Na osnovu veličine i oblika zuba pronađenih sedamdesetih godina prošlog veka, naučnici su procenili da je ta vrsta bila približne veličine ili nešto manja od današnjih pandi, kao i da je drevna panda verovatno živela u močvarnoj šumi, preneo je časopis "Science alert".
Za razliku od čeljusti savremenih pandi, fosilizovani zubi koji su pronađeni ne izgledaju dovoljno jako da bi mogli da usitnjavaju drvenaste stabljike bambusa.
Naučnici smatraju da bi se po tvrdoći i obliku zuba moglo zaključiti da su bili pogodni za čvršću hranu od starijih srodnih vrsta, što se uklapa u pretpostavku da su moderne džinovske pande evoluirale od medveda mesoždera.
"Verovatna konkurencija sa drugim vrstama, posebno mesožderima, objašnjava zašto su džinovske pande počele da se hrane dominantno biljnom hranom u vlažnim šumskim uslovima", rekao je paleontolog Nikolaj Spasov iz bugarskog Nacionalnog prirodnjačkog muzeja.
Dosadašnja proučavanja da su pokazivala da je najverovatniji rođak modernih džinovskih pandi živeo u Kini pre osam miliona godina, međutim, fosilizovani zubi stvorenja nalik pandi otkriveni su i u Bugarskoj i mlađi su dva miliona godina.
Nazvana Agriarctos nikolovi po bugarskom paleontologu Ivanu Nikolovu koji je prvi katalogizirao zube sedamdesetih, ova novoopisana vrsta mogla je biti jedna od poslednjih pandi u Evropi. Inače, za džinovske pande se često kaže da su živi fosili jer su se tako malo promenile tokom svoje evolucione istorije.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar