Naučno dokazano: "Ubijanje vremena" na društvenim mrežama može da pogorša osećaj dosade
Kuce i mace, bebe koje plešu, kratke priče o poznatima, nalaze se na redovnom repertoaru društvenih mreža, kojima ljudi u trećoj deceniji 21. veka pribegavaju kada požele da odagnaju dosadu.
Foto: Pixabay
Ali ta navika može zapravo samo pogoršati taj problem, pokazalo je nedavno istraživanje, prenosi Euronews Srbija.
"Naša studija pokazuje da je ljudima dok preskaču od videa do videa, kako bi izbegli dosadu, postaje sve dosadnije. To i samo iskustvo gledanja čini manje zadovoljavajućim i manje značajnim, jer zahteva manje uključenosti", kaže autorka studije dr Keti Tam, postdoktorandkinja psihologije na Univerzitetu u Torontu.
Pošto je savremenim ljudima na raspolaganju izobilje izvora zabave, možda bi se moglo pretpostaviti da se ljudi više animirani nego ikada pre, ali je istraživanje pokazalo da je od 2008. do 2020, naročito mladima, sve dosadnije.
"To zabrinjava, jer se dosada povezuje s negativnim mentalnim zdravljem i problemima u učenju i ponašanju, depresivnim simptomima, lošim ocenama, pa čak i izlivima agresije", rekla je Tam za CNN.
Očekivanja nasuprot stvarnosti
Kako bi istražili kako se ljudi ponašaju dok gledaju kratke videe na društvenim mrežama, istraživači su sproveli dva eksperimenta na oko 1.200 ljudi, a rezultate su objavili u časopisu "Journal of Experimental Psychology: General".
U prvoj studiji učesnici su imali dva zadatka: najpre da gledaju desetominutni video bez ubrzavanja ili preskakanja delova, a zatim dobijali deset minuta da "na preskok" pogledaju sedam 5-minutnih videa.
U drugom eksperimentu učesnici su gledali desetominutni video odjednom, a u drugom delu dobili su priliku da ubrzavaju i premotavaju, kad god požele 50-minutni snimak.
Učesnici su očekivali da će im biti manje dosadno, ako imaju priliku da prebacuju ili ubrzavaju videe u oba eksperimenta, ali se ispostavilo da ih je gledanje jednog snimka do kraja više zaokupilo, pokazala je studija.
"Dosada je blisko povezana s našom pažnjom. Dosadno nam je kad postoji jaz između toga koliko smo zabavljeni i toga koliko zabavljeni želimo da budemo. Kada ljudi prebacuju od vida do videa, ne udubljuju se ni u jedan od njih, nego samo traže nešto interesantnije", kaže Tam.
Dr Pamela Ratledž, direktorka Centra za medijsku psihologiju, koja nije učestvovala u istraživanju, kaže da je važno da ljudi ne interpretiraju otkrića do kojih je studija došla kao još jedno kritikovanje društvenih mreža, umesto da shvate dosadu kao motivacioni signal.
Poput besa i tuge, dosada je neprijatna emocija i zbog toga je često stigmatizovana, kaže ona.
"Iako neki ljudi izjednačavaju dosadu sa lenjošću i nedostatkom ambicije, ona može imati i pozitivne i negativne efekte. Kao i sve negativne emocije, ona je signal koji nas motiviše da promenimo ono što radimo. U tom smislu je zdrava i adaptivna", kaže Ratledž.
Pročitaj još
Kako da ostanete uključeni
Ako želite da izađete iz začaranog kruga "skrolovanja" po društvenim mrežama, ključ je u jasnoj nameri.
"Izdvojte vreme, pre nego što kliknete na ubrzavanje videa ili dugme za preskakanje i nađite način da se usredsredite dok gledate videe. Baš kao što plaćamo, kako bismo bili uključeni u dešavanja dok gledamo film u bioskopu, užitak često dolazi iz samog povezivanja sa sadržajem, umesto da samo listamo", kaže Tam.
Ipak, kada ljudi znaju da ih negde drugo čeka potencijalno bolji sadržaj, mogu da osete podsvesni strah od propuštanja, koji staje na put racionalnoj proceni, ukoliko nemaju jasnu i svesnu nameru o tome kako gledaju neki sadržaj, ističe Ratledž.
"Takođe je važno imati u vidu šta želite da izbegnete, kad gledate videe, jer ne može sve biti uzbudljivo sve vreme", dodaje dr Tam.
Istraživanja pokazuju da aktivnosti koje angažuju određene veštine na zahtevan, ali značajan način, daju bolji osećaj zadovoljstva, od onih uz koje samo "ubijate vreme", ili vam pomažu da se opustite, kažu istraživači.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Počinje istraživanje o zdravlju građana: "Batut" objavio kako će se odvijati anketiranje
01.10.2025.•
0
Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije počeće danas, 1. oktobra i trajaće do 30. decembra, najavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Vakcinacija protiv gripa počinje u ponedeljak: Na raspolaganju nešto više od 332.000 doza vakcine
01.10.2025.•
0
Vakcinacija protiv sezonskog gripa počeće u Srbiji u ponedeljak, 6. oktobra a u svrhu imunizacije planirano je 332.340 doza, saopštio je Institut "Milan Jovanović Batut".
Jod u trudnoći: Mineral koji čuva i mamu i bebu
30.09.2025.•
0
Trudnoća je period kada su organizmu potrebne sve hranljive materije do kojih može da dođe, a posebno jod.
Godišnje od bolesti srca u Srbiji umre 47 hiljada ljudi
29.09.2025.•
0
Godišnje od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji umre 47.000 ljudi, što je 132 osobe dnevno.
Uskoro istraživanje o zdravlju stanovništva Srbije
28.09.2025.•
9
Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2025. godine, uključujući i terenski deo, biće sprovedeno od oktobra do decembra, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Istraživanje pokazalo koja je tajna dugovečnosti žene koja je živela 117 godina
28.09.2025.•
6
Do sada najobimnija studija jednog izuzetno dugovečnog života ukazuje da mozak i organizam u poodmaklim godinama ne moraju nužno patiti od klasičnih bolesti starosti.
Migrena nije samo bol: Poremećaj neuroloških funkcija koji prekida karijere i remeti porodični život
26.09.2025.•
1
Neurološki stručnjaci upozoravaju na potrebu boljeg razumevanja migrene, tog kompleksnog neurološkog stanja koje pogađa više od milijarde ljudi širom sveta, saopštila je Migren asocijacija Srbije.
U Srbiji 57 obolelih od groznice Zapadnog Nila, mahom starijih muškaraca
25.09.2025.•
0
U Srbiji je ove godine registrovano je 57 slučајеvа оbоljеvаnjа оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа, objavio je Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut".
Jod: Saveznik štitne žlezde i zdravlja
25.09.2025.•
0
Jod je mali, ali moćan mineral bez kog ni štitna žlezda ne bi mogla da proizvodi hormone koji regulišu rast, razvoj i energiju. Upravo zato se naziva i "čuvarom hormona".
Lončar: Građani Srbije moći će o trošku države na transplantaciju organa u Belorusiju
24.09.2025.•
6
Ministar zdravlja Zlatibor LonČar razgovarao je danas u Minsku sa ministrom zdravlja Belorusije Aleksandrom Hodžajevim o mogućoj saradnji dve države u oblasti transplantacije organa.
Poziv za učešće u istraživanju: Kako prirodna ishrana utiče na anemiju
24.09.2025.•
0
Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine PMF-a sprovodi projekat o uticaju prirodne ishrane na anemiju.
Povučena uticajna studija koja je tvrdila da jabukovo sirće pomaže u mršavljenju
24.09.2025.•
1
Povučena je uticajna studija prema kojoj svakodnevno konzumiranje manje količine jabukovog sirćeta pomaže ljudima da smršaju, nakon što je istragom otkriveno da sadrži višestruke greške.
Olakšanje za sve sklone alergijama: Mnogo manje polena u vazduhu, sledi povoljan period
24.09.2025.•
1
Svi alergeni poleni u vazduhu su u padu, rekla je Mirjana Mitrović, rukovoditeljka grupe za monitoring alergenog polena pri toj agenciji.
EMA i SZO demantuju Trampa: Nema veze između paracetamola u trudnoći i autizma
23.09.2025.•
1
Evropska medicinska agencija (EMA) saopštila je da nema dokaza koji bi zahtevali izmenu važećih preporuka o upotrebi paracetamola za vreme trudnoće.
Duga šetnja šumom će biti deo obrazovnog sistema jednog grada u Sloveniji
23.09.2025.•
3
Terapija šumom, praksa koja podrazumeva duge šetnje u prirodi i za koju se smatra da pomaže u smanjenju stresa, snižavanju krvnog pritiska i jačanju imuniteta, uvodi se u slovenački obrazovni sistem u gradu Naklo.
Smrtonosne posledice klimatskih promena: Više od 24.000 Evropljana preminulo usled ekstremnih vrućina
22.09.2025.•
3
Novo istraživanje evropskih naučnika pokazuje da su klimatske promene odgovorne za čak dve trećine smrtnih slučajeva tokom ovogodišnjih toplotnih talasa.
Jovanović: eBolovanje jedan od najvažnijih koraka u digitalizaciji zdravstvenih i elektronskih usluga
22.09.2025.•
3
Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović izjavio je da je uvođenje sistema eBolovanja jedan od najvažnijih koraka u digitalizaciji zdravstvenih i elektronskih usluga u Srbiji.
SZO: Alkoholna, duvanska i prehrambena industrija koče zdravstvene reforme
21.09.2025.•
2
Pritisak kompanija koje proizvode duva, alkohol i ultraprerađenu hranu sprečava vlade da uspostave zdravstvene politike koje spasavaju živote, objavila je Svetska zdravstvena organizacija.
Senzori za merenje šećera o trošku RFZO i za starije od 18 godina
21.09.2025.•
6
Osobama sa dijabetesom koje su do sada kao maloletnici koristile senzore za merenje šećera u krvi o trošku RFZO, omogućeno je da to nastave i nakon navršenih 18 godina.
Studija: Ukidanje pomeranja kazaljki moglo bi da spreči stotine hiljada moždanih udara
21.09.2025.•
9
Naučnici sa Stenford univerziteta objavili su studiju u kojoj se navodi da bi prelazak na stalno standardno vreme, bez pomeranja sata na letnje i zimsko računanje, mogao da donese značajne zdravstvene koristi.
Svetski dan ginekološke onkologije: Pokrenuta kampanja "Ne bez nje"
20.09.2025.•
0
Svetski dan ginekološke onkologije (WorldGO Day), 20. septembar, obeležen je u Srbiji pokretanjem kampanje "Ne bez nje" posvećene prevenciji raka dojke i ginekoloških karcinoma.
Komentari 3
/
nema vecih lazova nego na linkedinu.
svi su neki doktori a svi traze o koga ce se ogrebati za lovu
zx
-igranje,,,,,,polako Parkins
-ogovaranja na drustvenim mrezama
-lazno predstavljenja / gluma 99%
-zaradu influenserima i blogerkama koji dobija yaradu na budalastinama
-ne svesno zarobljavanja i ubijanje mozga
------------------------------------------
protiv prirode, ljudi
Puniša
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar