Brz tempo života, previše obaveza i premalo vremena, stres, stalna napetost, dovodi do niza neprijatnih simptoma kao što su nadimanje, grčevi, gasovi, bol u stomaku, dijareja ili zatvor.
Foto: 021 (AbelaPharm promo - dr Aleksandra Damjanović)
Neretko prođe dosta vremena dok se ne potraži stručna pomoć, a onda iz ordinacije izabranog lekara najčešće put vodi do gastroenterologa.
Bilo da je u pitanju funkcionalna nadutost ili nervozno crevo, pacijenti uglavnom nakratko odahnu, jer im sama činjenica da znaju ime svog problema i da to što im se dešava nije ništa opasno po život, donosi olakšanje.
Međutim, ovi simptomi koliko god da ne deluju strašno ili ugrožavajuće, zapravo veoma remete svakodnevno funkcionisanje ovih pacijenata i značajno im smanjuju kvalitet života.
Podatak da u razvijenim zemljama svaka peta osoba pati od sindroma nervoznog creva jasno upućuje na veličinu i značaj ovog problema. Problem se češće javlja u mlađoj dobi, a žene su dva puta češće sklone oboljevanju.
S obzirom da uzrok leži verovatno u poremećenoj vezi mozak-creva i da je primećeno da se simptomi pogoršavaju kad je osoba pod stresom, nije teško zaključiti da imamo pandemiju ovog sindroma u svetu u kakvom živimo.
Upravo iz tog razloga, danas razgovaramo sa dr Aleksandrom Damjanović, psihijatrom i psihoterapeutom, koja nam objašnjava zašto je stres glavni okidač i na koji način stres pogoršava tegobe nadutosti?
Osobe koje pate od nervoznog creva često stignu do psihijatra, bilo da same zatraže pomoć ili ih uputi gastroenterolog. Uglavnom su to žene, mada ima i muškaraca. Žene lakše zatraže pomoć, otvorenije su i više su u kontaktu sa sobom i svojim telom. Iskustvo iz ordinacije i najčešći zaključak je da stres pojačava simptome nadutosti a da ti simptomi pojačavaju anksioznost i često vode u depresiju.
Veliki problem u praksi predstavlja podatak da pacijenti čak godinama budu u ovom začaranom krugu i zaista mnogo vremena prođe pre nego što prepoznaju, prihvate problem i obrate za pomoć. Kako su nadutost, osećaj težine u stomaku, prisustvo grčeva i gasova uz pojavu proliva ili zatvora, simptomi koji nisu životno ugrožavajući, najčešće izostaje saosećanje judi iz okruženja, neretko i lekara kojima se obraćaju za pomoć. Zbog usamljenosti i iscrpljenosti od svakodnevnih problema, ove osobe neretko zapadaju u depresiju.
Kakva je veza između anksioznosti i nervoze creva?
Istraživanja pokazuju da su anksioznost i depresija često udruženi sa ovim problemom te da do 40 odsto osoba sa sindromom nervoznog creva pati od nekog anksioznog poremećaja. Što su tegobe teže I izraženije, to je I nivo anksioznosti viši, a jedno od objašnjenja je da ove osobe imaju prejak "bori se ili beži" odgovor, češće vide opasnost i precenjuju pretnju, što dovodi do oslobađanja određenih supstanci u mozgu koje deluju i na nervne ćelije u crevu.
Tesna povezanost anksioznosti i depresije sa sindromom nervoznog creva može se pojasniti postojanjem "dva mozga" - jedan u glavi, drugi u crevima. "Mozak" u crevu naziva se enterički nervni sistem. Samo u crevu ima preko milion nervnih ćelija. Pored toga, u crevima se nalaze iste hemijske supstance kao i u mozgu, uključujući hormone i neurotransmitere. Od creva ka mozgu i obrnuto ide hiljade nervnih vlakana koji obaveštavaju mozak o tome šta se dešava u crevu i šalju povratne informacije iz mozga.
Možemo li govoriti i o posledicama nervoznog creva?
Osećaj nadutosti, prisustvo gasova, grčevi i bol u stomaku, stalna dilema oko izbora hrane, namirnica, neizvesnost oko odlaska u toalet… sve ovo stvara veliku neprijatnost i diskomfor. Upravo takva svakodnevica neretko za posledicu ima zatvaranje u kuću, zbog lakše kontrole simptoma, a sve to vodi u panični poremećaj ili agorafobiju.
Pored depresije i anksioznosti, ovi pacijenti se često žale i na hroničan umor i bolove u mišićima. Istraživanja pokazuju da je kvalitet života osoba koje imaju sindrom nervoznog creva lošiji od onih pacijenata sa ozbiljnijim hroničnim bolestima kao što su srčana insuficijencija ili reumatoidni artritis.
Kako da pomognemo ovim pacijentima?
Znajući sve ovo veoma je važno da svi mi lekari koji dolazimo u kontakt sa ovim pacijentima imamo individualan pristup i da nađemo pravi način da im pomognemo da poboljšaju kvalitet svog života. Pored saveta za zdraviju ishranu, redovne obroke i fizičku aktivnost, i psihoterapija može da bude od velike koristi. Pomenuću da je nekada u terapiju potrebno uključiti i lekove za anksioznost i depresiju.
Ono sa čim ja imam dobra iskustva u praksi jeste Flobian®, preparat koji deluje na uzrok i doprinosi oslobađanju osećaja nadutosti. Redovnom upotrebom 1 kapsule dnevno u trajanju od četri do šest nedelja olakšavaju se tegobe nadutosti i gasova. Za moje pacijente je to od izuzetne važnosti, naročito za žene jer im to daje osećaj slobode i sigurnosti bilo da su na poslu, u društvu ili u intimnoj atmosferi sa partnerom.
Delujući na uzrok problema nadutosti i stvaranja gasova, upotrebom Flobian® kapsula dugoročno se rešava problem pacijenata sa sindromom nervoznog creva, samim tim otklanjaju i sve tegobe koje, kako smo i pomenuli, mogu dovesti do potpunog narušavanja kvaliteta života, ali i do ozbiljnih psihičkih poremećaja.
Srbija dobija Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, koji bi trebalo da počne da radi do septembra ove godine, a reč je o prvom centru takvog tipa u regionu.
Srbija po broju obolelih od melanoma zauzima između 10. i 15. mesta u Evropi, ali da je po smrtnosti od te bolesti na prvom mestu izjavio je Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 11. do 17. maja zabeleženo 4.441 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Jedna doza psilocibina, psihoaktivne supstance iz halucinogenih pečuraka, mogla bi da bude efikasan tretman za zavisnost od kokaina, pokazali su rezultati kliničkog istraživanja objavljenog u časopisu "Jama Network Open"
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe.
U decembru 2025. godine, istraživači sa Univerziteta Kvinslend objavili su studiju čiji bi nalazi mogli naterati potrošače da dvaput razmisle o korišćenju plastičnog kuvala sledeći put kada požele lepu šolju čaja.
Dlake na nožnim prstima često su normalna pojava i mogu biti znak dobre cirkulacije, ali njihov iznenadni rast ili opadanje ponekad može ukazivati na zdravstveni problem ili nuspojavu lekova.
Dijagnostiku bolesti endometrijuma (unutrašnje sluzokože materice) razvili su ruski naučnici analizom krvi uz korišćenje minimalno invazivne metode koja se zove Ramanova spektroskopija (SERS).
Polno prenosive bolesti su u porastu širom Evrope, a broj slučajeva gonoreje i sifilisa dostigao je rekordan nivo u 2024. godini, pokazuju najnoviji zvanični podaci.
Uobičajeni konzervansi koji se koriste u mnogim industrijski proizvedenim namirnicama povezani su sa 29 odsto većim rizikom od povišenog krvnog pritiska i 16 odsto većim rizikom od srčanog i moždanog udara.
Karcinom prostate je jedan od najčešćih maligniteta kod muškaraca, a rana i precizna dijagnostika ima ključnu ulogu u pravovremenom lečenju i boljoj prognozi bolesti.
Nacionalno udruženje porfirija Srbije (NUPS) je upozorilo da najsavremeniju terapiju za porfiriju prima svega sedam pacijenata, iako obolelih ima između 500 i 700.
Umor, promene raspoloženja, manjak energije, osećaj iscrpljenosti ili problemi sa koncentracijom često se pripisuju stresu i svakodnevnom tempu života.
Novi pristup lečenju arterijske hipertenzije (visokog krvnog pritiska) koji uzima u obzir individualne genetske karakteristike osobe razvili su specijalisti na Univerzitetu Sečenov u Rusiji.
