"Od ranije smo znali da koze reaguju na govor ljudskog tela, ali do sada nam nije bilo poznato na koji način reaguju na određene izraze lica poput gneva ili sreće", rekao je jedan od autora studije, biolog Kristijan Navrot.
Nisu koze jedine
"Prvi put smo pokušali da objasnimo da koze nisu samo u stanju da razlikuju ekspresije lica, već i da više vole ona nasmejana", kazao je Navrot sa Londonskog univerziteta Kraljica Meri i dodao da koze nisu jedini sisari koji prepoznaju i reaguju na ljudske emocije.
Psi, koji su pripitomljeni još u praistorijsko doba, vrlo dobro razlikuju različite izraze lica, a pritom i emocije svojih vlasnika. Nedavno su naučnici ustanovili da i konji uspevaju da dešifriruju ljudske facijalne ekspresije i zapamte ih.
Posledice prilagođavanja
"Koze i konji su pripitomljeni zbog saradnje s ljudima u raznim područjima njihovog života, poput lova, zaštite, selidbe.... Percepcija izraza ljudskih lica verovatno je posledica prilagođavanja dve vrste na interakciju i saradnju", otkrila je studija.
Koze, za razliku od konja i pasa, nisu pripitomljavane zbog sposobnosti da prepoznaju i reaguju na ljudsko raspoloženje, već da bi čoveku omogućile hranu poput mleka i mesa, kao i zbog kože od koje su izrađivani odevni predmeti.
Pokazivali im fotografije
Tim naučnika proučavao je reakciju 20 koza u trenutku kada su im pokazali fotografije iste osobe sa različitim ekspresijama lica, ljutitim i zadovoljnim. Životinje su se radije približavale fotografiji s a nasmejanim licem i fotografiju su dodirnule njuškom.
"U nasmejana lica koze su gledale 1,4 sekunde, a u ljuta i gnevna samo 0,9 sekunde", kazao je Navrot. "To znači da su ove životinje provele 50 odsto više vremena u interakciji sa nasmejanim ljudskim licima."
Sofistician um
Ova studija upućuje na to da pojedine vrste životinja poseduju vrlo sofisticiran um kada je reč o razumevanju osoba i okoline u kojoj žive i da uspevaju da im prilagode svoje ponašanje, zavisno od izraza lica.
"Studija bi mogla da utiče na način na koji se ponašamo prema životinjama sa farmi, ali i ostalim vrstama, jer je njihova sposobnost registrovanja ljudskih emocija, čini se, mnogo veća nego što smo do sada mislili", zaključio je vođa studije Alan Mekegliot.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar