Neobičan parazit čini da mravi žive 10 puta duže i navodi druge mrave da ih obožavaju kao kraljice
Zamislite parazita koji vam omogući da živite i do deset puta duže nego što biste prirodno živeli - a pritom navede sve oko vas da vas tretiraju kao kraljevsku porodicu.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Na prvi pogled zvuči kao odlična pogodba, ali postoji i caka. Parazit zapravo želi da budete što tromiji i bespomoćniji kako biste postali lak plen velikog predatora, jer su upravo njegova creva idealno mesto za razmnožavanje parazita.
Ovakav scenario mogao bi da bude zaplet horor filma, ali upravo to se događa mravima vrste Temnothorax nylanderi. Zahvaljujući novoj studiji objavljenoj u časopisu "BMC Genomics", naučnici sada bolje razumeju biologiju ovog neobičnog fenomena.
Kada larve ovih mrava pojedu izmet detlića, mogu da se zaraze pantljičarom Anomotaenia brevis, čime započinje neobičan životni ciklus, piše ScienceAlert.
Zaraženi mravi počinju da menjaju boju i postaju bledožuti umesto uobičajene tamnosmeđe. Osim toga, ostaju manji od ostalih mrava u koloniji i čak menjaju miris. Čini se da počinju da luče feromone koje drugi mravi tumače kao miris matice.
Zbog toga radilice prema njima počinju da se ponašaju kao prema kraljici. Donose im hranu, prenose ih s mesta na mesto i pažljivo ih čiste, često na štetu ostatka kolonije.
Zaraženi mravi u potpunosti prihvataju novi način života. Prestaju da obavljaju svoje uobičajene zadatke, retko napuštaju gnezdo i tokom svog znatno produženog života dopuštaju da se generacije zdravih radilica brinu o svim njihovim potrebama.
Za to vreme larve pantljičara samo strpljivo čekaju. Kada detlić konačno napadne gnezdo, zdravi mravi beže, dok zaraženi ostaju gotovo nepomični i tako postaju lak plen. Na taj način pantljičara konačno dospeva tamo gde želi - u creva ptice. Tamo sazreva u odraslu pantljičaru, razmnožava se i polaže jaja koja detlić izbacuje izmetom, čime se čitav ciklus ponavlja.
Kako parazit uspeva da manipuliše mravima?
Da bi odgovorili na to pitanje, biolozi sa Univerziteta Johanes Gutenberg u Majncu u Nemačkoj i Univerziteta Džeđang u Kini analizirali su aktivnost gena kod zaraženih i zdravih mrava, kao i kod matica. Proučavali su njihov mozak i masno telo - posebno tkivo kod insekata koje ima važnu ulogu u metabolizmu i radu imunog sistema.
Istraživači su otkrili da je aktivnost gena u masnom telu zaraženih radilica mnogo sličnija aktivnosti gena kod matica nego kod zdravih radilica.
"Naše genetske analize pokazuju da infekcija ne čini mrave samo bolesnim, već na veoma precizan način menja njihovu fiziologiju. Na molekularnom nivou zaražene radilice razvile su profil koji je delimično sličan maticama", rekla je Suzane Fojcik, glavna autorka studije i bihejvioralna ekološkinja sa Univerziteta Johanes Gutenberg.
Ove promene povezane su sa metabolizmom, imunim sistemom, odgovorom na stres i procesima starenja, što objašnjava i njihov znatno duži život i poseban tretman koji dobijaju od ostalih mrava.
Mozak ipak priča drugačiju priču
Zanimljivo je da su sličnosti između matica i zaraženih radilica nestale kada su naučnici analizirali njihov mozak. Kod zaraženih mrava uočeno je smanjeno delovanje signalnih molekula i receptora, što bi moglo da objasni zašto potpuno gube radne navike po kojima su mravi poznati.
Ipak, istraživači su otkrili još nešto neočekivano.
Signalni molekuli u mozgu zaraženih mrava gotovo da ne liče na one koje proizvodi sam parazit. To dovodi u pitanje dosadašnju pretpostavku da pantljičara koristi sopstvene peptide kako bi direktno preuzela kontrolu nad mozgom domaćina.
"Podaci pre ukazuju na to da parazit utiče na mrava posredno, menjajući regulatorne mreže samog domaćina koje kontrolišu metabolizam, imuni sistem, starenje i ponašanje", rekla je Ðulija Blazi, prva autorka studije i biološkinja sa Univerziteta Johanes Gutenberg.
Pročitaj još
Nije jedini "horor" parazit
Ovo nije jedini parazit koji koristi mrave na način dostojan horor filma.
Gljivica kordiceps preuzima kontrolu nad nervnim sistemom svojih žrtava i pretvara ih u svojevrsne "zombi mrave". Zatim ih primorava da se popnu uz biljku i čvrsto zagrizu donju stranu lista.
Nakon toga iz njihove glave izraste dugačka struktura koja puca i rasipa spore na mrave koji prolaze ispod. Ako bi mogli da biraju, većina mrava bi verovatno ipak izabrala pantljičaru.
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu "BMC Genomics".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
U Španiji ranjena ugrožena vrsta kita, pokrenuta istraga
16.08.2026.•
0
Špansko Ministarstvo zaštite životne sredine naredilo je istragu o sumnji na odstrele retke iberijske orke, koja je snimljena kako pliva sa ranama na leđnom peraju.
Kolonije mrava pulsiraju poput fizičkog sistema, a naučnici počinju da shvataju šta ih pokreće
16.08.2026.•
0
Mravinjak može da izgleda kao gomila sićušnih tela koja se kreću nezavisno, ali s vremena na vreme veliki deo kolonije gotovo istovremeno kreće u akciju.
Skoro 30 mrtvih ajkula pronađeno duž obale Nju Džersija
16.08.2026.•
0
Skoro 30 mrtvih malih ajkula pronađeno je na plaži u Si Ajl Sitiju u Nju Džersiju.
VIDEO: Babuni u Jemenu sve češće upadaju u domove i bašte i prave štetu
16.08.2026.•
0
Velika grupa babuna napala je selo u okrugu Lavdar u jemenskoj provinciji Abjan, a snimak događaja postao je viralan na društvenim mrežama, dok stanovnici pozivaju vlasti za pomoć, objavila je Al Džazira.
Brodskom sirenom probudio polarnog medveda, pa dobio kaznu
15.08.2026.•
0
Jedna osoba kažnjena je sa 50.000 kruna (oko 4.550 evra) zato što je brodskom sirenom za maglu namerno probudila usnulog polarnog medveda na norveškom arhipelagu Svalbard, saopštio je guverner te teritorije Lars Fauz.
Društvo za zaštitu ptica: Sprečiti upotrebu elektronskih vabilica u lovu na prepelice
14.08.2026.•
0
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je da sa početkom sezone lova na prepelice počinje i nezakonito korišćenja elektronskih vabilica i pozvalo nadležne da to spreče.
Svojevrsna foto Nojeva barka: Napravio arhivu fotografija 18.000 životinjskih vrsta
11.08.2026.•
0
Fotograf National Geographica Džoel Sartori već 20 godina fotografiše životinje širom sveta u okviru projekta "Photo Ark" ("Foto-arka"), stvarajući ogromnu arhivu koja danas obuhvata više od 18.000 vrsta.
Jeleni godišnje ispuste milione tona metana u atmosferu
11.08.2026.•
5
Divlji preživari svake godine u atmosferu ispuste oko tri miliona tona metana, pri čemu više od polovine tih emisija potiče od jelena, pokazalo je novo istraživanje.
VIDEO Buba koja "čuje" požar: Neobični insekt leti pravo ka vatri i pomaže šumama da se oporave
11.08.2026.•
0
Dok većina životinja beži od šumskih požara, jedna neobična vrsta bube radi upravo suprotno.
Genetski modifikovani psi mogli bi biti rešenje za one koji su alergični
11.08.2026.•
1
Met Voker nije mogao ni da pomazi psa, a da ne počne da kija - sve dok on i drugi naučnici nisu primenili tehniku genetskog uređivanja i stvorili hipoalergenog bigla po imenu Bejli.
Na Svalbardu pronađeno 13 mrtvih irvasa, naučnici ne znaju šta ih je ubilo
09.08.2026.•
1
Pronalazak 13 mrtvih irvasa na Svalbardu zbunio je naučnike, a uzrok njihovog uginuća i dalje nije poznat, saopštio je visoki zvaničnik ovog norveškog arhipelaga.
Španija odustala od kontroverznog plana za prvu farmu hobotnica na svetu
09.08.2026.•
0
Planovi za izgradnju prve komercijalne farme hobotnica na svetu u Španiji su odbačeni.
Ženka delfina naučila celu grupu da prevare naučnike da bi dobili više ribe
09.08.2026.•
4
Početkom 2000-ih godina treneri u Institutu za proučavanje morskih sisara (IMMS) u Gulfportu, u američkoj saveznoj državi Misisipi, naučili su svoje delfine jednostavnom pravilu održavanja bazena.
VIDEO: Svaka glava dvoglavog gekona jede zasebno, a svaka ima i ime - Sajmon i Garfankel
09.08.2026.•
0
Kada se krajem juna u odgajivačnici u američkoj Pensilvaniji izlegao gekon sa dve glave, njegovi vlasnici mu nisu davali velike šanse za preživljavanje.
Mačke, kondomi i registarske tablice: Ajkule koje će pojesti gotovo sve
09.08.2026.•
0
Od antilopa do televizora, tigraste ajkule daleko su od izbirljivih kada je hrana u pitanju i spremne su čak da zaplivaju usred uragana kako bi došle do obroka.
Poljoprivrednici u Keniji poriču da su otrovali 16 slonova koji su im jeli paradajz
09.08.2026.•
0
U kenijskom Nacionalnom parku Amboseli je prošlog meseca uginulo 16 slonova koji su jeli paradajz u obližnjim povrtnjacima, a utvrđeno je da su otrovani cijanidom.
Mađarska zabranjuje divlje životinje u cirkusu
09.08.2026.•
1
Mađarska vlada će uvesti zabranu sticanja, uzgoja, držanja, dresure, prikazivanja ili korišćenja određenih vrsta divljih životinja u cirkuskim predstavama od 1. januara 2027. godine.
VIDEO: Milioni skakavaca prekrili nebo u Rusiji
09.08.2026.•
0
Prizori koji izazivaju jezu zabeleženi su u oblasti Kizljar u Dagestanu, na jugu Rusije, gde su milioni skakavaca bukvalno prekrili nebo.
VIDEO: Divlja svinja zalutala u metro stanicu u Budimpešti
08.08.2026.•
1
U metro stanici na Trgu Lajoša Košuta u Budimpešti tokom subotnjeg prepodneva odigravala se scena koju mađarski mediji ocenjuju kao dosad neviđenu u glavnom gradu.
Imate li mačku? Danas je njihov "praznik"
08.08.2026.•
6
Međunarodni dan mačaka obeležava se 8. avgusta, a cilj ovog dana je da se skrene pažnja na dobrobit mačaka, odgovorno vlasništvo i važnost brige o životinjama.
Pacovi iz Belgije otkrivaju mine, tuberkulozu i preživele posle zemljotresa
07.08.2026.•
0
Belgijska nevladina organizacija APOPO saopštila je da već više od 25 godina obučava pacove koji širom sveta pomažu u otkrivanju nagaznih mina i dijagnostikovanju tuberkuloze.
Komentari 1
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar