Naučnici su otkrili da ovaj mali tropski insekt svoju vilicu može da pomera brzinom od 90 metara u sekundi, što je najbrži zabeleženi pokret neke životinje, piše "Gardijan". Ovaj munjeviti pokret mravi koriste kako bi napali, paralisali i usmrtili svoj plen, kojim potom hrane svoje larve.
"Kreću se podzemljem, a kad osete nešto poput stonoge ili termita, napadaju vilicom kako bi ih usmrtili ili paralisali. Ako je potrebno, potom ponovno grizu plen i unose ga u svoje gnezdo", objašnjava vođa istraživanja Endru Suarez, profesor animalne biologije na Univerzitetu Ilinois.
Ova vrsta mrava, poznata pod latinskim nazivom Mystrium canillae, od pre je bila poznata po svojim posebnim mogućnostima. Međutim, naučnici su, nakon 10-godišnjeg proučavanja posebnom videotehnologijom osetljivom na brzinu, uspeli da odrede tačnu brzinu kojom Drakula mrav zatvara svoju vilicu. Koristili su i rendgenske zrake kako bi bolje analizirali mravlju anatomiju i spoznali kako mrav izvodi taj brzi pokret.
Posmatranja su pokazala da mrav napinje vilicu tako što stiska vrhove snagom svog tela. Kad vilica klizne jedna preko druge, oslobađa se snaga koja daje brzinu. Ovaj pokret funkcioniše na sličan način kao ljudsko pucketanje prstima.
Pokret Drakula mrava drugačiji je nego onaj tropskog mrava iz roda Odontomachus, za kojeg se dosad mislilo da je najbrži na svetu. Taj mrav u akciju kreće potpuno otvorenih usta i zatvara se iznenada poput mišolovke.
"Drakula mravi jedinstveni su čak i među mravima koji koriste polugu da bi pokrenuli vilicu. Umesto korišćenja tri različita dela tela za oprugu, zasun i polugu, sva tri su spojena u njihovu vilicu", kaže koautor studije Adrian Smit iz Muzeja prirodnih nauka u Severnoj Karolini.
Drakula mravi žive u tropskim krajevima Afrike i Azije. Retko se mogu videti u prirodi, jer žive pod zemljom ili u stablima drveća. Ime su dobili po neobičnom načinu ishrane, koji podseća na nedestruktivni kanibalizam. Odrasli mravi, naime, ne mogu da procesuiraju čvrstu hranu, pa uhvaćenim plenom hrane svoje larve, čiju krv onda sisaju kako bi preživeli. Naučnici ovu pojavu nazivaju "socijalnih želucem".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar