Smrtonosne posledice klimatskih promena: Više od 24.000 Evropljana preminulo usled ekstremnih vrućina
Novo istraživanje evropskih naučnika pokazuje da su klimatske promene odgovorne za čak dve trećine smrtnih slučajeva tokom ovogodišnjih toplotnih talasa.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Najteže pogođene zemlje bile su Italija, Španija i Grčka, dok Balkan ostaje van zvaničnih analiza, iako su temperature i ovde probijale rekorde
Ovog leta, toplotni talasi odneli su na hiljade života širom Evrope, ali iza tih brojeva krije se tihi, smrtonosni krivac: klimatske promene.
Od ukupno 24.400 analiziranih smrtnih slučajeva od vrućina u periodu od juna do avgusta, klimatske promene odgovorne su za čak 68 odsto tog broja, otkriva upozoravajuća studija koja je odjeknula svetskim medijima, prenosi portal Klima 101.
Analizirajući podatke iz 854 evropska grada, naučnici sa Imperijalnog koledža u Londonu i Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu proračunali su da su klimatske promene podigle temperature za neverovatnih 3,6 °C. A to je dovelo do 16.500 dodatnih smrti.
Drugim rečima, u proseku, preko dvoje od troje Evropljana koji su preminuli usled vreline zapravo su preminuli od posledica klimatskih promena.
Analiza se nadovezuje na raniju studiju istog istraživačkog tima koja je ukazala na to da su klimatske promene utrostručile broj žrtava evropskog toplotnog talasa krajem juna.
"Globalno zagrevanje izazvano ljudskim faktorom više nije udaljena ili apstraktna pretnja", naglasio je dr Akšaj Deoras, naučni saradnik u Nacionalnom centru za atmosferske nauke na Univerzitetu u Redingu i dodaje da "ono već svakog leta košta na hiljade života".
Prema njegovim rečima, novi naučni nalazi potvrđuju ono na šta klimatski naučnici upozoravaju godinama: "Veza između globalnog zagrevanja i ekstremnih vrućina je neporeciva, a posledice su smrtonosne".
Zašto je ovo samo "vrh ledenog brega"?
Iako brojke deluju prilično uznemiravajuće, kako upozoravaju stručnjaci, one su tek delić prave, mnogo veće slike: jedan od razloga je to što je istraživanjem bilo obuhvaćeno tek 30% populacije Evrope, a drugi leži u samim podacima.
Tim je, naime, koristio podatke sa terena, dobijene putem posmatranja, kao i klimatske modele. Na osnovu tih procena, letnje temperature u Evropi su sada više za 1,5 do 2,9 °C u poređenju sa svetom koji bi, bez klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom, bio 1,3 °C hladniji.
Međutim, autori studije naglašavaju da je ova procena verovatno konzervativna, odnosno da je stvarno zagrevanje u mnogim evropskim gradovima verovatno još veće zato što je naučno dokazano da klimatski modeli često potcenjuju brzinu zagrevanja u Evropi.
Gde su - i po koga - vrućine bile najkobnije?
Najveći udar tokom jednog toplotnog talasa pretrpele su Rumunija, Bugarska, Grčka i Kipar. Od 21. do 27. jula, u tim zemljama merile su se temperature i do 6 °C iznad normale, a procenjeni broj smrti zbog vrućina iznosi 950.
Podsećamo, u istom periodu i Srbijom je harao žestoki toplotni talas. Prva brza studija atribucije kod nas procenila je da su klimatske promene ovaj nalet vrućina učinile 12 puta verovatnijim.
Ipak, u ovoj konkretnoj analizi podaci o smrtnosti u našoj zemlji tokom leta 2025. nisu dostupni jer istraživači nisu pokrili Balkan. Ono što autori jesu istakli je da je i leto u balkanskim zemljama bilo veoma toplo sa temperaturama preko 1,7 °C iznad normale.
Najteže pogođeni evropski glavni gradovi, po broju smrti po glavi stanovnika, bili su Rim, Atina i Bukurešt. Autori studije objašnjavaju da je to posledica izloženosti ekstremnim temperaturama, ali ističu i da drugi faktori imaju ulogu poput spremnosti gradova, demografske strukture stanovništva i zagađenja vazduha.
Pročitaj još
Među analiziranim gradovima, Italija je zabeležila najveći broj smrtnih slučajeva, sa ukupno 4.597 preminulih od vrućine povezane sa klimatskim promenama.
Iza nje slede analizirani gradovi u Španiji (2.841), Nemačkoj (1.477), Francuskoj (1.444), Velikoj Britaniji (1.147), Rumuniji (1.064), Grčkoj (808), Bugarskoj (552) i Hrvatskoj (268).
Toplotni talasi posebno ugrožavaju starije stanovništvo: procenjuje se da je više od 80% dodatnih smrtnih slučajeva zabeleženo među osobama starijim od 65 godina.
Zdravstvene posledice toplotnih talasa
Za Evropom je četvrto najtoplije leto u istoriji merenja sa turobnim posledicama po zdravlje i živote.
"Ekstremna vrućina ubija – i ovi novi podaci pokazuju da nijedan grad u Evropi nije imun", izjavila je dr Medlin Tomson, šefica Odeljenja za uticaje i adaptaciju na klimatske promene u organizaciji Wellcome.
"Klimatske promene podižu temperature, a sa njima rastu ne samo smrtni slučajevi, već i ozbiljne bolesti, uključujući srčane udare, bolesti bubrega, spontane pobačaje i krize mentalnog zdravlja", rekla je ona.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Stres može fizički da promeni strukturu vaše krvi
29.06.2026.•
0
Kada se nagomilaju rokovi na poslu, finansijske brige ne prestaju ili vas čeka neočekivani javni nastup, anksioznost često doživljavamo kao isključivo psihološki problem - nešto što treba prevazići uz malo više volje.
Letnji odmor menja naše navike u ishrani: Unosimo li dovoljno joda?
29.06.2026.•
0
Leto je period kada mnogi menjaju svakodnevne navike, pa tako i način ishrane.
Pomeranje malog prsta navodno pomaže u sprečavanju Alchajmerove bolesti - evo šta je istina
29.06.2026.•
1
Šta kada bi zaštita mozga od demencije bila jednostavna kao pomeranje malih prstiju nekoliko sekundi svakog dana?
Oralni kontraceptivi povezani sa značajnim porastom kompulzivnog prejedanja kod žena
28.06.2026.•
0
Oralni kontraceptivi mogli bi imati neočekivan uticaj na prehrambene navike žena, pokazuje novo istraživanje.
Sve više ljudi u Holandiji odsustvuje sa posla zbog stresa i sindroma izgaranja
28.06.2026.•
1
Međunarodna kompanija za zapošljavanje Randstad upozorila je na porast broja zaposlenih koji odsustvuju sa posla zbog stresa i sindroma izgaranja (burn-out), što dodatno opterećuje već zategnuto tržište rada u Holandiji.
Češanje ujeda komarca u početku može da prija, ali nauka objašnjava zašto je to loša ideja
28.06.2026.•
4
Verovatno to slušate još od detinjstva: Nemoj da češeš ujed insekta ili osip, samo ćeš ga pogoršati. Ali zašto bi nešto što pruža tako dobar osećaj bilo loše?
Ishrana bogata mastima i šećerom povezana sa poremećajem pamćenja i ponašanja
28.06.2026.•
0
Ishrana bogata zasićenim mastima, holesterolom i šećerima može negativno da utiče na funkcije mozga i da poveća rizik od poremećaja raspoloženja i pamćenja.
Vaš odnos prema luku mogao bi da otkrije nešto o vašem budućem zdravlju
28.06.2026.•
2
Ishrana i zdravlje usko su povezani, ali pojedinosti mogu biti nejasne, jer postoji mnogo faktora koji utiču na njih.
Voće i povrće koje najbolje hidrira organizam
28.06.2026.•
0
Visoke temperature koje su zahvatile zemlju mnogima smanjuju apetit, ali pravilnim izborom namirnica možemo pomoći organizmu da se lakše izbori sa vrućinom.
Žene teže izlaze na kraj sa vrućinom, doktorka objašnjava zašto
28.06.2026.•
0
Jedna lekarka opšte prakse objasnila je zašto toplotni talasi mogu "teže da padaju" ženama.
Četiri zdravstvena stanja koja se mogu pogoršati tokom vrućina
28.06.2026.•
2
Visoke temperature kod nekih ljudi mogu pogoršati postojeća zdravstvena stanja.
Mlađe generacije biološki stare brže
28.06.2026.•
1
Mlađe generacije stare biološki brže od svojih prethodnika, što bi moglo da poveća rizik od razvoja tumora u ranijem životnom dobu.
Multivitamin utiče na brzinu starenja: Evo šta je još otkrila nova studija
27.06.2026.•
0
Uzimanje jedne multivitaminske tablete dnevno moglo bi imati mali, ali merljiv uticaj na proces starenja i kvalitet života.
Saveti doktorke Hitne pomoći tokom toplotnog talasa: Šta raditi, a šta izbegavati?
27.06.2026.•
2
Toplotni talas iz zapadne Evrope stigao je i u Srbiju, a visoke temperature očekuju se i tokom vikenda kao i početkom naredne nedelje.
U Moskvi otvorena prva škola za odvikavanje od pušenja uključujući i vejping
27.06.2026.•
2
Prva škola za odvikavanje od pušenja koja uključuje i odvikavanje od elektronskih cigareta otvorena je u Moskovskom naučno-praktičnom centru za narkologiju.
Neurološke promene u starijem dobu: Kada su zaboravnost i usporenost deo starenja, a kada znak za pregled
27.06.2026.•
3
Starenje donosi mnoge promene u organizmu, među njima su i promene nervnog sistema. Slabija koncentracija, sporije kretanje i zaboravljanje mogu biti deo prirodnog procesa, ali određeni simptomi zahtevaju posetu lekaru.
Preporuke Batuta: Kako da se zaštitite tokom toplotnog talasa
27.06.2026.•
2
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je preporuke za zaštitu tokom ekstremno visokih temperatura.
Studija: Mirisi, zvukovi i boje mogu da ublaže osećaj toplote
25.06.2026.•
2
Osećaj toplote u prostoru moguće je ublažiti bez korišćenja električnih sistema za hlađenje, uz dopunu zvaničnih preporuka Federalne kancelarije za javno zdravlje.
Leto, imunitet i jod: Šta treba da znamo?
25.06.2026.•
0
Leto je period odmora, putovanja, kupanja, ali i vreme kada je organizam izložen većem riziku od različitih infekcija.
Stručnjaci upozoravaju: Ekstremne vrućine pojačavaju anksioznost, agresiju i depresiju
25.06.2026.•
3
Toplotni talasi ne utiču samo na fizičko zdravlje već i na funkcionisanje mozga i emocionalnu stabilnost, upozoravaju francuski stručnjaci.
Starenje i onkološke bolesti: Zašto su prevencija, pregledi i pravilan izbor terapije važni u starijem dobu
24.06.2026.•
2
Onkološke bolesti češće se javljaju u starijem životnom dobu, jer se tokom godina u organizmu nakupljaju promene koje mogu dovesti do nastanka malignih ćelija.
Komentari 3
Džeferson
Орлов
Steva
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar