Stanovnici nemačkog grada glasali za to da se ubiju svi golubovi
Golub je sigurno jedna od najnevoljenijih životinja koju su ljudi ikada pripitomili, ili privukli na svoju stranu.
Ptice koje se okupljaju na evropskim trgovima potekle su od pripitomljenih golubova pre nekih 10.000 godina, i prija im prisustvo ljudi.
Osećaj, međutim, nije obostran. Ove društvene ptice imaju tendenciju da izazovu iritaciju i gađenje kod ljudi - kao i viši instinkt negovanja kod onih koji su spremni da podele svoje mrvice.
Ali odnos golub-čovek je dobio drastični zaokret u jednom nemačkom gradu. Limburg na Lani, u zapadnoj pokrajini Hesen, upravo je glasao za istrebljenje svoje populacije od 700 golubova.
Referendum je održan 9. juna, istog dana kada su u zemlji bili izbori za EU - nakon što se odluka gradskog veća da ubija ptice u novembru 2023. pokazala kontroverznom.
Nešto više od 53 odsto stanovnika koji su glasali u nedelju odobrilo je ubijanje golubova, prenosi "Der Spiegel", sa ukupno 7.530 datih glasova "za", prenosi Euronews Srbija.
Kako će limburški golubovi biti ubijeni?
"Ovaj rezultat je za nas bio nepredvidiv. Građani su iskoristili svoje pravo i odlučili da populaciju redukuje sokolari", rekao je gradonačelnik Marijus Han (SPD) za nemačku novinsku stranicu.
Ovo je bio metod koji je Savet prvobitno predložio prošle godine, a biračima je postavljeno jednostavno pitanje da li odluka treba da ostane ili ne.
Tačnije, sokolar će namamiti ptice u zamku, udariti ih drvenim štapom po glavi da ih omami, a zatim im slomiti vrat.
Borci za zaštitu prava životinja bili su užasnuti kada je plan objavljen.
"Živimo u 2024. godini, ne možemo da ubijamo životinje samo zato što nas nerviraju, ili su smetnja. To nije prihvatljivo", rekla je za britanski "Sky News" menadžerka projekta za gradske golubove u Limburgu Tanja Miler.
Planirano je da se odstrel izvrši u naredne dve godine.
Da li je ubijanje golubova efikasan način za smanjenje populacije?
Kritičari kažu da osim što je okrutno, odstrel golubova nije stvarno efikasan jer će se sve preostale ptice razmnožavati i obnavljati populaciju.
Zanimljivo je da neke studije pokazuju da se broj golubova čak može povećati nakon odstrela. To je bio slučaj u Bazelu, u Švajcarskoj, koji je imao populaciju od oko 20.000 golubova. Od 1961. do 1985. grad je ubijao oko 100.000 golubova svake godine, ali je populacija ostala stabilna, prenosi sajt "Lokalne vesti".
Grupa pod nazivom "Pigeon Action" pronašla je alternativno rešenje, sada poznato kao "bazelski model", kojim su građani upozoreni da ne hrane životinje. Postavljeni su i golubarnici kako bi se iz njih lako mogla izvaditi jaja.
Kao rezultat toga, populacija golubova u Bazelu je opala za 50 odsto u roku od četiri godine.
Kako evropski gradovi rešavaju probleme sa golubovima?
Bavarski grad Augsburg našao je slično rešenje. Lokalna organizacija za zaštitu životinja nadgleda nekoliko golubarnika, menjajući nova jaja za lutke kako bi držali broj pod kontrolom.
Mnogi drugi nemački gradovi su opterećeni (ili blagosloveni, u zavisnosti od tačke gledišta) sivim pticama koje guguču.
Kajzerslautern takođe isprobava "augzburški model", sa novim kulama za golubove gde se ptice premeštaju. Golubarnici ili kontrolisana mesta za gnežđenje takođe su postavljena u Ludvigshafenu, Majncu, Pirmasensu i Cvajbrikenu.
U Velikoj Britaniji, kao i drugde, ptice grabljivice su angažovane da love golubove. Ali to može značiti da se neugledni izmet zamenjuje za grozniji prizor leševa.
Da li su zabrane hranjenja golubova legalne?
Drugi gradovi su pokušali da sprovedu zabranu hranjenja, ali se pokazalo kontroverznim. Pre tri godine, 2021. berlinski državni službenik za zaštitu životinja tražio je pravno mišljenje o hranjenju golubova od advokata i veterinara.
Pročitaj još
.jpg "Novosadski golubovi nisu oduvek tu: Kako su dospeli u centar grada?")
Zaključili su da gradovi ne mogu da zabrane hranjenje golubova - pa čak i da su u obavezi da vode računa o životinjama jer su potomci zanemarene domaće vrste, a ne divljih životinja.
"Čak i kada postoji nedostatak hrane, gradski golubovi polažu jaja u velikom broju", navodi se u pravnom mišljenju.
Zabrane hranjenja stoga ne dovode do smanjenja populacije, već samo do osiromašenja".
"Beda u brojkama: Savetodavni odbor za dobrobit životinja države Donja Saksonija procenjuje očekivani životni vek neuhranjenih gradskih golubova na dve do tri godine; pod zdravim uslovima, to bi bilo dvanaest do 15 godina. Pošto pomfrit i prezle ne odgovaraju golubovima, životinje umiru sporom smrću od gladi", piše Savetodavni odbor.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
VIDEO Otkriven jedinstveni fosil "kokoške iz pakla" - vegetarijanke: Hranila se voćem
05.11.2026.•
0
Naučnici su u Sjedinjenim Američkim Državama otkrili fosil dinosaurusa veličine ćurke, koji nije imao zube, a njegova ishrana zasnivala se na voću, što je prvi takav slučaj među dinosaurusima.
Šri Lanka pokrenula nacionalnu akciju zaštite slonova
03.11.2026.•
0
Šri Lanka je pokrenula akciju na celoj teritoriji zemlje čiji je cilj zaštita slonova i smanjenje sukoba između ljudi i ovih životinja, saopštilo je Ministarstvo životne sredine te zemlje.
VIDEO: Turisti u Poljskoj hvatali jelene za rogove i rvali se s njima
03.11.2026.•
3
Dva snimka na kojima se vidi kako turisti hvataju divlje jelene za rogove i pokušavaju da se sa njima fizički obračunaju na planinarskoj stazi u poljskim Tatrama izazvala su negodovanje.
I morske ptice imaju svoj "džet-leg"
02.11.2026.•
0
Morske ptice selice mogu da skrenu sa kursa i do nekoliko stotina kilometara usled svojevrsne vremenske dezorijentacije, "džet-lega".
Svaki šesti pas možda nosi parazit koji se obično nalazi u ljudskim ustima
01.11.2026.•
0
Postoji rasprostranjen mit da su pseća usta čistija od ljudskih. Međutim, istina je da sadrže podjednako mnogo mikroorganizama kao i naša, a neke od njih čak i delimo.
VIDEO Prvi put dokazano: Paukovi nadoknađuju izgubljeni san kao i ljudi
01.11.2026.•
0
Naučnici su otkrili da paukovi ne samo da prolaze kroz fazu sna sličnu REM fazi kod ljudi, već i pokušavaju da je nadoknade kada im je uskraćena.
Brazil zaplenio 17 tona peraja ajkula
01.11.2026.•
0
Brazilske vlasti zaplenile su više od 17 tona peraja ajkula namenjenih izvozu u Maleziju, a procenjuje se da je za ovu pošiljku ubijeno oko 5.700 ajkula.
Zašto su tigrovi narandžasti?
01.11.2026.•
0
Boje i šare životinja imaju različite funkcije, od privlačenja partnera do upozoravanja predatora.
Dve vrane prošle psihološki test: Odluke donosile dvostruko brže od ljudi i majmuna
01.11.2026.•
0
Dve vrane pokazale su bolje rezultate od ljudi i majmuna na klasičnom psihološkom testu koji ispituje kako mozak donosi odluke na osnovu vizuelnih informacija.
VIDEO: Džinovska panda valja se i uživa u jesenjem lišću
01.11.2026.•
2
Džinovska panda u Bečkom zoološkom vrtu uživala je u sezonskoj aktivnosti, valjajući se i igrajući u jesenjem lišću koje je postavljeno u njen prostor.
U Srbiji sve više medveda, vukova i risova
31.10.2026.•
4
Broj medveda i vukova u Srbiji porastao je u odnosu na 2023. godinu, a lov je zabeležio blagi pad, navodi se u Biltenu šumarstva u Republici Srbiji za 2025. koji je objavio Republički zavod za statistiku.
Vuk napao dete u zoo vrtu u Nemačkoj
29.10.2026.•
1
Osmogodišnje dete povređeno je kada ga je napao vuk u Zoološkom vrtu u nemačkoj pokrajini Brandenburg, saopštila je policija.
U Turskoj pronađeni otisci psećih šapa stari četiri hiljade godina
28.10.2026.•
0
Tokom arheoloških iskopavanja u Turskoj pronađeni su otisci psećih šapa stari oko 4.000 godina, izjavio je turski ministar kulture i turizma Mehmet Nuri Ersoj.
Otkriven prvi vodozemac koji nije izlazio iz vode: Živeo pre 237 miliona godina
28.10.2026.•
0
Naučnici su otkrili fosile vodozemca koji je pre oko 237 miliona godina živeo isključivo u moru, što predstavlja prvi poznati dokaz o postojanju vodozemca prilagođenog životu u potpuno slanoj vodi, prenosi Rojters.
VIDEO: Medvedica Oso osvojila nagradu "Mama medvedica"
28.10.2026.•
0
Crna medvedica Oso, prepoznatljiva po karakterističnoj "mullet" frizuri, osvojila je nagradu "Mama medvedica" za 2026. godinu, koju dodeljuje američka Služba za šume.
VIDEO: Jedna vrsta zmije kotrlja se četiri puta brže nego što gmiže
26.10.2026.•
0
Sićušne zmije koje žive u jugoistočnoj Aziji razvile su neobičan način bekstva od predatora.
Pronađen otrovni primat za kog se strahovalo da je izumro pre skoro jedan vek
26.10.2026.•
0
Spori loris sa ostrva Bangka, jedan od najneobičnijih primata na svetu, ponovo je otkriven u Indoneziji nakon što gotovo čitav vek nije bio naučno dokumentovan.
Orangutani više vole hranu koju povezuju sa smehom
26.10.2026.•
0
Orangutani radije biraju hranu koju povezuju sa zvucima smeha drugih pripadnika svoje vrste.
Maženje psa može da nas zaštiti od stresa koji tek dolazi
26.10.2026.•
1
Maženje psa ne samo da može da poboljša raspoloženje već bi moglo i da ublaži reakciju organizma na stresne situacije koje tek predstoje.
Tramp dozvolio da se medvedi love uz pomoć slanine i krofni
26.10.2026.•
1
Nova pravila administracije američkog predsednika Donalda Trampa omogućavaju lovcima da na saveznim zemljištima na Aljasci koriste slaninu, krofne, ostatke mesa i drugu ljudsku hranu kao mamac za privlačenje medveda.
Arheolozi u Peruu otkrili mumificiranog psa bez dlake starog 1.200 godina
25.10.2026.•
0
Arheolozi su u Peruu pronašli izuzetno dobro očuvane ostatke pasa bez dlake, stare više od 1.200 godina.
Komentari 3
Aleksa
Borče
Yiko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar