Vest o otvaranju prve farme hobotnica izazvala je proteste širom sveta.
Više od 75 svetskih organizacija za zaštitu i prava životinja protestovalo je prošle nedelje u mnogim gradovima širom sveta, protiv otvaranja prve svetske farme hobotnica u Španiji.
Zgroženi su i naučnici koji poručuju da ova stvorenja ne bi smela komercijalno da se uzgajaju za hranu. Tim stručnjaka proučavao je više od 300 naučnih studija koje potvrđuju da hobotnice pokazuju emocije, od radosti i uzbuđenja do tuge i bola.
To potvrđuje i hrvatski instruktor ronjenja i istraživač Velimir Vrzić, koji je jednom prilikom bio svedok čudesnog prizora - video je vršu sa četiri uhvaćene hobotnice dok je peta bila slobodna i krakovima se dodirivala sa dve unutra.
"Ta dirljiva scena je dokaz njihove inteligencije", rekao je on.
Brže od treptaja
Ova neverovatno prilagodljiva stvorenja su uspela da prežive stotine miliona godina u okeanima punim predatora.
Njihova adaptacija na okolinu je brža nego kod bilo koje druge životinje, promena kamuflaže se dešava brže od najbržeg treptaja oka. Za sat vremena jedan istraživač je izbrojao čak 177 prilagođavanja.
"Dimenzije i struktura mozga hobotnice su relativno slične ljudskim", kaže Marko Miliša, vanredni profesor PMF-a u Zagrebu koji studentima predaje o beskičmenjacima.
Međutim, celo telo hobotnice je isprepleteno neuronima i većina njih se nalazi u kracima, a ne u mozgu.
Kracima razmišlja, njima oseća ukus i miris, pa je u stanju da izuzetno brzo analizira okolinu i u skladu s tim reaguje munjevitom brzinom. Naučnici veruju da za gledanje koristi ne samo oči, već i celu kožu.
Iako uglavnom živi samo godinu-dve, može da se pohvali sposobnošcću planiranja. Kao i sisari, na primer, zna kako da sačuva svoj plen "za kasnije".
"Veoma je zagonetno kako je i kada to naučila", rekao je Hini Miliša, koja smatra da takvo ponašanje nije urođeno hobotnicama.
Prepoznaju ljude
Hranu ponekad skrivaju u školjkama ili rupama koje zatvaraju kamenjem. Do nedavno se smatralo da takvo ponašanje mogu da demonstriraju samo ljudi, neki primati i određene vrste ptica.
Takođe znaju kako da odvrnu čep na boci ili otvore kutiju da uzmu hranu. Odlične su u testovima pamćenja. Mogu da prepoznaju različite ljude, čak i kada su isto obučeni.
Razigrane su i veoma radoznale, ali nisu društvene, pa je nejasno zašto i kako se njihova inteligencija toliko razvila. Stručnjaci smatraju da upravo socijalizacija podstiče njen razvoj. Proučavajući hobotnice, čini se da je borba za opstanak ipak ključna u tom pogledu.
"Njihova inteligencija je uporediva sa inteligencijom kitova. Teško je naći organizam, posebno kod beskičmenjaka, koji je sličniji našoj vrsti", navodi Miliša.
Neobično je, ističe on, da su ove životinje razvile tako složeno ponašanje tako daleko od ljudi na evolucijskom stablu. On dodaje da visok nivo inteligencije ima smisla kod vrsta sa dužim životnim vekom, što celu priču čini još nelogičnijom.
Njihova briga za potomstvo je takođe fascinantna. Kod nekih vrsta ženke štite oplođena jajašca danonoćno, tokom kojih su manje ili više iscrpljene i ponekad uginu od gladi.
Krivolov
Lakoća sa kojom ih ljudi mogu uhvatiti čini se apsurdnom. Naime, na kamenitim plažama možete videti kupače kako ih rukama vade iz mora, što se može objasniti činjenicom da se ne plaše jer se radi o vrhunskim predatorima, ali i njihovom radoznalošću.
Istraživač Vrzić smatra da je krivolov poguban za brojnost morskih organizama. On kaže da nije reč o "dedama koje bacaju vršu da uhvate dva kila ribe za ručak". On upozorava da je reč o teškom krivičnom delu pojedinaca koji veoma dobro žive od prodaje nelegalnog ulova na crnom tržištu.
EU takođe želi da suzbije nelojalnu konkurenciju, upozoravajući da ilegalni ribolov predstavlja ozbiljnu pretnju registrovanim ribarima, održivosti i biodiverzitetu. Stoga, u skladu sa ciljevima Zelenog plana i Strategije biodiverziteta, Evropski parlament i Komisija rade na jačanju zaštite morskih ekosistema.
Vrzić upozorava da se ilegalnim lovom morskih organizama masakriraju životinje.
"Nemojmo da radimo životnoj sredini ono što ne želimo da se nama čini", poručio je on.
Da bi se uhvatili ukoštac sa ovim problemom, poslanici Evropskog parlamenta pozvali su da se prati poreklo proizvoda iz ribarstva i akvakulture u lancu ishrane u skladu sa strategijom EU od 2021. godine. EP insistira da potrošači znaju kada, gde i kako su proizvodi koje kupuju uhvaćeni.
Hobotnice će preživeti
Hobotnice žive u svim morima sveta i na najrazličitijim staništima. Miliša se ne plaši njihovog opstanka jer su "postojale pre dinosaurusa i još su tu".
U Jadranu je najzastupljenija obična hobotnica teška oko dva kilograma.
Komentari 2
mmm
Prosto rešenje
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar