Kako sve dugotrajna vožnja utiče na zdravlje?
Sedajući za volan malo je onih koji će o tome razmišljati, a trebalo bi jer zdravstvene tegobe vozača, bilo profesionalca ili onih kojima to nije poziv, mogu iznenaditi.
Foto: Pixabay
Posebno je po zdravlje otežavajuće učestalo dnevno korišćenje automobila, a ugrožavajuća su i putovanja na dužim relacijama kada se mogu izazvati ili pospešiti bolesti pre svega kardiovaskularnog, odnosno koštano–mišićnog sistema. Pre svega zato što je dugotrajno izlaganje tela sedenju za volanom, kao i u zahtevnom položaju ručnih i nožnih komandi iscrpljujuće za organizam. Nemalo je opterećena kičma, kao i cirkulatorni sistem zbog prisilne zgrčenosti tela, a prisutan je i zamor ruku i nogu, piše Revijahak.
Kada je o rukama reč, vozači često zbog fiksacije ruku na volanu pate od karpalnog sindroma koji nastaje zbog pritiska na nerv unutar koštano–ligamentarnog tunela na šaci. Manifestuje se trncima u palcu, srednjem prstu, kažiprstu i polovini prstenjaka, a napetost i bolovi posebno su izraženi noću. Ako se ne leči, postepeno dovodi do oštećenja nerava uzrokujući trajni gubitak čula i nestanak mišića palca.
Kako bi vratnom i lumbalnom delu kičme pružili podršku tokom duže vožnje, osigurajte da sedite pod pravim uglom i da ste oslonjeni na odgovarajući naslon celom dužinom kičme, odnosno u visini ramena. Izbegavajte zavaljen položaj tokom vožnje a sedište podesite do 15 stepeni nagiba. U drugom slučaju, sve nepravilnosti sedenja za volanom dovešće i do sindroma bolnih leđa koji se neretko dijagnostikuje vozačima.
Kada se uzme u obzir činjenica da se kod 80 odsto ljudi dnevno kretanje veže za automobil, ne čudi, ističu lekari, porast bolesti lokomotornog sistema. Fiksirani položaj tela tokom vožnje dovodi do stradanja pršljena jer su i mišići nepomični a posebno je to problem kod starijih osoba i onih koji već imaju degenerativne promene koštanog sistema.
Prvenstveno o pravilnom sedenju u vožnji moraju voditi računa osobe koje imaju problema s lumbalnim delom kičme, odnosno ako pate od ishijalgije koju prisiljeni položaj(i) mogu pojačati. Karkterišu ih bolovi i trnci koji se šire u jednu ili obe noge pa zbog tih problema ne bi smeli puno da voze.
Pomažu jednostavne vežbe istezanja
Pored osoba s niskim krvnim pritiskom, za volanom moraju biti oprezni(ji) oni sa visokim pritiskom i oni kod kojih su u začetku aterosklerozne promene krvnih sudova. Dugotrajni sedeći položaj za njih može biti svojevrsna zdravstvena pretnja zbog otežane cirkulacije koju pospešuje i prisilni i napeti položaj kičme. To je zato što nema optimalnog protoka krvi, a ako se tome pridruže i tegobe s venama, vožnja može postati preteći faktor.
Svi prisilni položaji nisu dobri za lokomotorni sistem pa zato vozači moraju povesti računa da ih u određenim intervalima prekidaju i razgibaju se koliko je to moguće. To mogu biti jednostavne vežbe istezanja koje su dobre za kičmu, ali nikako nije preporučljivo voziti se duže od pet sati bez pauze. To prvenstveno na umu moraju imati osobe s problematičnim venama. Kako već u startu imaju loše venske zaliske pa tako i oslabljenu cirkulaciju, morali bi tokom vožnje da nose tzv. kompresorske čarape. Loš venski sistem organizma nije u stanju da pomoću kontrakcije mišića i (već) oštećenih venskih zalizaka krv kako treba vraća k srcu, pa se ona u njima taloži, a vene se šire i bubre. Tada dolazi i do njihovog oštećenja, tj. venske insuficijencije.
Zato učestali dugotrajni položaji, posebno kada su noge zgrčene i vise, zahtevaju jednostavne vežbe pomeranja nožnih prstiju i zatezanja stopala, koje možete kratko izvoditi dok čekate na semaforu ili u ste koloni vozila. Poželjno razgibavanje nogu treba da rade i zdrave osobe kako bi sprečile spomenute probleme koji se manifestuju grčevima i osećajem peckanja i žarenja u nogama, posebno u mišićima potkolenice. U težim slučajevima može doći i do stvaranja za život opasnih krvnih ugrušaka. Zbog toga osobe koje pate od hipertenzije i ateroskleroznih promena moraju pod kontrolom lekara regulisati svoju bolest, uključujući i merenje pritiska. Njegove vrednosti od 160/100 rizični su faktor za učešće u saobraćaju i nepredvidive situacije na putu.
Izbegavajte energetske napitke
Osobe koje su prebolele infarkt za upravljač automobila ne bi trebalo da sedaju najmanje šest meseci i mogu se uključiti samo ako su dobile zeleno svetlo od lekara. Kako hronični bolesnici (srčani, dijabetičari...), tako i zdrave osobe u vožnji ne treba da prekomerno konzumiraju kofein koji može izazvati srčane aritmije i loš opšti osećaj. Nisu poželjne ni velike količine energetskih napitaka jer mogu smanjiti koncentraciju i pažnju vozača.
U vozilu nikako ne bi trebalo pušiti jer, osim zagušljivosti, dim cigarete veže se 300 puta brže na hemoglobin u krvi od kiseonika. Zato u vožnji može izazvati opasne vrtoglavice i omamljenost. Toksičnost duvanskih čestica u kabini automobila 27 puta je veća nego kad se puši u stanu ili nekom drugom prostoru, a proizvodi i više štetnih uticaja po ljudsko zdravlje od udisanja izduvnih gasova tokom vožnje. Toksične čestice nikotina nakon prestanka pušenja uvlače se i u presvlake automobila i tako ostaju kao prikriveno zagađenje vazduha.
Istraživanja su pokazala da dim koji udišu pasivni pušači podstiče respiratorne probleme, od bronhitisa, alergija pa do astme i drugih disajnih infekcija. Združene uz duvanski dim, čestice prašine i drugi mikroelementi i topao ili hladan vazduh iz klima–uređaja mogu nadražiti respiratorni sistem pre svega kod osetljivijih osoba. Tada se javljaju kijanje, suvi kašalj, grebanje u grlu, svrab nosa i drugi simptomi.
Vazduh iz klima–uređaja uvek treba podesiti tako da ne duva direktno prema vozaču i suvozaču jer u protivnom mogu stradati sinusi, nosna sluzokoža, ali i oči. Nije retkost da vozači pate i od sindroma suvog oka čije tegobe treba rešavati tzv. veštačkim suzama koje vlaže sluzokožu oka kako bi sprečile njegovo sušenje i ne bi umanjile oštrinu vida. Tokom vožnje bolje je nositi naočare nego kontaktna sočiva.
Takođe, s hladnim vazduhom iz klime leti i toplim zimi ne treba preterivati, a razlika između unutrašnje, odnosno spoljašnje temperature treba da bude nekoliko stepeni. Kako topao vazduh posebno isušuje i kožu kojoj je zimi potrebno nemalo vlage, u vozilu nemojte temperaturu klima–uređaja dovoditi do usijanja. Vazduh grejanjem postaje suv pa (od)uzimajući vlažnost koži dovodi do njene nadraženosti, svraba i crvenila. Kako bi se izbegle takve tegobe treba održavati vlažnost vazduha oko 60 odsto. Te vrednosti su najprihvatljivije za dobro stanje organizma uključujući i kožu.
Intenzivno grejanje sedišta i problemi s prostatom
Jako grejanje (naročito grejanje sedišta) združeno s dugim sedenjem za volanom može kod muškaraca dovesti i do problema s prostatom jer u njoj dolazi do prekomernog zastoja krvi i venskom spletu oko žlezde. Ako se ponavljaju duga i(li) prisilna sedenja, put je otvoren i prostatitisu, odnosno upali žlezde. Od njega najčešće obolevaju mlađi muškarci puni radne i reproduktivne sposobnosti koji neretko zbog profesije moraju puno da sede, voze, tresu se prilikom rada (profesionalni vozači), kao i vozači bicikala i motocikla. Nekad su poštari bili najčešći pacijenti s problemima prostate baš zbog učestale vožnje biciklom, odnosno motociklom.
Pročitaj još
Kako bi se zbog pritiska na donji deo tela izbegle njene česšće upale, trebalo bi poraditi na prilagođenom sedištu i, koliko je to moguće, učestalijim prekidima vožnje. Zbog dugotrajnog sedenja može se poremetiti i motorika probavnih organa pa vozači nisu lišeni ni poteškoća s opstipacijom, odnosno zatvorom, neredovnim i nepravilnim pražnjenjem creva. Takođe, zbog pritiska probavnih organa na dijafragmu i disanje može postati otežano pa tako i snabdevanje organizma kiseonikom, što može biti opasno za rad srca i cirkulatorni sistem.
Vozače uvek iznova treba upozoravati i na nekonzumiranje alkohola koji je velika pretnja njihovoj i sigurnosti ostalih učesnika u saobraćaju. Nekritičnost, preterana sigurnost u sebe, usporeni refleksi, precenjenost situacije, pospanost samo su neki od simptoma koji se javljaju zbog alkohola.
Pretnja u vožnji može biti i prejedanje jer je krv zaokupljena varenjem pa se javlja pospanost.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Najbolji serum za lice protiv bora: Vodič kroz sastojke i brendove dostupne u Srbiji
09.07.2026.•
0
Bore su prirodan deo starenja kože, ali brzina kojom se pojavljuju i njihova dubina u velikoj meri zavise od nege koju koža dobija.
Raste broj preminulih od ebole u Kongu, zdravstveni radnici prete štrajkom
06.07.2026.•
0
Najmanje 500 ljudi je umrlo od više od 1.500 potvrđenih slučajeva ebole u Kongu, saopštile su vlasti.
Jednu fobiju možete otkriti tek kada odete na ronjenje
05.07.2026.•
3
Mnogi ljudi pate od neke vrste fobije. Dok su strah od visine (akrofobija) ili pauka (arahnofobija) dobro poznati, postoje i znatno ređi i neobičniji strahovi.
Čak i velike količine kafe mogu da smanje rizik od bolesti jetre
05.07.2026.•
1
Vaša svakodnevna šolja kafe mogla bi da smanji rizik od bolesti jetre ili raka jetre, pokazalo je veliko novo istraživanje - čak i ako pijete pet ili više šolja dnevno.
Studija: Sedenje duže od 30 minuta povećava rizik od smrti od raka
05.07.2026.•
2
Neprekidno sedenje duže od 30 minuta povezano je sa većim rizikom od smrti od raka, dok čak i lagana fizička aktivnost može značajno da smanji taj rizik, pokazalo je istraživanje naučnika sa Univerziteta u Glazgovu.
Dečak proglašen mrtvim, više sati kasnije u mrtvačnici utvrđeno da još diše
05.07.2026.•
0
Dečak iz američke savezne države Arizone proglašen je mrtvim u odeljenju hitne pomoći u bolnici, da bi nekoliko sati kasnije u bolničkoj mrtvačnici bilo utvrđeno da još diše, prenosi NBC njuz.
Jajnici dobijaju izuzetno važnu drugu ulogu nakon menopauze
05.07.2026.•
0
Svi smo čuli za menopauzu - trenutak koji se obično smatra konačnim završetkom rada ženskog reproduktivnog sistema, kada jajnici prestaju da oslobađaju jajne ćelije i, naizgled, završavaju svoj posao.
Kuvani paradajz je bolji izbor od svežeg: Ovo su razlozi
05.07.2026.•
0
Kada razmišljamo o zdravoj ishrani, često prvo pomislimo na sveže voće i povrće. Za to postoji dobar razlog. Sveže ubrano povrće zadržava znatno više svojih hranljivih materija i ne sadrži aditive.
Dečak iz Kanade umro od besnila nakon što mu je šišmiš sleteo na lice
05.07.2026.•
0
Dečak iz Kanade preminuo je od besnila nakon što ga je probudio slepi miš koji mu je sleteo na nos i usta, a incident se dogodio tokom porodičnog boravka u vikendici u Ontariju, piše BBC.
U više evropskih zemalja zabeležena epidemija infekcije salmonelom povezane s nudlama
05.07.2026.•
0
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) i zdravstvene vlasti saopštile su da je u više evropskih zemalja zabeležena epidemija infekcije salmonelom povezane sa proizvodima aromatizovanih instant nudli.
Izlečen prvi oboleli od ebole kojem je bolest otkrivena u Francuskoj
04.07.2026.•
1
Prvi oboleli od ebole identifikovan na francuskom tlu je izlečen i pacijent je pušten iz bolnice, izjavila je danas francuska ministarka zdravlja Stefani Rist.
Koštano-zglobne promene u starijem dobu: Kada su bolovi i ukočenost posledica godina, a kada znak za pregled
03.07.2026.•
1
Starenje donosi promene u telu, među kojima su i one na koštano-zglobnom sistemu. Bolovi, ukočenost i slabija pokretljivost mogu se javiti sa godinama, ali određene tegobe zahtevaju pažnju i procenu lekara.
SZO proglasila kraj epidemije hantavirusa na kruzeru
03.07.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da je završena epidemija hantavirusa, koja je pogodila putnike na jednom kruzeru.
Uticaj mikroplastike na zdravlje i kako se zaštititi - šta je važno da znamo?
01.07.2026.•
0
Ostaci plastičnih materija koji zagađuju životnu sredinu postaju sve veći problem, a sa hranom i vodom ulaze i u ljudski organizam.
Najčešće greške na velikim vrućinama: Od ledene vode do otvorenih prozora
30.06.2026.•
1
Pravilna hidratacija, pametno rashlađivanje doma i osluškivanje signala sopstvenog tela najvažniji su saveznici u borbi protiv sve intenzivnijih letnjih vrućina.
Psihijatrijske bolesti u starijem dobu: Kada povlačenje, tuga i zaboravnost nisu samo posledica godina
30.06.2026.•
1
Starenje donosi brojne promene, ali povlačenje iz društva, gubitak interesovanja, problemi sa snom i nagle promene ponašanja ne treba automatski pripisati godinama.
Nisu sve glavobolje iste: Evo na koje simptome treba da obratite pažnju
29.06.2026.•
0
Iako su glavobolje najčešće povezane sa stresom, umorom ili dehidracijom, neurolog upozorava da jedna njihova vrsta može biti znak ozbiljne infekcije.
Biološki sat otkriva skrivene faktore koji ubrzavaju starenje
29.06.2026.•
0
Industrija zdravlja i velnesa obožava biološke satove.
Stres može fizički da promeni strukturu vaše krvi
29.06.2026.•
1
Kada se nagomilaju rokovi na poslu, finansijske brige ne prestaju ili vas čeka neočekivani javni nastup, anksioznost često doživljavamo kao isključivo psihološki problem - nešto što treba prevazići uz malo više volje.
Letnji odmor menja naše navike u ishrani: Unosimo li dovoljno joda?
29.06.2026.•
0
Leto je period kada mnogi menjaju svakodnevne navike, pa tako i način ishrane.
Pomeranje malog prsta navodno pomaže u sprečavanju Alchajmerove bolesti - evo šta je istina
29.06.2026.•
4
Šta kada bi zaštita mozga od demencije bila jednostavna kao pomeranje malih prstiju nekoliko sekundi svakog dana?
Komentari 1
Ns
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar