Tehnološki napredak je doneo brojne mogućnosti ljudima, od toga da "oživite" fotografije istorijskih ličnosti, da uz pomoć deepfake-a lažno predstavite da je neko nešto izgovorio, pa do toga da uz nekoliko opcija u programu, po koji filter i "publish" dođete do izgleda koji smatrate lepim i koji garantuje "lajkove" i "fejvove".
Fotošop, ali i drugi slučni onlajn alati, postao je oruđe kojim se manipulacija najlakše ostvaruje. Veliki broj obrađenih fotografija koje kruže internetom namenjena je zabavi i takve slike su bezazlene. Međutim, problem predstavljaju fotografije koje su lažne, a predstavljene su kao stvarne.
Popularna tiktokerka i influenserka Maja Alimpić kaže za 021.rs da na fotošop ne gleda kao na problem, već kao na sredstvo za ulepšavanje i korigovanje sitnih nepravilnosti na fotografijama.
"Fotošopiram slike na društvenim mrežama, što podrazumeva da stavljam efekte i popravljam neke stvari koje mi se ne dopadaju, ali nikad to ne radim tako da ne ličim na sebe. Ljudi u tome umeju dosta da preteraju. Instagram je takva platforma, gde većina ljudi nastoji da kači slike u kojima su lepo sređeni, obučeni, našminkani i ne vidim to kao problem, jer svaka slika je lepša kad je obrađena", kaže Maja Alimpić.
Zbog načina na koji ljudi koriste Fotošop, program je dobio negativnu konotaciju i izaziva sve više predrasuda, smatra naša sagovornica.
"Zbog ljudi koji preteruju, kako u solarijumu, plastičnoj hirurgiji, pa tako i u fotošopu, sve to je na jako lošem glasu i onda ljudi mahinalno, kada se spomene obrađivanje fotografija, imaju loše mišljenje o tome. Zapravo, to je samo program u kojem, na svojoj fotografiji koja ima potencijal, popraviš neke stvari koje se tebi ne dopadaju", smatra tiktokerka.
Ovogodišnje istraživanje Centra za kreiranje politika i strategija o uticaju društvenih mreža na mlade, pokazalo je da najveći broj ispitanika smatra da predstavljanje ljudi u onlajn sferi loše utiče na mentalno zdravlje, jer se grade iluzije o izgledu i životima drugih, koji nisu realno prikazani.
Psihološkinja Jovana Trbojević Jocić poručuje za 021.rs da se sve veći broj istraživanja bavi kvalitetom života i vremenom koje ljudi provode na društvenim mrežama, što podstiče pojavu depresije i niskog samopouzdanja.
"Činjenica da su istraživači počeli da obraćaju pažnju na ovaj problem ukazuje na to da se on masovno širi, pogotovo među adolescentima. Tokom perioda sazrevanja, jedan od razvojnih zadataka jeste formiranje identiteta. Adolescenti su sve češće izloženi fotografijama kojima im se sugeriše kako bi trebalo da izgledaju, a u većini slučajeva to nije u skladu sa realnošću, niti sa njegovim mogućnostima. U nameri postizanja tog veštačkog ideala, dolazi do anksioznosti, poremećaja u ishrani, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i mnogih drugih psihičkih problema", navodi Trbojević Jocić i dodaje da je prirodan izgled ono što nas čini jedinstvenima, dok zanemarivanje te činjenice samo pojačava osećaj nezadovoljstva samim sobom.
Studentkinja farmacije Marcela Valenćik ne koristi programe za uređivanje fotografija, jer smatra da se time zanemaruje prirodan izgled i postavlja neki novi standard, čiji je glavni cilj da sve devojke liče jedne na druge.
"Ne obrađujem svoje fotografije. Smatram da jako loše utiče na psihičko zdravlje mladih ljudi, jer se time koriste oni koji ne mogu da se pomire sa svojim nedostacima i samim tim se trude da ih nadoknade na taj način što će suziti struk ili povećati biceps, a u suštini ne shvataju da na taj način samo produbljuju svoje nezadovoljstvo. Iz tog ugla, fotošopirane slike ne predstavljaju njih same, nego njihovu fantaziju", navodi studentkinja.
Psihološkinja Jocić navodi da zvaničnog rešenja za ovaj problem još uvek nema, ali da postoje alternativne metode koje obrazovni sistem može da primeni, kako bi preventivno uticao na adolescente u razvojnim godinama.
"Jedno od mogućih rešenja jeste edukacija. U školama bi trebalo više da se priča o realnom izgledu i proporcijama ljudskog tela. Da se ukaže na to kako fotošop funkcioniše i kako se postižu ta ’idealna' tela u odnosu na stvarnost. Tako bi adolescent imao priliku da vidi realnost kakva zaista jeste, i ne bi imao potrebu da teži ka idealima koji nemaju vrednosti koje bi trebalo da se neguju i uz koje ne može da se razvija", zaključuje Trbojević Jocić za 021.rs.
Fotošop može da napravi čuda, ali to ne znači da je svemoguć. On može da učini da slika izgleda bolje, ali ne i da se osoba na slici oseća bolje. Iz tog razlog sve su glasniji glasovi u svetu koji se zalažu za to da se fotošopirane fotografije moraju posebno naznačiti.
Tekst je nastao u okviru praktične nastave koju studenti Odseka za medijske studije iz Novog Sada pohađaju u Medijskoj kući 021.
.jpg "Torlak pozvao Beograđane da besplatno provere vakcinalni i imunološki status")
Komentari 1
trt
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar