Brz tempo života, previše obaveza i premalo vremena, stres, stalna napetost, dovodi do niza neprijatnih simptoma kao što su nadimanje, grčevi, gasovi, bol u stomaku, dijareja ili zatvor.
Foto: 021 (AbelaPharm promo - dr Aleksandra Damjanović)
Neretko prođe dosta vremena dok se ne potraži stručna pomoć, a onda iz ordinacije izabranog lekara najčešće put vodi do gastroenterologa.
Bilo da je u pitanju funkcionalna nadutost ili nervozno crevo, pacijenti uglavnom nakratko odahnu, jer im sama činjenica da znaju ime svog problema i da to što im se dešava nije ništa opasno po život, donosi olakšanje.
Međutim, ovi simptomi koliko god da ne deluju strašno ili ugrožavajuće, zapravo veoma remete svakodnevno funkcionisanje ovih pacijenata i značajno im smanjuju kvalitet života.
Podatak da u razvijenim zemljama svaka peta osoba pati od sindroma nervoznog creva jasno upućuje na veličinu i značaj ovog problema. Problem se češće javlja u mlađoj dobi, a žene su dva puta češće sklone oboljevanju.
S obzirom da uzrok leži verovatno u poremećenoj vezi mozak-creva i da je primećeno da se simptomi pogoršavaju kad je osoba pod stresom, nije teško zaključiti da imamo pandemiju ovog sindroma u svetu u kakvom živimo.
Upravo iz tog razloga, danas razgovaramo sa dr Aleksandrom Damjanović, psihijatrom i psihoterapeutom, koja nam objašnjava zašto je stres glavni okidač i na koji način stres pogoršava tegobe nadutosti?
Osobe koje pate od nervoznog creva često stignu do psihijatra, bilo da same zatraže pomoć ili ih uputi gastroenterolog. Uglavnom su to žene, mada ima i muškaraca. Žene lakše zatraže pomoć, otvorenije su i više su u kontaktu sa sobom i svojim telom. Iskustvo iz ordinacije i najčešći zaključak je da stres pojačava simptome nadutosti a da ti simptomi pojačavaju anksioznost i često vode u depresiju.
Veliki problem u praksi predstavlja podatak da pacijenti čak godinama budu u ovom začaranom krugu i zaista mnogo vremena prođe pre nego što prepoznaju, prihvate problem i obrate za pomoć. Kako su nadutost, osećaj težine u stomaku, prisustvo grčeva i gasova uz pojavu proliva ili zatvora, simptomi koji nisu životno ugrožavajući, najčešće izostaje saosećanje judi iz okruženja, neretko i lekara kojima se obraćaju za pomoć. Zbog usamljenosti i iscrpljenosti od svakodnevnih problema, ove osobe neretko zapadaju u depresiju.
Kakva je veza između anksioznosti i nervoze creva?
Istraživanja pokazuju da su anksioznost i depresija često udruženi sa ovim problemom te da do 40 odsto osoba sa sindromom nervoznog creva pati od nekog anksioznog poremećaja. Što su tegobe teže I izraženije, to je I nivo anksioznosti viši, a jedno od objašnjenja je da ove osobe imaju prejak "bori se ili beži" odgovor, češće vide opasnost i precenjuju pretnju, što dovodi do oslobađanja određenih supstanci u mozgu koje deluju i na nervne ćelije u crevu.
Tesna povezanost anksioznosti i depresije sa sindromom nervoznog creva može se pojasniti postojanjem "dva mozga" - jedan u glavi, drugi u crevima. "Mozak" u crevu naziva se enterički nervni sistem. Samo u crevu ima preko milion nervnih ćelija. Pored toga, u crevima se nalaze iste hemijske supstance kao i u mozgu, uključujući hormone i neurotransmitere. Od creva ka mozgu i obrnuto ide hiljade nervnih vlakana koji obaveštavaju mozak o tome šta se dešava u crevu i šalju povratne informacije iz mozga.
Možemo li govoriti i o posledicama nervoznog creva?
Osećaj nadutosti, prisustvo gasova, grčevi i bol u stomaku, stalna dilema oko izbora hrane, namirnica, neizvesnost oko odlaska u toalet… sve ovo stvara veliku neprijatnost i diskomfor. Upravo takva svakodnevica neretko za posledicu ima zatvaranje u kuću, zbog lakše kontrole simptoma, a sve to vodi u panični poremećaj ili agorafobiju.
Pored depresije i anksioznosti, ovi pacijenti se često žale i na hroničan umor i bolove u mišićima. Istraživanja pokazuju da je kvalitet života osoba koje imaju sindrom nervoznog creva lošiji od onih pacijenata sa ozbiljnijim hroničnim bolestima kao što su srčana insuficijencija ili reumatoidni artritis.
Kako da pomognemo ovim pacijentima?
Znajući sve ovo veoma je važno da svi mi lekari koji dolazimo u kontakt sa ovim pacijentima imamo individualan pristup i da nađemo pravi način da im pomognemo da poboljšaju kvalitet svog života. Pored saveta za zdraviju ishranu, redovne obroke i fizičku aktivnost, i psihoterapija može da bude od velike koristi. Pomenuću da je nekada u terapiju potrebno uključiti i lekove za anksioznost i depresiju.
Ono sa čim ja imam dobra iskustva u praksi jeste Flobian®, preparat koji deluje na uzrok i doprinosi oslobađanju osećaja nadutosti. Redovnom upotrebom 1 kapsule dnevno u trajanju od četri do šest nedelja olakšavaju se tegobe nadutosti i gasova. Za moje pacijente je to od izuzetne važnosti, naročito za žene jer im to daje osećaj slobode i sigurnosti bilo da su na poslu, u društvu ili u intimnoj atmosferi sa partnerom.
Delujući na uzrok problema nadutosti i stvaranja gasova, upotrebom Flobian® kapsula dugoročno se rešava problem pacijenata sa sindromom nervoznog creva, samim tim otklanjaju i sve tegobe koje, kako smo i pomenuli, mogu dovesti do potpunog narušavanja kvaliteta života, ali i do ozbiljnih psihičkih poremećaja.
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
