U svetu rastu strahovi od pogubnog uticaja nekontrolisane potrošnje antibiotika u medicini i stočarstvu na okolinu i na ljudsko zdravlje. Kada životinje i ljudi unose antibiotike do 90 odsto aktivnih sastojaka izluči se nazad u okruženje. Mnogi se lekovi jednostavno odbacuju - procenjuje se da samo u SAD-u u smeću završi trećina od četiri milijarde lekova prepisanih svake godine.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) uporedila je podatke o koncentraciji ostataka lekova u uzorcima voda širom sveta kao i trendove prepisivanja lekova, ali i propise o pročišćavanju otpadnih voda u raznim zemljama.
Prema jednoj studiji, na koju se poziva izveštaj, procenjuje se da je 10 odsto svih farmakoloških proizvoda potencijalno štetno za okolinu uključujući hormone, analgetike i antidepresive.
OECD navodi kako se očekuje da će se upotreba antibiotika u stočarstvu povećati za najmanje 70 odsto u narednih deset godina izazivajući zabrinutost zbog porasta otpornosti na antibiotike. Prema izveštaju, očekuje se da će znatno porasti i broj prepisanih lekova.
"Svedoci smo stalne proizvodnje novih farmakoloških proizvoda kao i razvoja kliničkih preporuka koje uključuju ranije načine lečenja uz više doza lekova", kaže vođa studije Hana Leki.
Druga je studija pokazala da su u slatkovodnim sistemima Kine, Indije, Izraela, Južne Koreje i SAD-a već otkrivene "vrlo visoke" koncentracije farmaceutskih proizvoda.
Ostaci farmaceutskih proizvoda čak i u podzemnim vodama
U Britaniji materije poput etinilestradiola, diklofenaka, ibuprofena, propranolola i anitbiotika sada ima u vodama koje izlaze iz 890 pogona za preradu otpadnih voda u dovoljno visokim koncentracijama da izazovu štetne posledice u okolini, stoji u još jednoj studiji.
"Ostaci farmaceutskih proizvoda otkriveni su na površini i u podzemnim vodama širom sveta", kaže Leki. "Još uvek mnogo toga ne znamo o njihovoj pojavi, a čak i manje o koncentracijama koje pronalazimo."
Više od 700.000 ljudi već umire svake godine od infektivnih bolesti otpornih na antibiotike. S rastom i starenjem globalne populacije, kao i s rastom broja prepisanih lekova taj broj bi mogao da poraste na 10 miliona godišnje do 2050. što je veći broj od broja ljudi koji umiru od raka.
"Ako se ne poduzmu mere kontrole rizika, ostaci farmaceutskih proizvoda biće u sve većim količinama otpuštani u okolinu sa starenjem stanovništva, napretkom medicine, i povećanjem proizvodnje mesa i riba što će dodatno povećati potražnju za farmaceutskim proizvodima širom sveta", navodi se u izveštaju.
A situacija će postati još gora s rastom klimatskih promena koje će podsticati širenje zaraznih bolesti i povećati broj obolelih od bolesti poput tropske denga groznice ili malarije.
Leki kaže kako postoji smrtonosni ciklus kad se radi o lekovima i bolestima povezanim s promenom klime.
"Ljudske aktivnosti poput rasta stanovništva i prevoza u kombinaciji s klimatskim promenama povećavaju otpornost bakterija... i stoga raste potreba za dodatnim farmaceutskim proizvodima", zaključuje.
.jpg "Torlak pozvao Beograđane da besplatno provere vakcinalni i imunološki status")
Komentari 2
Nada
Ekolog
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar