Smrtonosne posledice klimatskih promena: Više od 24.000 Evropljana preminulo usled ekstremnih vrućina
Novo istraživanje evropskih naučnika pokazuje da su klimatske promene odgovorne za čak dve trećine smrtnih slučajeva tokom ovogodišnjih toplotnih talasa.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Najteže pogođene zemlje bile su Italija, Španija i Grčka, dok Balkan ostaje van zvaničnih analiza, iako su temperature i ovde probijale rekorde
Ovog leta, toplotni talasi odneli su na hiljade života širom Evrope, ali iza tih brojeva krije se tihi, smrtonosni krivac: klimatske promene.
Od ukupno 24.400 analiziranih smrtnih slučajeva od vrućina u periodu od juna do avgusta, klimatske promene odgovorne su za čak 68 odsto tog broja, otkriva upozoravajuća studija koja je odjeknula svetskim medijima, prenosi portal Klima 101.
Analizirajući podatke iz 854 evropska grada, naučnici sa Imperijalnog koledža u Londonu i Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu proračunali su da su klimatske promene podigle temperature za neverovatnih 3,6 °C. A to je dovelo do 16.500 dodatnih smrti.
Drugim rečima, u proseku, preko dvoje od troje Evropljana koji su preminuli usled vreline zapravo su preminuli od posledica klimatskih promena.
Analiza se nadovezuje na raniju studiju istog istraživačkog tima koja je ukazala na to da su klimatske promene utrostručile broj žrtava evropskog toplotnog talasa krajem juna.
"Globalno zagrevanje izazvano ljudskim faktorom više nije udaljena ili apstraktna pretnja", naglasio je dr Akšaj Deoras, naučni saradnik u Nacionalnom centru za atmosferske nauke na Univerzitetu u Redingu i dodaje da "ono već svakog leta košta na hiljade života".
Prema njegovim rečima, novi naučni nalazi potvrđuju ono na šta klimatski naučnici upozoravaju godinama: "Veza između globalnog zagrevanja i ekstremnih vrućina je neporeciva, a posledice su smrtonosne".
Zašto je ovo samo "vrh ledenog brega"?
Iako brojke deluju prilično uznemiravajuće, kako upozoravaju stručnjaci, one su tek delić prave, mnogo veće slike: jedan od razloga je to što je istraživanjem bilo obuhvaćeno tek 30% populacije Evrope, a drugi leži u samim podacima.
Tim je, naime, koristio podatke sa terena, dobijene putem posmatranja, kao i klimatske modele. Na osnovu tih procena, letnje temperature u Evropi su sada više za 1,5 do 2,9 °C u poređenju sa svetom koji bi, bez klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom, bio 1,3 °C hladniji.
Međutim, autori studije naglašavaju da je ova procena verovatno konzervativna, odnosno da je stvarno zagrevanje u mnogim evropskim gradovima verovatno još veće zato što je naučno dokazano da klimatski modeli često potcenjuju brzinu zagrevanja u Evropi.
Gde su - i po koga - vrućine bile najkobnije?
Najveći udar tokom jednog toplotnog talasa pretrpele su Rumunija, Bugarska, Grčka i Kipar. Od 21. do 27. jula, u tim zemljama merile su se temperature i do 6 °C iznad normale, a procenjeni broj smrti zbog vrućina iznosi 950.
Podsećamo, u istom periodu i Srbijom je harao žestoki toplotni talas. Prva brza studija atribucije kod nas procenila je da su klimatske promene ovaj nalet vrućina učinile 12 puta verovatnijim.
Ipak, u ovoj konkretnoj analizi podaci o smrtnosti u našoj zemlji tokom leta 2025. nisu dostupni jer istraživači nisu pokrili Balkan. Ono što autori jesu istakli je da je i leto u balkanskim zemljama bilo veoma toplo sa temperaturama preko 1,7 °C iznad normale.
Najteže pogođeni evropski glavni gradovi, po broju smrti po glavi stanovnika, bili su Rim, Atina i Bukurešt. Autori studije objašnjavaju da je to posledica izloženosti ekstremnim temperaturama, ali ističu i da drugi faktori imaju ulogu poput spremnosti gradova, demografske strukture stanovništva i zagađenja vazduha.
Pročitaj još
Među analiziranim gradovima, Italija je zabeležila najveći broj smrtnih slučajeva, sa ukupno 4.597 preminulih od vrućine povezane sa klimatskim promenama.
Iza nje slede analizirani gradovi u Španiji (2.841), Nemačkoj (1.477), Francuskoj (1.444), Velikoj Britaniji (1.147), Rumuniji (1.064), Grčkoj (808), Bugarskoj (552) i Hrvatskoj (268).
Toplotni talasi posebno ugrožavaju starije stanovništvo: procenjuje se da je više od 80% dodatnih smrtnih slučajeva zabeleženo među osobama starijim od 65 godina.
Zdravstvene posledice toplotnih talasa
Za Evropom je četvrto najtoplije leto u istoriji merenja sa turobnim posledicama po zdravlje i živote.
"Ekstremna vrućina ubija – i ovi novi podaci pokazuju da nijedan grad u Evropi nije imun", izjavila je dr Medlin Tomson, šefica Odeljenja za uticaje i adaptaciju na klimatske promene u organizaciji Wellcome.
"Klimatske promene podižu temperature, a sa njima rastu ne samo smrtni slučajevi, već i ozbiljne bolesti, uključujući srčane udare, bolesti bubrega, spontane pobačaje i krize mentalnog zdravlja", rekla je ona.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Kafa i čaj sa kofeinom pomažu u smanjenju rizika od demencije
10.02.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje nekoliko šoljica kafe ili čaja sa kofeinom može blago da pomogne u očuvanju moždane funkcije i smanjenju rizika od demencije, saopštili su istraživači.
Jedna decenija u životu je iscrpljujuća više nego ostale
09.02.2026.•
3
Neki od nas se sećaju da smo imali više energije u svojim dvadesetim. Mogli smo da radimo do kasno, loše spavamo, izađemo uveče, brzo se oporavimo, i da se sledećeg dana opet osećamo sposobno.
Pronađen efikasan način za obnavljanje čula mirisa kod post-kovid sindroma
08.02.2026.•
2
Naučnici na ruskom Univerzitetu "Sečenov" proučavaju efikasnost treninga za obnavljanje čula mirisa kod ljudi sa post-kovid sindromom za koje trenutno ne postoje lekovi ili tretmani, saopštio je taj univerzitet.
Autizam verovatno podjednako pogađa dečake i devojčice
08.02.2026.•
0
Autizam je istorijski posmatran kao stanje koje češće pogađa muškarce i dečake nego žene i devojčice.
Studija u trajanju skoro pola veka otkriva u kom dobu dostižemo svoj fizički vrhunac
08.02.2026.•
3
Fizičke sposobnosti opadaju s godinama, ali mnogi od nas vole da misle da to neće predstavljati problem sve dok ne zakoračimo duboko u starost.
Zevanje ima iznenađujući efekat na mozak
08.02.2026.•
1
Zevanje ima neobičan i neočekivan uticaj na tok tečnosti koja štiti mozak, otkriva nedavna studija, iako još nije jasno kakav bi mogao biti uticaj ove promene.
Otkrivene bakterije unutar bubrežnog kamenja
08.02.2026.•
3
Po prvi put naučnici su otkrili dokaze o prisustvu bakterija skrivenih u "neinfektivnim" bubrežnim kamencima.
Retko stanje zbog kog su neki ljudi bukvalno alergični na hladnoću
08.02.2026.•
0
Za većinu ljudi hladno vreme je neprijatnost, zahtevajući dodatni sloj odeće ili pojačavanje grejanja. Za druge, izlaganje hladnoći može pokrenuti alergijsku reakciju dovoljno ozbiljnu da izazove kolaps.
Ostajete bez daha dok se penjete stepenicama? Evo kada treba da se zabrinete
07.02.2026.•
2
Osećaj da ostajete bez daha nakon penjanja uz jedan ili dva sprata stepenica čest je kod ljudi različitog uzrasta i nivoa fizičke kondicije.
Prva osoba koja će početi lečenje ruskom vakcinom protiv raka biće pacijentkinja iz Srbije
06.02.2026.•
8
Prva osoba na svetu koja će početi lečenje ruskom vakcinom protiv raka biće pacijentkinja iz Srbije, rekao je šef katedre patologije na Sečenovskom univerzitetu u Moskvi Sergej Boljević.
U Srbiji zabeleženo 9.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
05.02.2026.•
0
U Srbiji su od 26. januara do 1. februara zabeležena 9.303 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Jod i imunitet: Važan saveznik organizma tokom zime
05.02.2026.•
0
Zima, osim hladnoće i snega, donosi i sezonu prehlada i gripa. Dok se najčešće govori o unosu vitamina C i D i cinku, još jedan element često zna da bude zapostavljen, a to je jod.
Stručnjaci: E-cigarete mogu izazvati kardiološke i kancerogene posledice
04.02.2026.•
1
Francuska agencija za hranu, životnu sredinu i zdravlje i bezbednost na radu (ANSES) saopštila je da je elektronska cigareta povezana sa potencijalnim srednjoročnim i dugoročnim zdravstvenim rizicima.
Studija: Ultraprerađena hrana više liči na cigarete nego na zdrave namirnice
04.02.2026.•
0
Ultraprerađena hrana više podseća na cigarete nego na tradicionalne zdrave namirnice i zahteva daleko strožu regulaciju, navodi se u novoj studiji istraživača sa Harvarda, Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Djuk.
Koje navike mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti?
03.02.2026.•
0
Zdravlje srca danas je mnogima veća briga nego ikada, naročito kada je reč o prevenciji ozbiljnih stanja poput srčanog udara ili bolesti srca.
Studija otkriva prelomnu tačku kada se kod muškaraca znatno povećava rizik od srčanog udara
03.02.2026.•
1
Skrining na rizik od srčanog udara bi trebalo da se obavlja ranije kod muškaraca, prema novoj studiji koja je otkrila da rizik od kardiovaskularnih bolesti počinje da raste kada su muškarci u srednjim tridesetim.
Bezbolno, brzo i precizno: Lasersko skidanje dioptrije u Očnoj klinici Bulevar
03.02.2026.•
0
Lasersko skidanje dioptrije danas se smatra jednom od najefikasnijih metoda za korekciju vida.
U Španiji prvi put urađena transplantacija lica od donora koji je eutaniziran
03.02.2026.•
1
Bolnica u Barseloni saopštila je da je obavila pionirski transplant lica u kojem je donor, prvi put u svetu, ponudio svoje lice za donaciju pre nego što je prošao proceduru potpomognutog umiranja.
Hirurzi 48 sati držali u životu čoveka bez oba plućna krila
03.02.2026.•
1
U izuzetnom primeru očuvanja života, hirurzi su uspeli da održe teško bolesnog čoveka u životu 48 sati bez pluća, dok je čekao transplantaciju oba plućna krila.
Lekari preporučuju korišćenje bidea: Ovo su razlozi
02.02.2026.•
7
Nekada smatrani neobičnošću, bidei postaju sve češći jer sve više ljudi traži higijensku i održivu alternativu toalet papiru ili "korišćenju ruke za upravljanje određenim fizičkim poslovima".
U SAD značajno povećana stopa preživljavanja obolelih od raka
01.02.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama postignut je značajan napredak u borbi protiv raka.
Komentari 3
Džeferson
Орлов
Steva
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar