Džon Bolton prošao je veliki put od dečaka koji je bežao od kuće i vozio se tramvajima u Baltimoru kako bi se domogao knjiga u gradskoj biblioteci, do sobe za vanredne situacije u Beloj kući gde je savetovao ljude na verovatno najmoćnijoj funkciji na svetu.
Dok se zraci prepodnevnog majskog sunca probijaju kroz prozore njegove kancelarije u Vašingtonu, Bolton tačno u minut počinje onlajn razgovor, odajući utisak čoveka koji i dalje „u malom prstu" drži svetske, ali i balkanske teme.
Iskristalisane stavove, zbog kojih su ga kritičari često nazivali jednim od najvećih jastrebova republikanskih administracija, 78-godišnji diplomata iznosi pozivajući se na višedecenijsko iskustvo u Stejt departmentu.
Sarađivao je sa političarima kao što su Ronald Regan, Džordž Buš Stariji, Džordž Buš Mlađi i Donald Tramp.
Bez obzira koje su administracije vodile Sjedinjene Američke Države poslednjih nekoliko decenija, na Balkan se nikada nije obraćalo onoliko pažnje koliko je bilo potrebno, tvrdi Bolton.
„Kada stvari negde ne deluju toliko loše, u Vašingtonu može da se izgubi nit, a pažnja se onda najviše usmerava tamo gde je najgora situacija.
„A ako ne obraćate pažnju, stvari mogu da izmaknu kontroli i to se dogodilo u Ukrajini na najdramatičniji način", kaže Bolton za BBC na srpskom.
Njegova poslednja zvanična pozicija bila je savetnik za nacionalnu bezbednost u prvom Trampovom mandatu - od aprila 2018. do septembra 2019.
Republikanac po političkom opredeljenju, Bolton je po odlasku sa funkcije postao kritičar aktuelnog američkog predsednika.
U oktobru 2025. američki Sekretarijat za pravosuđe podigao je optužnicu protiv Boltona zbog navodnog nepropisnog rukovanja poverljvim dokumentima i odavanja tajnih informacija.
On se na sudu izjasio da nije kriv i tvrdi da je u pitanju Trampova odmazda zbog kritika na njegov račun, i knjige koju je napisao.
Sudski proces i dalje je u toku.
Bolton je u Srbiji izazvao mnogo pažnje u avgustu 2018, kada je potvrdio da su SAD „otvorene" za mogućnost razmene teritorija Beograda i Prištine.
Tada je predsednik Kosova bio Hašim Tači, a premijer Ramuš Haradinaj. Predsednik Srbije tada, kao i danas, bio je Aleksandar Vučić.
U tom periodu činilo se da su politička rukovodstva u Srbiji i na Kosovu bila spremna da se prilagode, objašnjava Bolton.
Ipak, na kraju je „možda kosovsko rukovodstvo precenilo vlastitu sposobnost da pogura dogovor".
„A pritom su Evropljani tada rekli da ne žele nikakva teritorijalna prilagođavanja", priseća se on.
Ideja razmene teritorija podrazumevala je da deo severnog Kosova bude priznat kao deo Srbije, dok bi područje Preševske doline na jugu Srbije postalo deo Kosova.
„Tad sam rekao Evropljanima da mi razmenu nikome ne namećemo, ja ne crtam mape, niti favorizujem neku opciju.
„Ali ako dve vlade mogu da postignu dogovor, zašto im stajati na putu?", dodaje.
Ideji su se protivile opozicije i u Beogradu i u Prištini, a među država Evropske unije, najveće neslaganje pokazala je Nemačka, tada pod vođstvom kancelarke Angele Merkel.
„Oslanjao sam se na osnovni princip da upravo dve strane strane imaju najveći ulog i ako su, iz bilo kog razloga, spremne na kompromise, nemojte da im stojimo na putu", kaže Bolton.
Od tada, dijalog Srbije i Kosova, ispresecan često incidentnim situacijama i provokacijama, nastavljen je pod glavnim vođstvom EU.
Posle potpisivanja Vašingtonskog sporazuma 2020, pred kraj Trampovog prvog mandata, SAD su više delovale iz drugog plana.
U međuvremenu, promenilo se i rukovodstvo u Prištini.
Haradinaj je u julu 2019. podneo ostavku posle poziva da se kao osumnjičeni pojavi pred Specijalnim sudom za ratne zločine počinjene na Kosovu, ali nikad nije optužen.
Tači je ostavku podneo u novembru 2020, ubrzo potom je pred sudom u Hagu optužen za zločine protiv čovečnosti.
Bolton, inače poznat kao pobornik demonstriranja američke moći i kroz vojne akcije širom sveta, ni danas nema previsoko mišljenje o sposobnostima EU i država članica da usaglase stav.
„Pored toga, EU ima sopstvenu ideju kako bi stvari trebalo da izgledaju u odnosu Srbije i Kosova, koja možda njima odgovara, ali možda ne i stranama u sporu.
„Za razliku od Evropljana koji su kroz istoriju bili uključeniji u to što se dešava na Balkanu, nas (Ameriku) ljudi u regionu više vide kao neutralnog, iskrenog posrednika", ocena je Boltona.
Da Balkan ni danas nije na mapi prioriteta Vašingtona možda bolje od bilo čega drugog svedoči podatak da SAD, više od godinu dana od povratka Trampa u Belu kuću, nemaju ambasadore u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Albaniji i na Kosovu.
A promena vlasti u Vašingtonu početkom 2025. obradovala je mnoge lidere na Balkanu.
Milorad Dodik, bivši predsednik Republike Srpske, jednog od dva entiteta u BiH, još tokom kampanje je otvoreno podržao Trampa i ugostio u Banjaluci njegovog saveznika Rudija Đulijanija.
Andrija Mandić, prosrpski političar iz Crne Gore, potpisao inicijativu da se američkom predsedniku uruči Nobelova nagrada za mir.
Američke administracije moraju da budu „svesnije političke dinamike" u zemljama Balkana, što bi pomoglo i Americi da bude korisnija i uključenija u rešavanje problema u regionu, tvrdi Bolton.
„Postoji mnogo onih koji napreduju u haosu i nestabilnosti, pa i političari unutar zemalja, i to stvara potencijal za veće napetosti i nemire.
„Ali stvari mogu da idu i u drugom smeru, poput pada Viktora Orbana sa vlasti u Mađarskoj.
„Možda će neke stvari tamo sada postati lakše", ističe Bolton.
U komplikovanoj jednačini balkanske političke stabilnosti, pored odnosa Kosova i Srbije, druga 'večita' nepoznata je Bosna i Hercegovina.
Dodik je od američke liste sankcionisanih zbog optužbi za podrivanje Dejtonskog sporazuma za vreme administracije Džozefa Bajdena iz Demokratske stranke, postao rado viđen gost u SAD, pod Trampom.
Skidanje sa liste sankcija kritikovali su predstavnici američkih demokrata i vlasti u Federaciji, drugog entiteta BiH, upozoravajući da se tako utiče na nestabilnost zemlje.
„U BiH postoje istorijske podele, a od raspada Jugoslavije bilo je mnogo različitih pokušaja da se te razlike nekako zataškaju.
„Čini mi se da će trajati duže nego što ljudi misle.
„Da su ljudi mogli da pronađu brz odgovor, pronašli bi ga 1990. i 1991. godine", smatra Bolton.
Stabilnost nije reč kojem bi moglo baš verodostojno da se opiše stanje u Srbiji u poslednjih godinu i po dana.
Toliko traju antivladini protesti predvođeni studentskim organizacijama koje zahtevaju izbore, obračun sa korupcijom i odgovornost za pogibiju 16 ljudi za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Dolazilo je i do fizičkih sukoba pristalica vlasti i opozicije, a česte su optužbe za policijsku brutalnost tokom protesta.
Osim povremenih saopštenja, Stejt department se ni u Bajdenovom, ni sada u Trampovom mandatu nije previše bavio ovim problemima.
Svojevrsnu diplomatsku nezainteresovanost prekinula je poseta Sare Rodžers, podsekretarke Stejt deparmenta za javnu politiku, koja je početkom maja potpisala ugovor o učešću SAD na izložbi EXPO 2027.
U Stejt departmentu, ali i u većini ministarstava spoljnih poslova širom sveta, „najviše vole stabilnost", kaže Bolton.
„Stabilnost je predvidljiva, a stvari koje su nestabilne su nepredvidive.
„Zato se događaji koji ugrožavaju stabilnost ne smatraju nužno korisnim, čak i ako se radi o problemima sa ljudskim pravima ili represiji u nekoj zemlji", ocenjuje.
Birači u Srbiji bi do kraja godine mogli da dobiju priliku da izađu na glasačka mesta, prema najavama predsednika Vučića iz redova vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), ali tačan datum se još ne zna.
„Iako zemlja u kojoj dođe padne autoritarna vlade može da bude relativno nestabilna, ne znači da je to loše", govori bivši diplomata.
Kao dodatni problem američke spoljne politike označava i ograničene resurse, ali to „često znači da se nelečenjem određenog problema on pogoršava".
„Na površini izgleda stabilno, ali ispod toga može da ključa", rekao je.
Osvrnuo se i na ruski i kineski uticaj na Balkanu, koji su administracije u Vašingtonu i Briselu godinama nazivale malignim.
„Osovina Peking-Moskva veoma je zainteresovana da poremeti NATO i EU", kaže Bolton.
Od Srbije se, posle početka ruske invazije na Ukrajinu 2022, tražilo da spoljnu politiku usklade sa Briselom i uvede sankcije Rusiji, što Beograd nije uradio.
Ipak, viša puta je Srbija u Ujedinjenim nacijama glasala za rezolucije kojim se osuđuje narušavanje suverentiteta Ukrajine.
Moskvi je potrebna prilika da preko Balkana proba da napravi problem Zapadu, jer „u ratu u Ukrajini nije još ostvarila teritorijalne dobitke koje je očekivala".
„A Kinezi su neumoljivi sa inicijativom 'Pojas i put' i drugim merama u zemljama trećeg sveta u Aziji, Africi i Latinskoj Americi, ali su sve više i Evropi", govori on.
Od 2000. do 2022. godine, Srbija je primila 7,7 milijardi dolara iz Kine, od čega ogroman deo kroz zajmove, podaci su međunarodne organizacije AidData.
Za kineski novac u Srbiji karakteristično je da najveći deo čine krediti za infrastrukturne projekte, rudarstvo i energetiku, među kojima su mnogi dati pod uslovom da se na projektima koriste usluge ili roba kineskih kompanija.
„To se zove dužnička diplomatija, jer nateraju zemlje da zaključe sporazume pod naizgled povoljnim finansijskim uslovima.
„Ali se ispostavilo da su zaista veoma povoljni za Kinu, a to Pekingu daje značajan uticaj na vlade zemalja", kaže Bolton.
Kod kuće, njegov razlaz sa Donaldom Trampom 2019. bio je buran.
Čovek koji hodnike vašingtonskih institucija poznaje kao sopstvenu kuću u knjizi objavljenoj 2020. nazvao je predsednika nesposobnim vrhovnim komandantom, nedoraslim da se suoči sa izazovima kakvi su režimi u zemljama poput Irana i Severne Koreje.
Tramp je žestoko odgovorio - uglavnom uvredama.
Ali Bolton ni sedam godina kasnije nije promenio stav, ističući da je „potpuna promena režima u Iranu preduslov za mir na Bliskom istoku" i da Tramp nije zaista spreman to da uradi.
A pregovori o prekidu vatre i odblokiranju strateški važnog Ormuskog moreuza?
„Ne gura njega međunarodna geopolitika ka primirju sa Irancima, već cene goriva na američkim benzinskim pumpama", zaključuje Bolton.
Osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 121 zemlje, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar