Odakle nam umnjaci i zašto ih polako gubimo
Umnjaci su treći molari koji se nalaze u zadnjem delu usta.
Foto: Pixabay
Slični su ostalim kutnjacima, ali ponekad mogu biti nešto manji i poslednji se pojavljuju od 32 stalna zuba - obično između 17. i 25. godine. Nemaju svi ljudi sva četiri umnjaka, a često se dešava i da se vade jer izazivaju dodatne probleme pri izbijanju. Zbog toga je i potpuno opravdano pitanje - čemu nam služe?
Kao što imamo mnogo sličnosti sa onima sa kojima smo u srodstvu, ljudi dele brojne osobine sa svojim daljim rođacima - primatima. Majmuni, gorile i šimpanze svi imaju umnjake.
Pre nekoliko miliona godina, ljudski preci imali su veće vilice i zube od nas danas. Primera radi australopithecus afarensis, koji je dobio nadimak po poznatom fosilu Lusi, živeo je pre tri do četiri miliona godina.
Vilica i zubi bili su znatno veći i deblji od naših. Posedovali su tri velika molara sa jakim slojem gleđi. Lobanje fosila od najranijih ljudi takođe pružaju dokaze o prisustvu snažnih mišića za žvakanje.
Promene u ishrani
Naučnici smatraju da su mnogo snažnije vilice i zubi bili potrebni zato što je hrana koju su naši preci jeli, poput sirovog mesa i biljaka, bila mnogo teža za žvakanje od današnje hrane.
Na osnovu mikroskopskih tragova na fosilizovanim zubima naučnici dobijaju dosta dobar uvid u to šta su naši izumrli preci jeli.
Današnja hrana je mnogo mekša nego ona u prošlosti. Brojni su faktori - razvoj poljoprivrede, kuvanje i skladištenje hrane. Mekša i lakša hrana za žvakanje znači da zubi imaju manje izazovan posao.
Rezultat toga jeste da su vilice modernog čoveka evoluirale da budu manje, a lica uža od naših izumrlih predaka, jer naši obroci više ne zahtevaju velike i snažne zube.
Imajući u vidu ove promene koje su se dešavale tokom miliona godina, treći molari, odnosno umnjaci, nisu više toliko važni kao nekada.
Nedostajući umnjaci
Kod oko 25 odsto ljudi danas barem jedan umnjak nedostaje, odnosno uopšte se nije formirao. Iako se dešava da kod nekih ljudi određeni zubi uopšte ne izrastu, to je mnogo ređe nego sa umnjacima.
Pročitaj još
Naučnici nisu sigurni zašto se ovo tačno dešava, ali pretpostavljaju da ima veze sa genima koje nasleđujemo od roditelja.
Neki stručnjaci smatraju i da je manjak umnjaka prednost za moderne ljude sa manjim vilicama. Zasigurno je lakše smestiti manje zuba u manju vilicu.
Zbog manjka prostora, umnjaci često mogu da se zaglave unutar vilične kosti i nikada ne izbiju ili tek delimično. Takođe, mogu i da nepravilno krenu da izlaze zbog čega stvaraju dodatne probleme, pa moraju hirurški da se izvade.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
U Srbiji svakog dana oko 50 srčanih udara: Rehabilitacija smanjuje smrtnost za 25 odsto
17.03.2026.•
0
U Srbiji godišnje oko 20.000 osoba ima srčani udar. To znači da svakog dana ima oko 50 srčanih udara, od toga skoro 15.000 ljudi ne preživi infarkt.
Velika studija o Parkinsonovoj bolesti otkrila razlike u simptomima kod muškaraca i žena
17.03.2026.•
0
Parkinsonova bolest je najbrže rastući neurološki poremećaj, sa više od 10 miliona slučajeva širom sveta.
Studija: Svaki gnjavator oko vas skraćuje vam život za više meseci
17.03.2026.•
2
Naši odnosi oblikuju naše zdravlje na mnogo načina. Prijatelji i porodica mogu pružiti podršku u teškim vremenima i podsticati zdrave navike. Ali nisu svi odnosi pozitivni - neki mogu biti stalni izvor stresa.
Ugradnja intraokularnih sočiva: Savremena rešenja u korekciji vida i lečenju katarakte
17.03.2026.•
0
Savremena oftalmologija danas nudi pacijentima znatno više mogućnosti nego ikada ranije kada je u pitanju korekcija vida i rešavanje problema zamućenja sočiva - katarakte.
Lekari u Hrvatskoj pacijentkinji uklonili tumor od 36 kilograma
17.03.2026.•
0
Tim lekara Opšte bolnice Gospić prošle nedelje je 81-godišnjoj pacijentkinji uklonio tumor težak čak 36 kilograma.
.jpg "Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost")
Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost
16.03.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da slušanje posebno dizajnirane muzike može značajno da smanji anksioznost, i to za relativno kratko vreme.
Za nedelju dana zabeleženo skoro 6.800 slučajeva oboljenja sličnih gripu
15.03.2026.•
0
U Srbiji je od 2. do 8. marta zabeleženo 6.759 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto manje u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Namirnice koje vas goje, a da toga možda niste svesni
15.03.2026.•
2
Gojenje često nije rezultat jedne nezdrave namirnice, već kombinacije svakodnevnih izbora i navika.
Skidate li onaj beli sloj pomorandže? Možda ne bi trebalo
15.03.2026.•
1
Kada jedu pomorandžu, mnogi ljudi uklanjaju beli, vlaknasti sloj, koji se zove i srž ili medula, često zbog njegovog gorkog ukusa, teksture ili jednostavno zbog izgleda.
Koliko sna nam je potrebno? Zavisi od godina i drugih faktora
15.03.2026.•
0
San je jedan od ključnih stubova zdravlja, ali potreba za snom menja se tokom života.
Javorov sirup ili šećer: Šta je zdravije?
15.03.2026.•
2
Javorov sirup se često smatra zdravijom alternativom belom rafinisanom šećeru jer je minimalno prerađen.
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
1
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
4
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
1
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
12.03.2026.•
0
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Fotografija vaše ruke mogla bi otkriti redak zdravstveni poremećaj
12.03.2026.•
0
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
U Srbiji počinje sprovođenje TAVI procedure kod dece o trošku RFZO
12.03.2026.•
0
Minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji će početi da se primenjuje kod dece.
Koliko jagode zapravo imaju vitamina?
12.03.2026.•
2
Jagode su jedno od najpopularnijih prolećnih voća, a osim što su slatke i osvežavajuće, poznate su i po visokom udelu vitamina.
Šta je zdravije: Zeleni čaj ili mača?
12.03.2026.•
2
I zeleni čaj i mača su bogati izvori antioksidanata, sićušnih ali moćnih jedinjenja koja štite vaše ćelije od oštećenja izazvanih reaktivnim jedinjenjima koja se zovu slobodni radikali.
Komentari 1
Mi glas iz naroda
Posluśajte Nestorovića on zna svu istinu ovog sveta.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar