Kako funkcionišu avionski toalet i Wi-Fi internet na 12.000 metara?

Autor: Klix.ba

Život

17.03.2024.

05:40

Kako se konektovati na internet dok letite avionom pri brzini većoj od 800 kilometara na sat? Kako funkcioniše avionski toalet na visini od 12.000 metara?

Kako funkcionišu avionski toalet i Wi-Fi internet na 12.000 metara?

Foto: Pixabay

Kako se kuva i pripremaju topli napici na velikoj nadmorskoj visini?

Ovo su stvari o kojima avionski putnici retko kad razmišljaju. Al St. Germain, konsultant u avio-industriji koji je radio za avio-kompanije među kojima su američki Delta i United, ukazao je da je prilično izvanredno kada počne da se otkriva kako funkcionišu različiti segmenti aviona.

"Kada sagledate skoro sve što se nalazi u avionu, shvatite koliko je toga potrebno iz inženjerske perspektive, čak i za dobijanje obroka. Sve je duplo teže u avionu nego na tlu", napomenuo je on.

Toalet

Upotreba vode za ispiranje avionskog toaleta je zabranjena zbog toga što je težina letelice ograničena. Umesto toga se koristi vazduh.

Naime, za ispiranje se koristi diferencijalni vazdušni pritisak koji je Džejms Kemper patentirao 1975. godine. Kanisteri za fekalije iz toaleta obično se nalaze u zadnjem delu aviona, a ponekad i u prednjem delu aviona.

Kada se pritisne dugme za ispiranje, otvara se ventil koji je na dnu WC šolje, povezujući ga sa cevi koja se nalazi ispod šolje. Spomenuta cev i kanister za fekalije su pod pritiskom, što znači da prilikom otvaranja ventila nastaje vakuum koji povlači ono što je u šolji.

"To je poput vašeg usisivača. Kada pritisnete dugme, ventil se otvori. Čim se ventil otvori, onda povlači sve ono što je u šolji", ukazao je britanski avio-inženjer Najdžel Džouns.

Prema njegovim rečima, efekat vakuuma neprekidno postoji dok avion leti, ali se ne čuje dok se ventil ne otvori. Međutim, kada je avion na tlu, diferencijalni pritisak ne postoji, što znači da ispiranje šolje pokreće pumpa koja stvara vakuum u kanisteru. Kako avion poleće, diferencijalni pritisak raste, vakuum se prirodno stvara i zaustavlja se rad pumpe.

Džouns je napomenuo da su WC šolje obložene teflonom, što znači da za njih ništa ne prianja jer diferencijalni pritisak vrlo brzo sve povlači. Avio-kompanije biraju koliko toaleta žele u letelici i gde će se oni nalaziti. Ipak, postoji minimalni broj toaleta koji zavisi od veličine aviona. Avio-kompanije mogu da traže da taj broj bude veći od minimalnog.

Naravno, kanistere pune fekalija treba isprazniti, a pražnjenje sledi nakon sletanja aviona. Reč je o 50 godina starom procesu, ali i u ovom segmentu se pomeraju granice. Naime, te granice je pomerio "Jamco", japanska kompanija sa 50 odsto udela na tržištu avionskih toaleta. "Jamco" pravi ugradnje bidee za osam avio-kompanija i prvi je napravio higijenske beskontaktne ispirače i slavine, i to na avionu Boing 787.

Plavi led

Plavi led je naziv za slučajna ispuštanja otpadnih voda iz aviona. Džouns je naglasio da nikada nije bilo namernih ispuštanja otpadnih voda. Međutim, kada se desi curenje u ispusnoj cevi, svaka tećnost koja izlazi iz kanistera se automatski smrzava jer su temperature vazduha znatno ispod nula stepeni Celzijusa.

Ovo se često dešavalo do 80-ih godina prošlog veka, kada je zabranjeno da avion poleće ako postoji bilo kakvo curenje u toaletnom avionskom sistemu. Međutim, incidenti se i dalje dešavaju. Pa je tako stanovnik u blizini londonskog aerodroma Hitrou 2021. uprskan izmetom iz aviona. To se desilo zbog toga što je avion bio blizu tla, tj. nije bio na visini kada je temperatura niska.

Džouns je naglasio da su nekada potrebni dani kako bi se popravio toalet zbog toga što ima kompleksan cevovodni sistem. To za posledicu može imati da avion mora biti prizemljen dok se problem ne reši.

Topla hrana

Neki su nezadovoljni time koliko je potrebno da dobiju topli obrok u avionu. Međutim, treba imati na umu da se ti obroci pripremaju u metalnoj cevi - avionu koji se kreće na visini od 12.000 metara. Priprema obroka u avionu je složen proces sa strogim higijenskim propisima.

Obroke pripremaju ugostiteljske kompanije koje obično posluju na aerodromima, i to pre nego što se dopreme u avion. To deluje jednostavno sve do trenutka kada je potrebno zagrejati svu tu hranu. Pritom, hrana za duge letove se često zamrzava.

Džouns je ukazao da većina avionskih rerni može da koristi konvekciju ili paru za grejanje pa se rerne istovremeno mogu koristiti za 40 ili 50 obroka. U jednom velikom avionu može biti između 10 i 12 rerni. Tokom noći, kada je avion prizemljen, proverava se da li su rerne uključene. Kada avion poleće, tada su potpuno isključene.

"Avionu je potrebna sva snaga motora kako bi poleteo. Zbog toga se rerne ne uključuju. Kada avion dostigne određenu visinu, onda se rerne mogu uključiti", objasnio je Džouns.

Rashladni uređaji su na drugom strujom krugu tako da se nikada ne isključuju. U suprotnom, to bi bio recept za trovanje hranom.

Topli napici

Da li vam je ikada savetovano da ne pijete čaj ili kafu dok ste u avionu? Međutim, pitanje je koliko je taj savet osnovan. Naime, voda u avionu za pripremu toplih napitaka nije flaširana, već je reč o vodi iz rezervoara, a koja se koristi za celu letelicu - od toaleta do kuhinje.

Džouns je istakao da se za pripremu čaja ili kafe koristi voda koja se zagreva do tačke na kojoj se ubijaju sve bakterije. Osim toga, voda se tretira pre nego što se naspe u rezervoar. Primera radi, voda u Boingu 787 se tretira ultraljubičastim svetlom.

Wi-Fi konekcija

Mnogi pristup internetu uzimaju zdravo za gotovo. Ipak, koliko je lako održati internet vezu dok se putuje u vazduhu pri brzini od 800 kilometara na sat?

"Reč je o prilično jednostavnoj tehnologiji. Na vrhu aviona je antena koja je uvek konektovana sa satelitima koji su u položaju geostacionarnog luka", objasnio je Don Bučman, direktor kompanije "Viasat" koja omogućava Wi-Fi internet na skoro 10.000 letova dnevno.

Međutim, to jednostavno ima inženjersku pozadinu. Avioni s Viasatovim Wi-Fiom primaju signale od satelita koji su 36.000 kilometara iznad Zemlje, a koji se nalaze duž ekvatora. Da bi sateliti bili u geostacionarnom luku ili orbiti, potrebno je između jedan mesec i pola godine. Kada su sateliti u geostacionarnom luku, njima se može obuhvatiti trećina Zemlje. Primera radi, kada biste leteli oko sveta bila bi vam dovoljna tri satelita, a Viasat ih ima 18.

Bučman je naveo da putnici retko kad primete kada avionska antena prekine konekciju s jednim satelitom i poveže s drugim. Kako je kazao, to je primetno onda kada je potrebno duže vremena za prekid, odnosno uspostavljanje konekcije. To se dešava onda kada su sateliti udaljeniji jedan od drugog.

Brzina interneta u avionu može dostići više od 100 megabita u sekundi, ali putnici obično imaju internet brzine od 20 do 40 megabita u sekundi. Bučman je podsetio da je to brzina dovoljna za gledanje filmova i/ili serija na Netfliksu. Primera radi, procena kompanije Viasat je da je 100.000 ljudi na 1.800 letova četiri sata gledalo Superboul.

Wi-Fi konekcija ne ometa važnu komunikaciju u avionu, a mogu je koristiti i piloti. I dok Wi-Fi konekcija danas deluje kao nešto što se podrazumeva, ona postoji poslednjih 20 godina, a započela je s iPhoneom kao uređajem za koji Bučman konstatovao da je promenio sve.

Svež vazduh na 12.000 metara

Dotok svežeg vazduha u avionima je još jedno od ključnih pitanja. Naime, u avionima se koriste HEPA filteri, a HEPA je akronim od engleskih reči, tj. skraćenica za "visoko efikasno zadržavanje čestica". Osim što su standard u avionima, ovi filteri su standard i u operacionim salama.

Prema podacima američke Agencije za zaštitu životne sredine (EPA), ovi filteri mogu ukloniti najmanje 99,7 odsto prašine, polena, buđi, bakterija i sve ostale čestice u vazduhu veličine 0,3 mikrona.

Džouns je ukazao da se nekada vazduh u avion dopremao iz avionskih motora pa je morao da se hladi klima uređajima.

Međutim, kod novijih aviona, kao što je Boing 787, to nije slučaj. Umesto toga, oni imaju ugrađene kompresore koji vazduh preuzimaju iz spoljašnjeg izvora. Takav vazduh prečišćavaju HEPA filteri.

Svaka avionska kabina funkcioniše na drugačijem sistemu, što znači da je moguće sniziti temperaturu u poslovnoj klasi, a povisiti u ekonomskoj klasi ili obrnuto. Ceo sistem je osmišljen da putnicima bude što ugodnije, piše CNN.

Teme

let avionom letenje avionom

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Stojan

18.04.2024 • 10:51

Manji avioni koji nemaju mesta za satelitsku antenu, napune internet pod pritiskom na polaznom aerodromu. Ako se umereno troši, zaliha potraje sve do sletanja.

0 1 -1
MikiLiman4

19.03.2024 • 09:45

Bravo

Konacno da neko da i jedan zanimljiv, koristan a i tacan text.
Hvala

5 1 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.