Kako sve dugotrajna vožnja utiče na zdravlje?
Sedajući za volan malo je onih koji će o tome razmišljati, a trebalo bi jer zdravstvene tegobe vozača, bilo profesionalca ili onih kojima to nije poziv, mogu iznenaditi.
Foto: Pixabay
Posebno je po zdravlje otežavajuće učestalo dnevno korišćenje automobila, a ugrožavajuća su i putovanja na dužim relacijama kada se mogu izazvati ili pospešiti bolesti pre svega kardiovaskularnog, odnosno koštano–mišićnog sistema. Pre svega zato što je dugotrajno izlaganje tela sedenju za volanom, kao i u zahtevnom položaju ručnih i nožnih komandi iscrpljujuće za organizam. Nemalo je opterećena kičma, kao i cirkulatorni sistem zbog prisilne zgrčenosti tela, a prisutan je i zamor ruku i nogu, piše Revijahak.
Kada je o rukama reč, vozači često zbog fiksacije ruku na volanu pate od karpalnog sindroma koji nastaje zbog pritiska na nerv unutar koštano–ligamentarnog tunela na šaci. Manifestuje se trncima u palcu, srednjem prstu, kažiprstu i polovini prstenjaka, a napetost i bolovi posebno su izraženi noću. Ako se ne leči, postepeno dovodi do oštećenja nerava uzrokujući trajni gubitak čula i nestanak mišića palca.
Kako bi vratnom i lumbalnom delu kičme pružili podršku tokom duže vožnje, osigurajte da sedite pod pravim uglom i da ste oslonjeni na odgovarajući naslon celom dužinom kičme, odnosno u visini ramena. Izbegavajte zavaljen položaj tokom vožnje a sedište podesite do 15 stepeni nagiba. U drugom slučaju, sve nepravilnosti sedenja za volanom dovešće i do sindroma bolnih leđa koji se neretko dijagnostikuje vozačima.
Kada se uzme u obzir činjenica da se kod 80 odsto ljudi dnevno kretanje veže za automobil, ne čudi, ističu lekari, porast bolesti lokomotornog sistema. Fiksirani položaj tela tokom vožnje dovodi do stradanja pršljena jer su i mišići nepomični a posebno je to problem kod starijih osoba i onih koji već imaju degenerativne promene koštanog sistema.
Prvenstveno o pravilnom sedenju u vožnji moraju voditi računa osobe koje imaju problema s lumbalnim delom kičme, odnosno ako pate od ishijalgije koju prisiljeni položaj(i) mogu pojačati. Karkterišu ih bolovi i trnci koji se šire u jednu ili obe noge pa zbog tih problema ne bi smeli puno da voze.
Pomažu jednostavne vežbe istezanja
Pored osoba s niskim krvnim pritiskom, za volanom moraju biti oprezni(ji) oni sa visokim pritiskom i oni kod kojih su u začetku aterosklerozne promene krvnih sudova. Dugotrajni sedeći položaj za njih može biti svojevrsna zdravstvena pretnja zbog otežane cirkulacije koju pospešuje i prisilni i napeti položaj kičme. To je zato što nema optimalnog protoka krvi, a ako se tome pridruže i tegobe s venama, vožnja može postati preteći faktor.
Svi prisilni položaji nisu dobri za lokomotorni sistem pa zato vozači moraju povesti računa da ih u određenim intervalima prekidaju i razgibaju se koliko je to moguće. To mogu biti jednostavne vežbe istezanja koje su dobre za kičmu, ali nikako nije preporučljivo voziti se duže od pet sati bez pauze. To prvenstveno na umu moraju imati osobe s problematičnim venama. Kako već u startu imaju loše venske zaliske pa tako i oslabljenu cirkulaciju, morali bi tokom vožnje da nose tzv. kompresorske čarape. Loš venski sistem organizma nije u stanju da pomoću kontrakcije mišića i (već) oštećenih venskih zalizaka krv kako treba vraća k srcu, pa se ona u njima taloži, a vene se šire i bubre. Tada dolazi i do njihovog oštećenja, tj. venske insuficijencije.
Zato učestali dugotrajni položaji, posebno kada su noge zgrčene i vise, zahtevaju jednostavne vežbe pomeranja nožnih prstiju i zatezanja stopala, koje možete kratko izvoditi dok čekate na semaforu ili u ste koloni vozila. Poželjno razgibavanje nogu treba da rade i zdrave osobe kako bi sprečile spomenute probleme koji se manifestuju grčevima i osećajem peckanja i žarenja u nogama, posebno u mišićima potkolenice. U težim slučajevima može doći i do stvaranja za život opasnih krvnih ugrušaka. Zbog toga osobe koje pate od hipertenzije i ateroskleroznih promena moraju pod kontrolom lekara regulisati svoju bolest, uključujući i merenje pritiska. Njegove vrednosti od 160/100 rizični su faktor za učešće u saobraćaju i nepredvidive situacije na putu.
Izbegavajte energetske napitke
Osobe koje su prebolele infarkt za upravljač automobila ne bi trebalo da sedaju najmanje šest meseci i mogu se uključiti samo ako su dobile zeleno svetlo od lekara. Kako hronični bolesnici (srčani, dijabetičari...), tako i zdrave osobe u vožnji ne treba da prekomerno konzumiraju kofein koji može izazvati srčane aritmije i loš opšti osećaj. Nisu poželjne ni velike količine energetskih napitaka jer mogu smanjiti koncentraciju i pažnju vozača.
U vozilu nikako ne bi trebalo pušiti jer, osim zagušljivosti, dim cigarete veže se 300 puta brže na hemoglobin u krvi od kiseonika. Zato u vožnji može izazvati opasne vrtoglavice i omamljenost. Toksičnost duvanskih čestica u kabini automobila 27 puta je veća nego kad se puši u stanu ili nekom drugom prostoru, a proizvodi i više štetnih uticaja po ljudsko zdravlje od udisanja izduvnih gasova tokom vožnje. Toksične čestice nikotina nakon prestanka pušenja uvlače se i u presvlake automobila i tako ostaju kao prikriveno zagađenje vazduha.
Istraživanja su pokazala da dim koji udišu pasivni pušači podstiče respiratorne probleme, od bronhitisa, alergija pa do astme i drugih disajnih infekcija. Združene uz duvanski dim, čestice prašine i drugi mikroelementi i topao ili hladan vazduh iz klima–uređaja mogu nadražiti respiratorni sistem pre svega kod osetljivijih osoba. Tada se javljaju kijanje, suvi kašalj, grebanje u grlu, svrab nosa i drugi simptomi.
Vazduh iz klima–uređaja uvek treba podesiti tako da ne duva direktno prema vozaču i suvozaču jer u protivnom mogu stradati sinusi, nosna sluzokoža, ali i oči. Nije retkost da vozači pate i od sindroma suvog oka čije tegobe treba rešavati tzv. veštačkim suzama koje vlaže sluzokožu oka kako bi sprečile njegovo sušenje i ne bi umanjile oštrinu vida. Tokom vožnje bolje je nositi naočare nego kontaktna sočiva.
Takođe, s hladnim vazduhom iz klime leti i toplim zimi ne treba preterivati, a razlika između unutrašnje, odnosno spoljašnje temperature treba da bude nekoliko stepeni. Kako topao vazduh posebno isušuje i kožu kojoj je zimi potrebno nemalo vlage, u vozilu nemojte temperaturu klima–uređaja dovoditi do usijanja. Vazduh grejanjem postaje suv pa (od)uzimajući vlažnost koži dovodi do njene nadraženosti, svraba i crvenila. Kako bi se izbegle takve tegobe treba održavati vlažnost vazduha oko 60 odsto. Te vrednosti su najprihvatljivije za dobro stanje organizma uključujući i kožu.
Intenzivno grejanje sedišta i problemi s prostatom
Jako grejanje (naročito grejanje sedišta) združeno s dugim sedenjem za volanom može kod muškaraca dovesti i do problema s prostatom jer u njoj dolazi do prekomernog zastoja krvi i venskom spletu oko žlezde. Ako se ponavljaju duga i(li) prisilna sedenja, put je otvoren i prostatitisu, odnosno upali žlezde. Od njega najčešće obolevaju mlađi muškarci puni radne i reproduktivne sposobnosti koji neretko zbog profesije moraju puno da sede, voze, tresu se prilikom rada (profesionalni vozači), kao i vozači bicikala i motocikla. Nekad su poštari bili najčešći pacijenti s problemima prostate baš zbog učestale vožnje biciklom, odnosno motociklom.
Kako bi se zbog pritiska na donji deo tela izbegle njene česšće upale, trebalo bi poraditi na prilagođenom sedištu i, koliko je to moguće, učestalijim prekidima vožnje. Zbog dugotrajnog sedenja može se poremetiti i motorika probavnih organa pa vozači nisu lišeni ni poteškoća s opstipacijom, odnosno zatvorom, neredovnim i nepravilnim pražnjenjem creva. Takođe, zbog pritiska probavnih organa na dijafragmu i disanje može postati otežano pa tako i snabdevanje organizma kiseonikom, što može biti opasno za rad srca i cirkulatorni sistem.
Vozače uvek iznova treba upozoravati i na nekonzumiranje alkohola koji je velika pretnja njihovoj i sigurnosti ostalih učesnika u saobraćaju. Nekritičnost, preterana sigurnost u sebe, usporeni refleksi, precenjenost situacije, pospanost samo su neki od simptoma koji se javljaju zbog alkohola.
Pretnja u vožnji može biti i prejedanje jer je krv zaokupljena varenjem pa se javlja pospanost.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg)
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Veliko otkriće na pomolu: Nova nada za terapiju Parkinsonove bolesti
21.03.2025.•
0
Australijski naučnici došli su do potencijalno revolucionarnog otkrića, koje bi moglo otvoriti put razvoju novih lekova za Parkinsonovu bolest, najbrže rastućoj neurodegenerativnoj bolesti na svetu.
Kad je teško pronaći pravu reč: Znak da mozak slabi
19.03.2025.•
0
Mnogi od nas osećaju da tokom godina u svakodnevnom životu imamo poteškoća da pronađemo pravu reč.
Kognitivne sposobnosti i starenje: Kako se gube i da li je to nužno?
18.03.2025.•
0
Nova studija o moći ljudskog mozga ukazuje da pad kognitivnih sposobnosti u kasnijem periodu života nije nužno dat.
Naučnici otkrili koji je najgori bol koji možemo osetiti
16.03.2025.•
5
Istraživanjem iz 2020. godine u kom je učestvovalo preko 1.600 ljudi upoređivan je nivo bola izazvan različitim stanjima, poput lomova kostiju, ubodnih rana, migrena i sličnih neugodnosti.
Švajcarski lekari prepisuju posete muzejima kao terapiju
16.03.2025.•
3
Lekari u Švajcarskoj proširuju terapijske metode za pacijente sa mentalnim poteškoćama i hroničnim bolestima, uključujući šetnje u javnim vrtovima, galerijama i muzejima.
Postoji nekoliko hormona sreće: Koji su i kako da znamo da imamo njihov manjak?
16.03.2025.•
0
Dopamin, serotonin, endorfin i oksitocin čine četiri glavna hormona sreće. Ovi neurotransmiteri sarađuju, dopunjuju jedni druge i imaju složene uloge u telu.
Neurolozi upozoravaju: Ova popularna pića ozbiljno štete zdravlju mozga
15.03.2025.•
1
Često razmišljamo o ishrani kao o načinu poboljšanja fizičkog zdravlja, kao što je održavanje optimalne telesne težine, zdravlja srca i ravnoteže šećera u krvi.
Ima neka tajna veza: Evo kako pistaći utiču na vid
13.03.2025.•
3
Naučnici sa Univerziteta Tafts otkrili su da konzumiranje samo dve šake pistaća dnevno može pomoći u zaštiti od makularne degeneracije, glavnog uzroka gubitka vida kod starijih osoba.
Operacija katarakte - prilika da zauvek zaboravite na naočare
12.03.2025.•
0
Zamislite da ponovo potpuno jasno vidite svet – bez katarakte i naočara.
Naučnici razvili bioprinter za imitaciju ljudskog tkiva koji ubrzava razvoj leka
11.03.2025.•
0
Naučnici su razvili 3D bioprinter veličine aparata za kafu koji proizvodi tkivo nalik ljudskom, što budi nadu da će se ubrzati razvoj novih lekova.
Nokti mogu da ukažu na način na koji starimo
09.03.2025.•
2
Izgled noktiju može otkriti mnogo o našem zdravlju i o tome kako starimo.
Voće može da smanji rizik od depresije za čak 20 odsto: Evo i koje
08.03.2025.•
2
Zdrav mikrobiom creva igra ključnu ulogu u proizvodnji neurotransmitera poput serotonina, koji utiču na raspoloženje.
Šta remeti naš imuni sistem: Dovoljna je i jedna neprospavana noć
07.03.2025.•
0
Naučnici sa Instituta za dijabetes Dasman u Kuvajtu pokušali su da razumeju uticaj nedostatka sna na cirkulišuće imune ćelije, kao što su monociti, i njegovu povezanost sa sistemskom upalom.
Lekari savetuju: Četiri simptoma koje muškarci stariji od 40 godina ne bi trebalo da ignorišu
06.03.2025.•
0
Bez obzira da li je razlog strah, poricanje, minimiziranje simptoma ili pogrešno shvaćena muškost, posledice izbegavanja medicinske pomoći postaju sve ozbiljnije.
Vitamin C: Neophodan kada smo prehlađeni, ali je i mnogo više od toga
06.03.2025.•
0
Najnovija istraživanja pokazuju da je i u razvijenim zemljama često prisutna hipovitaminoza odnosno nedostatak C vitamina.
SZO: Zamrzavanje pomoći SAD ugrožava milione života obolelih od tuberkuloze
06.03.2025.•
2
Zamrzavanje američkog finansiranja programa protiv tuberkuloze dovodi u opasnost milione života u svetu, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija, agencija UN iz koje SAD planiraju da se povuku.
Naučnici otkrili protein koji izaziva starenje
04.03.2025.•
1
Sede vlasi, pojava bora, biološko opadanje... Starenje je prirodan proces, a naučnici su sada otkrili da je za njega odgovoran jedan protein – AP2A1.
Parodontopatija: Šta pomaže u prevenciji bolesti i sprečavanju gubitka zuba?
03.03.2025.•
0
Parodontopatija je oboljenje koje može dovesti do gubitka zuba iako sami zubi mogu biti zdravi.
Zašto nam ponekad zuji u ušima?
01.03.2025.•
5
Neki ljudi ponekad čuju zvuk u ušima koji podseća na zujanje, škripu, zviždanje.
Vitamin C važno unositi svakog dana: Ovo su znaci koji ukazuju na njegov nedostatak u organizmu
01.03.2025.•
0
Vitamin C se rastvara u vodi, što znači da se ne skladišti u telu, već se izlučuje putem urina.
Jod - tihi vladar štitne žlezde
28.02.2025.•
0
Jod je esencijalni mineral koji igra ključnu ulogu u radu štitne žlezde, organa odgovornog za regulaciju metabolizma, rasta i razvoja tela.
Komentari 1
Ns
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar