Kako se zaštiti od mikroplastike: Na koji način je dospela u naša tela?

Autor: Euronews

Život

12.07.2025.

18:41 > 19:46

Mikroplastika je svuda oko nas, ali da li smo spremni na spoznaju da je ljudsko telo odavno postalo njen dom?

Nova istraživanja otkrivaju da sićušne čestice plastike ne samo da dospevaju u pluća, jetru i bubrege, već se sve češće nalaze i u reproduktivnim organima i tako izazivaju niz, još uvek u potpunosti nerazjašnjenih posledica po zdravlje čoveka, piše Euronews.

Svetlana Stanišić, ekspertkinja za fizičku hemiju životne sredine već godinama podiže svest o mogućim posledicama ove zagađenosti po naše zdravlje i zdravlje budućih generacija, a za Euronews Srbija kaže da se u medijima o ovoj temi češće govori samo iz razloga što sada ima mnogo više istraživanja koja ispituju uticaj zagađenja na ljudski organizam.

"Inače, plastike je verovatno bilo u ljudskom organizmu otkako je počela da se koristi, samo tada nije ispitivan njen uticaj", kaže Stanišić.

Sveprisutna nevidljiva opasnost

Mikroplastika predstavlja sitne komadiće plastike koji nastaju i emituju se u životnoj sredini trošenjem plastičnih materijala ili raspadanjem u prirodnim uslovima. Spominje se i nanoplastika, koja se od mikroplastike razlikuje po veličini.

"Ona vrlo brzo dospeva u ljudski organizam, čak i iz vazduha udisanjem, ali i iz hrane, iz pića tako što jedan deo najsitnijih čestica, prolazi kroz crvenu barijeru i ulazi u organe", objašnjava naša sagovornica.

Autopsije su pokazale da te čestice plastike najčešće završe u jetri ili mozgu, ali su pronađene u svim organima tela.

"Nađena je (čestica) takođe u trombu, pa se spekulisalo da je možda zapravo i inicirala tromb kod nekih ljudi i da može da poveća rizik od tih kardiovaskularnih ishoda. Može da se nađe i u placenti, pa čak i semenoj tečnosti i uopšte reproduktivnim organima", kaže dr Stanišić.

Veliki uticaj na reproduktivno zdravlje

U poslednje vreme mnogo se govori o uticaju mikroplastike na reproduktivno zdravlje, a ekspertkinja za fizičku hemiju životne sredine isiče da ona u tom pogledu deluje na dva načina.

"Jedan je to direktno prisustvo u reproduktivnim organima, ali takođe se u plastici nalaze hemijske materije koje mogu da deluju kao endokrini disruptori. To su aditivi koji se dodaju u plastiku kako bi ona imala određena svojstva, a koji remete hormonski balans u telu. Njihov udeo u plastici može da ide i preko 20 posto, a u nekim materijalima mogu da čine i dominantan deo", kaže dr Stanišić.

U zavisnosti od vrste, aditivi mogu da daju sjaj plastici, čine je savitljivijom, izdržljivijom, ali cenu plaća zdravlje ljudi i životne sredine. Neretko se dovode i u vezu sa karcinomom.

"Sve što remeti hormonsku ravnotežu, može da poveća rizik od raka, naročito hormonski zavisnih vrsta karcinoma, kao što je, na primer, rak dojke. Drugi način, na primer, je taj da endokrini disruptori povećaju rizik od gojaznosti, koja se takođe povezuje sa raznim vrstama raka. Ali utiču i na imuni sistem jer mikro i nanoplastika u kontaktu sa ćelijama imunog sistema, skraćuje njihov životni vek, i tako dovodi do slabljenja imuniteta", objašnjava naša sagovornica.

Plastika koja dospe u ljudski organizam nastavlja suptilno, ali kontinuirano da otpušta opasne hemikalije od kojih su neke i kancerogene i to se naziva "efektom trojanskog konja".

"Kakve su posledice, mi za sada ne možemo sve da shvatimo, ali ono što je sigurno, jeste da će buduće generacije imati veće, iz razloga što naše generacije nisu dolazile u kontakt od samog početka sa plastikom, dok su mlađe, čak i intrauterino, dakle u telu majke bile izložene plastici i tim hemijskim jedinjenjima", upozorava ekspertkinja.

FOTO: Pexels (Stijn Dijkstra)

Ima li načina da se zaštitimo?

Plastika je jedan od najjeftinijih i najzastupljenijih materijala današnjice i mada ne postoji način da je u potpunosti izbegnemo, možemo značajno da umanjimo izloženost i time zaštitimo svoje zdravlje.

"Ja bih napomenula da je dobro izbegavati naročito plastiku za jednokratnu upotrebu. Jedna je stvar ako stavite, na primer, salatu u plastičnu ambalažu i ostavite je u frižider, ali druga je stvar ukoliko tečni, masni i kiseli sadržaj stoji u plastici i onda ima veće šanse da zapravo dođe do migracije tih hemijskih jedinjenja", objašnjava Stanišić, zbog čega je važno da se hrana ne podgreva u plastičnim posudama u mikrotalasnoj rerni.

Valjalo bi izbegavati i slamčice, plastične kašičice, flaše, konzerve čija je unutrašnjost takođe obložena sličnim hemikalijama, kakve se nalaze u plastici i uopšte, svesti potrošnju na razumnu meru.

"Negde oko Nove godine sam imala informaciju da se oko 60.000 paketa isporuči sa TEMU-a i sa drugih aplikacija u Srbiji na dnevnom nivou. Zamislite tu količinu plastične ambalaže koja završi u prirodi...", napominje naša sagovornica.

Iako plastiku ne možemo da eliminišemo iz života, uz promenu životnih navika ipak možemo pozitivno da utičemo na svoje zdravlje i na životnu sredinu.

"Mi smo izloženi istovremenom dejstvu velikog broja faktora. Suština je zato u tome da ne treba samo da čitamo studije koje pokazuju kako plastika loše utiče na zdravlje, nego da gledamo kompletan život i da u tom širem kontekstu razmatramo šta možemo da promenimo. Pa sad, ako pušite, potrudite se da dobro spavate. Ako živite u gradu gde je zagađen vazduh potrudite se da makar ambijent opremite više prirodnim materijalima", predlaže dr Stanišić.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

plastika mikroplastika

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Јавност

12.07.2025 • 21:49

Па јел ови говоре о отпадној пластици која се разлаже у природи и доспева у екосистем и ланац исхране, или уопште о штетности коришћења пластике?
А шта је са тонама кинеске смрдљиве пластике која се увози у виду разних производа а који узгред, врло брзо заврше на депонијама јер је шкарт квалитета па се лако ломе.
Шта је са тонама такође лоших кинеских батерија које завшавају на депонијама, јер нема центара за скупљање и рециклажу. Киселина коју испуштају иде директно у земљу.

27 0 +27
BlasteR

12.07.2025 • 21:45

60000 paketa

Cek, sta je 60000 paketa sa TEMU-a u poredjenju sa jednim malo ozbiljnijim supermarketom? Bukvalno svaka stvar koju kupis danas u prodavnici je upakovana u neku vrstu plastike. Voda, sok, mleko, jogurt, dugotrajni hleb, voce, povrce, cak i ako kupis "na kilo", i to ces staviti u plasticnu kesu i otici kuci. I sad je TEMU problem? Vidi, jeste, ali je on samo jedan od mnogih. I da li stvarno postoji neko ko veruje da ce papirnim slamcicama nesto promeniti?

23 4 +19

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.