštitom Uneska još 1985, ali joj je Vlada Turske u julu 2020. oduzela status muzeja i ponovo je pretvorila u džamiju.

Ovoj odluci protivili su se mnogi zvaničnici Uneska, kao i arheolozi i istoričari umetnosti, tvrdeći da nekontrolisan protok posetilaca oštećuje istorijsku građevinu.

Udruženje grčkih arheologa (SEA) tako je u 2022. objavilo otvoreno pismo kojim su pozvali generalnog direktora Uneska Odri Azule da "silom interveniše" i zaštiti Aja Sofiju u Istanbulu.

Prema njihovim tvrdnjama, poslednjih godina spomenik je bio na meti vandalizma i pretrpeo značajna oštećenja, a sadašnju upravu Aja Sofije nazvali su "destruktivnom".

U otvorenom pismu arheolozi ukazali su i na nedavno oštećenje koje su pretrpeli mermerni podovi tokom nezgode sa mašinama za čišćenje, ali i na vandalizam primećen na Carskoj kapiji i mozaiku Bogorodice sa Hristom.

Mari Iv Lafontan, istoričarka umetnosti koja proučava srednjevekovnu umetnost i prakse konzerviranja, tada je izjavila da su sveta mesta, bilo da je reč o crkvi ili džamiji, ipak namenjena svakodnevnoj upotrebi.

"Kao istoričari i konzervatori samo možemo da se nadamo da će posetioci, vernici ili oni koji to nisu, tretirati građevinu sa poštovanjem, kao i oni delovi vlasti kojima je poverena briga i čuvanje ovog neprocenjivog kulturnog blaga, bez obzira na versko opredeljenje", rekla je Lafontan svojevremeno za ArtNet.

Teme

Aja Sofija

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Ilo

31.01.2024 • 11:54

Iskreno, od kako je pretvorena u dzamiju ulaz ne vredi ni blizu toliko. Zidovi prekriveni muslimanskim simbolima, podovi tepisima, sve je ogradjeno, nemas slobodu kretanja, guzva, svi izuveni ukljucujuci i vernike i turiste, uzasno zagusljivo. Tesko je naslutiti kakva je nekad bila.

4 0 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.