Više leti nego zimi: Kakva nas potrošnja struje očekuje?
Leto je stiglo do svog kalendarskog kraja, ali je i dalje veoma toplo, i maksimalne dnevne temperature dostižu, pa i premašuju 30 °C.
Foto: 021.rs
Još jednom se potvrđuje da se klima menja. Istina, vreline ovoga puta nisu dostigle rekordne lanjske, ali će u meteorološkim proučavanjima tekuća godina ostati zabeležena po toplotnim talasima; bilo ih je čak pet.
Ako zavirimo u meteorološku statistiku, videćemo da je u Srbiji u periodu između 1961. i 1990. godine toplotnih talasa, u proseku, bilo manje od jednog po sezoni.
Najžešći je bio onaj između 20. i 26. jula kada je prosečna maksimalna temperatura tri uzastopna dana za celu Srbiju iznosila 37,3 °C, dok je u Kruševcu premašila 41 °C. U ovom gradu je poslednjeg dana ciklusa zabeleženo čak 44 °C, samo stepen manje bilo je u Leskovcu.
Neophodnost rashlađivanja
Nesporno je da se klima menja, a u "Elektroprivredi Srbije", u kojoj se ovakvi podaci svakodnevno mere i sistematizuju, ukazuju da su izmenjeni vremenski uslovi doveli i do promena u svakodnevici ljudi.
Rashlađivanje je postala potreba, bez koje bi ljudima bilo znatno neugodnije u najvrelijem periodu, a povremeno bi dolazila u pitanje i radna aktivnost. Stoga je korišćenje klima uređaja sve uobičajenije, zapravo postala je neophodnost.
Stanovništvo je uočilo promene i prepoznalo benefite od rashlađivanja i početkom godine čak 55 odsto svih domaćinstava u Srbiji je posedovalo bar jedan ovakav aparat. Podsetimo, 2007. godine tek 7,5 odsto srpskih domaćina koristilo je klimu na čije posedovanje se dugo gledalo kao na neku vrstu samopromocije bolje stojećih porodica. Danas gotovo da se bez ovakvog aparata ne može, a svake naredne godine biće i sve neophodniji.
Svakako da u EPS-u posebnu pažnju posvećuju promenama koje su nove okolnosti inicirale. A one su kolosalne, zapravo dramatične i nadalje će se usložnjavati. Najuočljivija je promena u kalendaru potrošnje električne energije.
Decenijama se struja daleko najviše trošila zimi, pre svega zbog grejanja na struju, ali i zbog "kraćeg dana" i ranijeg paljenja svetiljki i kućnog osvetljenja. Tokom jeseni i proleća trošilo se znatno manje električne energije, ali više nego leti, kada je potrošnja bila umanjena i zbog korišćenja godišnjih odmora. Stoga se i remont svih energetskih objekata, uključujući i elektrana, po pravilu obavljao upravo tokom letnjih meseci.
Pročitaj još
Letnji špicevi
Međutim, već nekoliko decenija prilike se uporno i sve brže menjaju, a dnevna potrošnja struje leti je dramatično uvećana. Tako je lane leti potrošeno gotovo 34 odsto struje više nego tokom prolećnih meseci.
To je usled naglog povećanja upotrebe klima uređaja, a kao posledica klimatskih promena i sve uočljivijeg otopljavanja. Procene su da će promene biti sve intenzivnije, a u EPS-u posebno ističu špiceve u konzumu struje. Vrhovi potrošnje se danas dostižu dva puta godišnje, zimi i leti.
I mada su još uvek zimske vršne tačke iznad letnjih, ne bi bilo iznenađenje da uskoro bude drugačije. Uostalom, u Grčkoj, Italiji i Španiji odavno je potrošnja struje leti veća nego zimi, a klimatske promene u Srbiji vode ka prilikama kakve vladaju u ovim mediteranskim zemljama.
Nekada se leti dnevno trošilo između 65 i 70 miliona kilovat-sati struje. Danas je uobičajena potrošnja iznad 75, dok je ovog leta tokom prvog toplotnog ciklusa u junu iznosila između 92 i 95 miliona. Pik je bio 28. juna i iznosio je 98,5 miliona kilovat-sati. Ostaje, dakle, letnji rekord ostvaren 17. jula 2004. od 105,4, dok je prethodni dan dostigao 103 miliona kilovat-sati.
Tropske temperature
Međutim, nisu u pitanju samo bitno uvećana ukupna dnevna potrošnja. Podjednak izazov je i maksimalna dnevna potrošnja, odnosno vršno opterećenje. Oduvek je potrošnja struje bila visoka između 18 i 21 čas, kada se obavljaju mnoge kućne aktivnosti, pali osvetljenje, a sada i klima uređaji još uvek rade. Praćenjem statistike jasno se vidi da je opterećenje sistema najveće upravo u večernjem periodu i tokom letnjih dana sa rekordno visokom temperaturom dostiže i 4.700 MV.
Predviđanja su da će se sa daljim klimatskim promenama i rastom temperature uvećavati i vršno opterećenje. Posebno je nepovoljno što sve češći postaju takozvani tropski dani, kada temperatura prelazi 35 °C.
Povećanje potrošnje struje nije ravnomerno, relativno se sporo uvećava sve dok se ne dostigne 30 °C, što je tačka od koje počinje gotovo skokovit rast. Veliko dnevno vršno opterećenje je novi veliki izazov za energetičare i zahteva dobro predviđanje, baš kao i vešto upravljanje sistemom. I to nije dovoljno, potrebno je posebnu pažnju posvetiti balansiranju i obezbeđivanju rezerve.
Nove elektrane
Drastično uvećana letnja potrošnja znači i da će Srbija morati da gradi nove proizvodne kapacitete. Prirodno je postaviti pitanje na koje izvore energije da se osloni. Odgovor je logičan, solarne elektrane daleko najviše proizvode leti, kada se i očekuje povećanje potrošnje.
Međutim, kako solarke u predvečerje smanjuju intenzitet rada, potom prekidaju proizvodnju struje, postaje jasno da će u budućem periodu biti neophodno raditi i na što većem uvećanju skladištenja energije.
Kako je poslednjih sezona produkcija solarne energije u Evropi često i prevelika, cena struje na berzi naglo pada, pa se u periodu između 11 i 14 časova često može nabaviti za samo deset, petnaest evra po megavatu. Srbija se koristi prilikom i uvozi struju po ceni nekoliko puta nižoj od domaće proizvodne. Ispada da se Srbija već koristi solarnom energijom, ali iz produkcije evropskih solarnih farmi.
Na krovovima
Ovakva orijentacija teško da može biti dugoročna strategija, pa je na duži rok mnogo uputnije koristiti se strujom iz domaćih solarnih elektrana. Problem je što u zemlji na brdovitom Balkanu kapaciteti solarnih elektrana dostižu tek 0,4 GW, dok su naše potrebe, ako želimo da se oslobodimo uglja, kapacitet od oko 18,5 GW.
Međutim, naš solarni potencijal nije mali, samo na krovovima stambenih objekata moglo bi se postaviti solarnih panela za proizvodnju 7,5 GW. Naravno, uporedo sa izgradnjom solarki valjalo bi i razvijati sistem baterijskog i drugih načina skladištenja energije. Promene u obimu i rasporedu korišćenja iznuđuju i promene u proizvodnji i snabdevanju električnom energijom.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Folksvagen planira da ukine do 100.000 radnih mesta i zatvori fabrike
28.06.2026.•
6
Nemački proizvođač automobila Folksvagen razmatra novi veliki talas restrukturiranja u okviru kojeg bi u narednim godinama moglo da bude ukinuto do 100.000 radnih mesta širom sveta.
Reno namerava da ukine 800 radnih mesta u Francuskoj
28.06.2026.•
3
Francuski proizvođač automobila Reno saopštio je kako do kraja 2027. godine planira da ukine 800 radnih mesta u sektoru inženjeringa u Francuskoj.
Rastu temperature u Evropi, a u Aziji zarada proizvođača klima uređaja
27.06.2026.•
1
Dok Evropa prolazi kroz rekordno visoke temperature, azijski proizvođači klima-uređaja, poput južnokorejskog Samsunga i LG-a, kineske midee ili japanskog Micubišija, beleže nagli rast prodaje.
Rast cena građevinskog materijala: Ko će platiti više, investitori ili kupci stanova?
27.06.2026.•
5
Iako informacije o novom talasu poskupljenja u građevinskom sektoru nadležne institucije teško i nerado daju, tokom ove godine zabeležen je rast cena građevinskog materijala od 5% do čak 30%.
Od ponedeljka veće akcize na gorivo: Povećanje od oko 5,5 odsto
27.06.2026.•
14
Vlada Srbije je, na sednici u četvrtak 25. juna, donela odluku o novom povećanju akciza na gorivo - za oko 5,5 odsto u odnosu na ovonedeljne iznose. Primena počinje u ponedeljak i ograničena je na nedelju dana.
Stanovi na dan i nova pravila: Vlasnicima stižu poreska rešenja, kraj sive zone u najavi
26.06.2026.•
29
Poreska uprava Srbije donela je rešenja kojima se za 2026. godinu utvrđuje obaveza plaćanja poreza na prihod od pružanja ugostiteljskih usluga.
NIS od SAD traži novu licencu za operativno poslovanje, ističe 1. jula
26.06.2026.•
7
Naftna industrija Srbije (NIS) zatražila je od Kancelarije za kontrolu stranih sredstava OFAC Ministarstva finansija SAD novu posebnu licencu kako bi se kompaniji omogućilo nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti.
Poskupeo benzin: Objavljene nove cene goriva
26.06.2026.•
21
Benzin u Srbiji je poskupeo, dok cena dizela ostaje ista.
Šta nam donose data centri?
26.06.2026.•
18
Živimo u vremenu visokih tehnologija, kada se svakojaki podaci besomučno arhiviraju i obrađuju, a na osnovu beskrajno mnogo ovakvih obrada mašina donosi odluku.
Stambeni krediti: Strateški vodič do sopstvenog doma
26.06.2026.•
0
Kupovina nekretnine je jedna od najvećih finansijskih odluka u životu pojedinca, često kruna dugogodišnjeg truda i štednje.
Naled: Sistem ePlati će od sledeće godine sam popunjavati sve podatke, institucije da ubrzaju evidenciju
25.06.2026.•
4
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) saopštila je danas da joj je cilj da od 2027. godine proces elekronskog plaćanja taksi putem sistema ePlati bude potpuno automatizovan.
Veruju li investitori u Ilona Maska?
25.06.2026.•
7
Početkom juna bilo je prilično mirno na berzi u Njujorku.
Ilon Mask izgubio status bilionera
25.06.2026.•
10
Bogatstvo američkog tehnološkog milijardera Ilona Maska palo je ispod granice od bilion dolara nakon globalnog pada vrednosti tehnoloških akcija, koji je umanjio njegovu imovinu za oko 500 milijardi dolara.
Cene nafte na najnižem nivou u poslednja četiri meseca
24.06.2026.•
6
Cene nafte na svetskim tržištima i danas su pale, dostigavši najniže nivoe od kraja februara, pa je međunarodno referentna nafta Brent bila ispod 74 dolara za barel, a američka WTI nafta se kretala oko 70 dolara.
Bajatović: Gasni aranžman sa Rusijom produžen za tri meseca
24.06.2026.•
7
Direktor "Srbijagasa" i poslanik Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović izjavio je danas da je gasni aranžman sa Rusijom produžen za naredna tri meseca, kao i da će ga uskoro produžiti i do Nove godine.
Skuplja struja noću - može i to da se desi
24.06.2026.•
7
Širom Evropske unije neprekidno niču nove solarne i vetroenergane, trenutno blizu 56 odsto ukupne potrošnje struje potiče od obnovljivih izvora.
Marković: Ključno da NIS bude uklonjen sa liste sankcija
24.06.2026.•
4
Stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara Srbije Željko Marković rekao je da je najvažnije da NIS bude uklonjen sa liste sankcija, kao i da je za Srbiju ključno jačanje energetske bezbednosti.
Veliki AVIA International Meeting u Beogradu
23.06.2026.•
0
AVIA International predstavlja najveće i najpoznatije udruženje nezavisnih naftnih kompanija u Evropi i okuplja oko 90 kompanija u 15 zemalja Evrope i broji preko 3.200 benzinskih stanica pod AVIA brendom.
Mićović: Nema potrebe za ograničavanjem cena goriva, iznećemo argumente za to
23.06.2026.•
9
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović najavio je da će udruženja u narednih 60 dana izneti argumente zašto više nije potrebno regulisati cene goriva.
Košarkaški savez Srbije po ko zna koji put dobio milione iz budžetske rezerve, a evo kome je još dat novac
23.06.2026.•
6
Iz budžeta Srbije, tačnije iz budžetske rezerve za ovu godinu, izdvojeno je ukupno 349.900.000 dinara za različite namene.
SpaceX prvi put emituje obveznice: Raspolaže sa 100,8 milijardi dolara gotovine
23.06.2026.•
0
Svemirska kompanija SpaceX pokrenula je svoju prvu emisiju obveznica nakon nedavnog rekordnog izlaska na berzu, dok prema najnovijim podacima raspolaže sa oko 100,8 milijardi dolara gotovine i gotovinskih ekvivalenata.
Komentari 2
Anonimus
Пт
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar