Kako sve dugotrajna vožnja utiče na zdravlje?
Sedajući za volan malo je onih koji će o tome razmišljati, a trebalo bi jer zdravstvene tegobe vozača, bilo profesionalca ili onih kojima to nije poziv, mogu iznenaditi.
Foto: Pixabay
Posebno je po zdravlje otežavajuće učestalo dnevno korišćenje automobila, a ugrožavajuća su i putovanja na dužim relacijama kada se mogu izazvati ili pospešiti bolesti pre svega kardiovaskularnog, odnosno koštano–mišićnog sistema. Pre svega zato što je dugotrajno izlaganje tela sedenju za volanom, kao i u zahtevnom položaju ručnih i nožnih komandi iscrpljujuće za organizam. Nemalo je opterećena kičma, kao i cirkulatorni sistem zbog prisilne zgrčenosti tela, a prisutan je i zamor ruku i nogu, piše Revijahak.
Kada je o rukama reč, vozači često zbog fiksacije ruku na volanu pate od karpalnog sindroma koji nastaje zbog pritiska na nerv unutar koštano–ligamentarnog tunela na šaci. Manifestuje se trncima u palcu, srednjem prstu, kažiprstu i polovini prstenjaka, a napetost i bolovi posebno su izraženi noću. Ako se ne leči, postepeno dovodi do oštećenja nerava uzrokujući trajni gubitak čula i nestanak mišića palca.
Kako bi vratnom i lumbalnom delu kičme pružili podršku tokom duže vožnje, osigurajte da sedite pod pravim uglom i da ste oslonjeni na odgovarajući naslon celom dužinom kičme, odnosno u visini ramena. Izbegavajte zavaljen položaj tokom vožnje a sedište podesite do 15 stepeni nagiba. U drugom slučaju, sve nepravilnosti sedenja za volanom dovešće i do sindroma bolnih leđa koji se neretko dijagnostikuje vozačima.
Kada se uzme u obzir činjenica da se kod 80 odsto ljudi dnevno kretanje veže za automobil, ne čudi, ističu lekari, porast bolesti lokomotornog sistema. Fiksirani položaj tela tokom vožnje dovodi do stradanja pršljena jer su i mišići nepomični a posebno je to problem kod starijih osoba i onih koji već imaju degenerativne promene koštanog sistema.
Prvenstveno o pravilnom sedenju u vožnji moraju voditi računa osobe koje imaju problema s lumbalnim delom kičme, odnosno ako pate od ishijalgije koju prisiljeni položaj(i) mogu pojačati. Karkterišu ih bolovi i trnci koji se šire u jednu ili obe noge pa zbog tih problema ne bi smeli puno da voze.
Pomažu jednostavne vežbe istezanja
Pored osoba s niskim krvnim pritiskom, za volanom moraju biti oprezni(ji) oni sa visokim pritiskom i oni kod kojih su u začetku aterosklerozne promene krvnih sudova. Dugotrajni sedeći položaj za njih može biti svojevrsna zdravstvena pretnja zbog otežane cirkulacije koju pospešuje i prisilni i napeti položaj kičme. To je zato što nema optimalnog protoka krvi, a ako se tome pridruže i tegobe s venama, vožnja može postati preteći faktor.
Svi prisilni položaji nisu dobri za lokomotorni sistem pa zato vozači moraju povesti računa da ih u određenim intervalima prekidaju i razgibaju se koliko je to moguće. To mogu biti jednostavne vežbe istezanja koje su dobre za kičmu, ali nikako nije preporučljivo voziti se duže od pet sati bez pauze. To prvenstveno na umu moraju imati osobe s problematičnim venama. Kako već u startu imaju loše venske zaliske pa tako i oslabljenu cirkulaciju, morali bi tokom vožnje da nose tzv. kompresorske čarape. Loš venski sistem organizma nije u stanju da pomoću kontrakcije mišića i (već) oštećenih venskih zalizaka krv kako treba vraća k srcu, pa se ona u njima taloži, a vene se šire i bubre. Tada dolazi i do njihovog oštećenja, tj. venske insuficijencije.
Zato učestali dugotrajni položaji, posebno kada su noge zgrčene i vise, zahtevaju jednostavne vežbe pomeranja nožnih prstiju i zatezanja stopala, koje možete kratko izvoditi dok čekate na semaforu ili u ste koloni vozila. Poželjno razgibavanje nogu treba da rade i zdrave osobe kako bi sprečile spomenute probleme koji se manifestuju grčevima i osećajem peckanja i žarenja u nogama, posebno u mišićima potkolenice. U težim slučajevima može doći i do stvaranja za život opasnih krvnih ugrušaka. Zbog toga osobe koje pate od hipertenzije i ateroskleroznih promena moraju pod kontrolom lekara regulisati svoju bolest, uključujući i merenje pritiska. Njegove vrednosti od 160/100 rizični su faktor za učešće u saobraćaju i nepredvidive situacije na putu.
Izbegavajte energetske napitke
Osobe koje su prebolele infarkt za upravljač automobila ne bi trebalo da sedaju najmanje šest meseci i mogu se uključiti samo ako su dobile zeleno svetlo od lekara. Kako hronični bolesnici (srčani, dijabetičari...), tako i zdrave osobe u vožnji ne treba da prekomerno konzumiraju kofein koji može izazvati srčane aritmije i loš opšti osećaj. Nisu poželjne ni velike količine energetskih napitaka jer mogu smanjiti koncentraciju i pažnju vozača.
U vozilu nikako ne bi trebalo pušiti jer, osim zagušljivosti, dim cigarete veže se 300 puta brže na hemoglobin u krvi od kiseonika. Zato u vožnji može izazvati opasne vrtoglavice i omamljenost. Toksičnost duvanskih čestica u kabini automobila 27 puta je veća nego kad se puši u stanu ili nekom drugom prostoru, a proizvodi i više štetnih uticaja po ljudsko zdravlje od udisanja izduvnih gasova tokom vožnje. Toksične čestice nikotina nakon prestanka pušenja uvlače se i u presvlake automobila i tako ostaju kao prikriveno zagađenje vazduha.
Istraživanja su pokazala da dim koji udišu pasivni pušači podstiče respiratorne probleme, od bronhitisa, alergija pa do astme i drugih disajnih infekcija. Združene uz duvanski dim, čestice prašine i drugi mikroelementi i topao ili hladan vazduh iz klima–uređaja mogu nadražiti respiratorni sistem pre svega kod osetljivijih osoba. Tada se javljaju kijanje, suvi kašalj, grebanje u grlu, svrab nosa i drugi simptomi.
Vazduh iz klima–uređaja uvek treba podesiti tako da ne duva direktno prema vozaču i suvozaču jer u protivnom mogu stradati sinusi, nosna sluzokoža, ali i oči. Nije retkost da vozači pate i od sindroma suvog oka čije tegobe treba rešavati tzv. veštačkim suzama koje vlaže sluzokožu oka kako bi sprečile njegovo sušenje i ne bi umanjile oštrinu vida. Tokom vožnje bolje je nositi naočare nego kontaktna sočiva.
Takođe, s hladnim vazduhom iz klime leti i toplim zimi ne treba preterivati, a razlika između unutrašnje, odnosno spoljašnje temperature treba da bude nekoliko stepeni. Kako topao vazduh posebno isušuje i kožu kojoj je zimi potrebno nemalo vlage, u vozilu nemojte temperaturu klima–uređaja dovoditi do usijanja. Vazduh grejanjem postaje suv pa (od)uzimajući vlažnost koži dovodi do njene nadraženosti, svraba i crvenila. Kako bi se izbegle takve tegobe treba održavati vlažnost vazduha oko 60 odsto. Te vrednosti su najprihvatljivije za dobro stanje organizma uključujući i kožu.
Intenzivno grejanje sedišta i problemi s prostatom
Jako grejanje (naročito grejanje sedišta) združeno s dugim sedenjem za volanom može kod muškaraca dovesti i do problema s prostatom jer u njoj dolazi do prekomernog zastoja krvi i venskom spletu oko žlezde. Ako se ponavljaju duga i(li) prisilna sedenja, put je otvoren i prostatitisu, odnosno upali žlezde. Od njega najčešće obolevaju mlađi muškarci puni radne i reproduktivne sposobnosti koji neretko zbog profesije moraju puno da sede, voze, tresu se prilikom rada (profesionalni vozači), kao i vozači bicikala i motocikla. Nekad su poštari bili najčešći pacijenti s problemima prostate baš zbog učestale vožnje biciklom, odnosno motociklom.
Pročitaj još
Kako bi se zbog pritiska na donji deo tela izbegle njene česšće upale, trebalo bi poraditi na prilagođenom sedištu i, koliko je to moguće, učestalijim prekidima vožnje. Zbog dugotrajnog sedenja može se poremetiti i motorika probavnih organa pa vozači nisu lišeni ni poteškoća s opstipacijom, odnosno zatvorom, neredovnim i nepravilnim pražnjenjem creva. Takođe, zbog pritiska probavnih organa na dijafragmu i disanje može postati otežano pa tako i snabdevanje organizma kiseonikom, što može biti opasno za rad srca i cirkulatorni sistem.
Vozače uvek iznova treba upozoravati i na nekonzumiranje alkohola koji je velika pretnja njihovoj i sigurnosti ostalih učesnika u saobraćaju. Nekritičnost, preterana sigurnost u sebe, usporeni refleksi, precenjenost situacije, pospanost samo su neki od simptoma koji se javljaju zbog alkohola.
Pretnja u vožnji može biti i prejedanje jer je krv zaokupljena varenjem pa se javlja pospanost.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Uskoro istraživanje o zdravlju stanovništva Srbije
28.09.2025.•
5
Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2025. godine, uključujući i terenski deo, biće sprovedeno od oktobra do decembra, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Istraživanje pokazalo koja je tajna dugovečnosti žene koja je živela 117 godina
28.09.2025.•
2
Do sada najobimnija studija jednog izuzetno dugovečnog života ukazuje da mozak i organizam u poodmaklim godinama ne moraju nužno patiti od klasičnih bolesti starosti.
Migrena nije samo bol: Poremećaj neuroloških funkcija koji prekida karijere i remeti porodični život
26.09.2025.•
1
Neurološki stručnjaci upozoravaju na potrebu boljeg razumevanja migrene, tog kompleksnog neurološkog stanja koje pogađa više od milijarde ljudi širom sveta, saopštila je Migren asocijacija Srbije.
U Srbiji 57 obolelih od groznice Zapadnog Nila, mahom starijih muškaraca
25.09.2025.•
0
U Srbiji je ove godine registrovano je 57 slučајеvа оbоljеvаnjа оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа, objavio je Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut".
Jod: Saveznik štitne žlezde i zdravlja
25.09.2025.•
0
Jod je mali, ali moćan mineral bez kog ni štitna žlezda ne bi mogla da proizvodi hormone koji regulišu rast, razvoj i energiju. Upravo zato se naziva i "čuvarom hormona".
Lončar: Građani Srbije moći će o trošku države na transplantaciju organa u Belorusiju
24.09.2025.•
6
Ministar zdravlja Zlatibor LonČar razgovarao je danas u Minsku sa ministrom zdravlja Belorusije Aleksandrom Hodžajevim o mogućoj saradnji dve države u oblasti transplantacije organa.
Poziv za učešće u istraživanju: Kako prirodna ishrana utiče na anemiju
24.09.2025.•
0
Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine PMF-a sprovodi projekat o uticaju prirodne ishrane na anemiju.
Povučena uticajna studija koja je tvrdila da jabukovo sirće pomaže u mršavljenju
24.09.2025.•
1
Povučena je uticajna studija prema kojoj svakodnevno konzumiranje manje količine jabukovog sirćeta pomaže ljudima da smršaju, nakon što je istragom otkriveno da sadrži višestruke greške.
Olakšanje za sve sklone alergijama: Mnogo manje polena u vazduhu, sledi povoljan period
24.09.2025.•
1
Svi alergeni poleni u vazduhu su u padu, rekla je Mirjana Mitrović, rukovoditeljka grupe za monitoring alergenog polena pri toj agenciji.
EMA i SZO demantuju Trampa: Nema veze između paracetamola u trudnoći i autizma
23.09.2025.•
1
Evropska medicinska agencija (EMA) saopštila je da nema dokaza koji bi zahtevali izmenu važećih preporuka o upotrebi paracetamola za vreme trudnoće.
Duga šetnja šumom će biti deo obrazovnog sistema jednog grada u Sloveniji
23.09.2025.•
3
Terapija šumom, praksa koja podrazumeva duge šetnje u prirodi i za koju se smatra da pomaže u smanjenju stresa, snižavanju krvnog pritiska i jačanju imuniteta, uvodi se u slovenački obrazovni sistem u gradu Naklo.
Smrtonosne posledice klimatskih promena: Više od 24.000 Evropljana preminulo usled ekstremnih vrućina
22.09.2025.•
3
Novo istraživanje evropskih naučnika pokazuje da su klimatske promene odgovorne za čak dve trećine smrtnih slučajeva tokom ovogodišnjih toplotnih talasa.
Jovanović: eBolovanje jedan od najvažnijih koraka u digitalizaciji zdravstvenih i elektronskih usluga
22.09.2025.•
3
Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović izjavio je da je uvođenje sistema eBolovanja jedan od najvažnijih koraka u digitalizaciji zdravstvenih i elektronskih usluga u Srbiji.
SZO: Alkoholna, duvanska i prehrambena industrija koče zdravstvene reforme
21.09.2025.•
2
Pritisak kompanija koje proizvode duva, alkohol i ultraprerađenu hranu sprečava vlade da uspostave zdravstvene politike koje spasavaju živote, objavila je Svetska zdravstvena organizacija.
Senzori za merenje šećera o trošku RFZO i za starije od 18 godina
21.09.2025.•
6
Osobama sa dijabetesom koje su do sada kao maloletnici koristile senzore za merenje šećera u krvi o trošku RFZO, omogućeno je da to nastave i nakon navršenih 18 godina.
Studija: Ukidanje pomeranja kazaljki moglo bi da spreči stotine hiljada moždanih udara
21.09.2025.•
9
Naučnici sa Stenford univerziteta objavili su studiju u kojoj se navodi da bi prelazak na stalno standardno vreme, bez pomeranja sata na letnje i zimsko računanje, mogao da donese značajne zdravstvene koristi.
Svetski dan ginekološke onkologije: Pokrenuta kampanja "Ne bez nje"
20.09.2025.•
0
Svetski dan ginekološke onkologije (WorldGO Day), 20. septembar, obeležen je u Srbiji pokretanjem kampanje "Ne bez nje" posvećene prevenciji raka dojke i ginekoloških karcinoma.
U Indiji sve veći broj žrtava amebe koja jede mozak, među preminulima i beba
18.09.2025.•
1
Zbog povećanja broja slučajeva retkog, ali smrtonosnog oblika encefalitisa, koji izazivaju amebe koje "jedu mozak", vlasti u južnoj indijskoj saveznoj državi Kerala povećale su broj testiranja.
Lek protiv gojaznosti "Vegovi" dostupan i u Srbiji
17.09.2025.•
1
Prve količine leka protiv gojaznosti "Vegovi" stigle su u Srbiju i do kraja nedelje biće dostupne u apotekama u svim većim gradovima u zemlji.
Studija: Nove kapi za oči mogu poboljšati vid toliko da više nisu potrebne naočare
15.09.2025.•
4
Studija koja je nedavno predstavljena u Evropskom društvu za kataraktu i refraktivnu hirurgiju (ESCRS) u Danskoj pokazala je da posebne kapi za oči mogu poboljšati vid ljudi koji su dalekovidi.
Namirnice koje imaju više vitamina D od mleka
14.09.2025.•
0
Mleko se često smatra glavnim izvorom vitamina D, ali postoje namirnice koje ga u prirodnom obliku imaju znatno više.
Komentari 1
Ns
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar