Otkriće može da pomogne u objašnjenju kako ptice mogu da lete danima i nedeljama bez prizemljenja, što je decenijama izazivalo kontroverze među biolozima.
Naučnici, ne znajući šta se događa u vazduhu, nisu bili sigurni spavaju li ptice tokom dugih putovanja ili samo odmaraju jednu polovinu mozga, što na kopnu rade patke kako bi izbegle predatore. Novo istraživanje otkrilo je očekivano i neočekivano.
Mereći moždanu aktivnost velikih brzina, morskih ptica koje su poznate po tome da nedeljama lete iznad okeana tragajući za ribama, naučnici su dokazali da ptice u letu mogu da isključe jednu polovinu mozga, a to su i pretpostavljali. Ali nisu se nadali da će kod brzana otkriti sposobnost da tokom letenja istovremeno zatvore obe moždane polovine.
Naučnici s Ornitološkog instituta Maksa Planka do otkrića su došli tako što su razvili maleni uređaj za merenje elektroencefalografskih promena (EEG) u moždanoj aktivnosti ptica. Uređaj, koji su nazvali "crnom kutijom" i prikačili ga na 15 odraslih ženki velikih brzana, uspeo je da snimi i sporu fazu sna i fazu brzih pokreta očiju (REM).
Uređajima su pratili moždanu aktivnost ptica u 10 dana i više od 3.000 kilometara neprekidnog leta. Podaci su pokazali da su ptice tokom dana budne i aktivno traže ribu. Ali čim sunce zađe, brzani se prebace u fazu plitkog sna i nastavljaju da lete nad vodom.
Osim kod pataka, poznato je i da delfini nastavljaju da plivaju "s jednim okom otvorenim" pazeći na opasnost. Ni ljudima to nije strano kad zaspu na nepoznatim mestima. Kada su brzani iskazivali takvo ponašanje, "crne kutije" su otkrile da to obično rade kružeći u vazdušnim strujama, a budnom polovinom mozga ptice su pazile na "zavoje".
"Ovde nisu u pitanju predatori, nego brzani verovatno paze na druge ptice kako bi izbegli sudare", rekao je vodeći autor studije Nils Ratenborg.
Međutim, EEG snimci pokazali su da brzani zatim istovremeno nakratko isključuju i drugu polovinu mozga, što neočekivano upućuje na to da ptice mogu da zadrže aerodinamičku kontrolu i kada im ceo mozak spava. U retkim slučajevima, ptice su čak potonule i u kratku REM fazu sna, što je čak i naučnicima bilo čudno jer takvo spavanje prati potpuna opuštenost mišića kod većine sisara. Ali brzani su u toj fazi samo neznatno spustili glavu.
Sve je to zadivljujuće, ali najveće iznenađenje je bilo da su brzani u proseku spavali samo 42 minuta u 24 sata. A kada su na kopnu, te ptice u proseku spavaju sedam sati dnevno. "Zašto u letu spavaju tako malo, iako noću retko 'pecaju', nije nam jasno", rekao je Ratenborg, dodajući kako će biti potrebno sprovesti i dodatno istraživanje o tome kako brzani mogu da funkcionišu sa tako malo sna. Što bi, na primer, za ljude, ali i druge životinje bilo pogubno.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar