Kako se zaštiti od mikroplastike: Na koji način je dospela u naša tela?
Mikroplastika je svuda oko nas, ali da li smo spremni na spoznaju da je ljudsko telo odavno postalo njen dom?
Foto: Pixabay, Pexels
Nova istraživanja otkrivaju da sićušne čestice plastike ne samo da dospevaju u pluća, jetru i bubrege, već se sve češće nalaze i u reproduktivnim organima i tako izazivaju niz, još uvek u potpunosti nerazjašnjenih posledica po zdravlje čoveka, piše Euronews.
Svetlana Stanišić, ekspertkinja za fizičku hemiju životne sredine već godinama podiže svest o mogućim posledicama ove zagađenosti po naše zdravlje i zdravlje budućih generacija, a za Euronews Srbija kaže da se u medijima o ovoj temi češće govori samo iz razloga što sada ima mnogo više istraživanja koja ispituju uticaj zagađenja na ljudski organizam.
"Inače, plastike je verovatno bilo u ljudskom organizmu otkako je počela da se koristi, samo tada nije ispitivan njen uticaj", kaže Stanišić.
Sveprisutna nevidljiva opasnost
Mikroplastika predstavlja sitne komadiće plastike koji nastaju i emituju se u životnoj sredini trošenjem plastičnih materijala ili raspadanjem u prirodnim uslovima. Spominje se i nanoplastika, koja se od mikroplastike razlikuje po veličini.
"Ona vrlo brzo dospeva u ljudski organizam, čak i iz vazduha udisanjem, ali i iz hrane, iz pića tako što jedan deo najsitnijih čestica, prolazi kroz crvenu barijeru i ulazi u organe", objašnjava naša sagovornica.
Autopsije su pokazale da te čestice plastike najčešće završe u jetri ili mozgu, ali su pronađene u svim organima tela.
Pročitaj još
"Nađena je (čestica) takođe u trombu, pa se spekulisalo da je možda zapravo i inicirala tromb kod nekih ljudi i da može da poveća rizik od tih kardiovaskularnih ishoda. Može da se nađe i u placenti, pa čak i semenoj tečnosti i uopšte reproduktivnim organima", kaže dr Stanišić.
Veliki uticaj na reproduktivno zdravlje
U poslednje vreme mnogo se govori o uticaju mikroplastike na reproduktivno zdravlje, a ekspertkinja za fizičku hemiju životne sredine isiče da ona u tom pogledu deluje na dva načina.
"Jedan je to direktno prisustvo u reproduktivnim organima, ali takođe se u plastici nalaze hemijske materije koje mogu da deluju kao endokrini disruptori. To su aditivi koji se dodaju u plastiku kako bi ona imala određena svojstva, a koji remete hormonski balans u telu. Njihov udeo u plastici može da ide i preko 20 posto, a u nekim materijalima mogu da čine i dominantan deo", kaže dr Stanišić.
U zavisnosti od vrste, aditivi mogu da daju sjaj plastici, čine je savitljivijom, izdržljivijom, ali cenu plaća zdravlje ljudi i životne sredine. Neretko se dovode i u vezu sa karcinomom.
"Sve što remeti hormonsku ravnotežu, može da poveća rizik od raka, naročito hormonski zavisnih vrsta karcinoma, kao što je, na primer, rak dojke. Drugi način, na primer, je taj da endokrini disruptori povećaju rizik od gojaznosti, koja se takođe povezuje sa raznim vrstama raka. Ali utiču i na imuni sistem jer mikro i nanoplastika u kontaktu sa ćelijama imunog sistema, skraćuje njihov životni vek, i tako dovodi do slabljenja imuniteta", objašnjava naša sagovornica.
Plastika koja dospe u ljudski organizam nastavlja suptilno, ali kontinuirano da otpušta opasne hemikalije od kojih su neke i kancerogene i to se naziva "efektom trojanskog konja".
"Kakve su posledice, mi za sada ne možemo sve da shvatimo, ali ono što je sigurno, jeste da će buduće generacije imati veće, iz razloga što naše generacije nisu dolazile u kontakt od samog početka sa plastikom, dok su mlađe, čak i intrauterino, dakle u telu majke bile izložene plastici i tim hemijskim jedinjenjima", upozorava ekspertkinja.
FOTO: Pexels (Stijn Dijkstra)
Ima li načina da se zaštitimo?
Plastika je jedan od najjeftinijih i najzastupljenijih materijala današnjice i mada ne postoji način da je u potpunosti izbegnemo, možemo značajno da umanjimo izloženost i time zaštitimo svoje zdravlje.
"Ja bih napomenula da je dobro izbegavati naročito plastiku za jednokratnu upotrebu. Jedna je stvar ako stavite, na primer, salatu u plastičnu ambalažu i ostavite je u frižider, ali druga je stvar ukoliko tečni, masni i kiseli sadržaj stoji u plastici i onda ima veće šanse da zapravo dođe do migracije tih hemijskih jedinjenja", objašnjava Stanišić, zbog čega je važno da se hrana ne podgreva u plastičnim posudama u mikrotalasnoj rerni.
Valjalo bi izbegavati i slamčice, plastične kašičice, flaše, konzerve čija je unutrašnjost takođe obložena sličnim hemikalijama, kakve se nalaze u plastici i uopšte, svesti potrošnju na razumnu meru.
"Negde oko Nove godine sam imala informaciju da se oko 60.000 paketa isporuči sa TEMU-a i sa drugih aplikacija u Srbiji na dnevnom nivou. Zamislite tu količinu plastične ambalaže koja završi u prirodi...", napominje naša sagovornica.
Iako plastiku ne možemo da eliminišemo iz života, uz promenu životnih navika ipak možemo pozitivno da utičemo na svoje zdravlje i na životnu sredinu.
"Mi smo izloženi istovremenom dejstvu velikog broja faktora. Suština je zato u tome da ne treba samo da čitamo studije koje pokazuju kako plastika loše utiče na zdravlje, nego da gledamo kompletan život i da u tom širem kontekstu razmatramo šta možemo da promenimo. Pa sad, ako pušite, potrudite se da dobro spavate. Ako živite u gradu gde je zagađen vazduh potrudite se da makar ambijent opremite više prirodnim materijalima", predlaže dr Stanišić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Redak slučaj: Muškarac u SAD umro od plućne kuge
13.07.2025.•
0
Stanovnik severne Arizone preminuo je od plućne kuge, saopštili su u petak američki zdravstveni zvaničnici, objavili su juče američki mediji.
Povećali se prosečna starost građana i očekivano trajanje života u Srbiji
13.07.2025.•
5
Procenjen broj stanovnika u Srbiji 1. januara ove godine iznosio je 6.567.783, a očekivano trajanje života kao i prosečna starost stanovništa se povećavaju, objavio je Republički zavod za statistiku.
Doktor apeluje na roditelje: Ne dozvoljavajte maloletnoj deci da voze dvotočkaše, naročito trotinete
13.07.2025.•
6
Rukovodilac Klinike za dečju hirurgiju, ortopediju i traumatologiju KC Niš Živojin Spasić izjavio je da je stanje dečaka kojem je amputirana noga usled saobraćajne nezgode u Vranju sada malo bolje.
Kako bezbedno ulepšati osmeh: Nije svako izbeljivanje zuba bez posledica
12.07.2025.•
0
Svi žele da imaju blistav "holivudski osmeh" i mnogi posežu za brzim i lakim rešenjima koje vide na društvenim mrežama od kojih neka nisu bez posledica.
UN: Bez novca iz SAD ugrožena borba protiv side
12.07.2025.•
0
Zvaničnici Ujedinjenih nacija su upozorili da je naglo uskraćivanje američkog finansiranja poslednjih šest meseci izazvalo "sistemski šok" u borbi protiv side.
Fondacija Jedro: Potrebno još 350.000 dolara za lečenje dečaka od Dišenove mišićne distrofije
10.07.2025.•
0
Fondacija Jedro iz Beograda objavila je da je do danas prikupila 1,4 miliona dolara za lečenje četiri dečaka od Dišenove mišićne distrofije, a da je za lečenje petog potrebno još 350.000 dolara.
Patite od letnje nesanice? Ovo je trik kako je možete pobediti
07.07.2025.•
3
Tokom letnjih meseci, nesanica je veoma česta. Visoke temperature, vrućina i promene u dnevnoj rutini mnogima otežavaju san.
Naučnici otkrili način da uklone uzrok Daunovog sindroma
07.07.2025.•
0
Najsavremenija tehnologija za menjanje gena mogla bi da iskoreni Daunov sindrom, tvrde japanski naučnici.
"Pravilo dva prsta": Doktorka objašnjava kako je najbolje nanositi kremu za sunčanje
02.07.2025.•
3
Doktorka Mirjana Pavlović iz Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti izjavila je da se svake godine u Srbiji otkrije između 600 do 700 novih pacijenata obolelih od melanoma.
I oni koji pre nisu osećali mučninu tokom vožnje, to su osetili u električnim vozilima: Evo zašto
02.07.2025.•
3
Ako ste među onima koji osećaju mučninu prilikom vožnje u električnim automobilima, niste jedini.
Zašto lekove za smirenje ne treba piti na svoju ruku: Objašnjava klinički farmakolog
02.07.2025.•
0
Poslednjih godina u Srbiji se beleži značajan porast potrošnje lekova za smirenje i oni se sve češće uzimaju na svoju ruku, umesto da se potraži pomoć lekara.
Naučnici razvili test za identifikaciju žena sa povećanim rizikom od pobačaja
02.07.2025.•
0
Naučnici sa Univerziteta u Voriku i Univerzitetske bolnice Koventri i Vorikšir britanske Nacionalne zdravstvene službe razvili su test za identifikaciju žena sa povećanim rizikom od pobačaja.
Usamljenost može dovesti do fizičkih bolesti
30.06.2025.•
3
Svaka šesta osoba na svetu pati od usamljenosti.
Kako se prenosi streptokoka: Simptomi, lečenje i prevencija
29.06.2025.•
0
Streptokokna infekcija izaziva zabrinutost kod mnogih ljudi, posebno roditelja, jer se brzo širi i može izazvati ozbiljne komplikacije, ako se ne leči na vreme.
Više od petine Evropljana izloženo saobraćajnoj buci koja šteti zdravlju
28.06.2025.•
2
Više od 110 miliona ljudi u Evropi izloženo je štetnim nivoima saobraćajne buke koja je povezana sa desetinama hiljada prevremenih smrti, saopštila je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).
SAD prestaju da finansiraju organizaciju koja se bavi vakcinacijom
28.06.2025.•
0
Američki ministar zdravlja Robert F. Kenedi Mlađi rekao je da će SAD prestati da pružaju podršku javno-privatnoj organizaciji Gavi, koja se bavi vakcinacijom, jer ona "ignoriše nauku".
Jod i celulit - ima li veze?
27.06.2025.•
0
Celulit se pojavljuje kod mnogih ljudi bez obzira na težinu.
Lekovi za mršavljenje napravili nove probleme: Više pacijenata umrlo od upale pankreasa
26.06.2025.•
6
Britansko regulatorno zdravstveno telo ispituje da li su zbog genetskih faktora neke osobe više izložene riziku od neželjenih efekata lekova za mršavljenje kao što su "mundžaro", "vegovi" i "ozempik".
Vrućine smanjile koncentraciju polena u vazduhu
26.06.2025.•
0
Ekstremno visoka temperatura ovih dana uticala je na smanjenje koncentracije polena u vazduhu, pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine.
Piše dr Katarina Bajec: Šta treba da znate o kolagenu?
26.06.2025.•
0
Rasprave na temu učinkovitosti oralne suplementacije preparatima kolagena sežu do dve krajnosti.
Komentari 2
Јавност
А шта је са тонама кинеске смрдљиве пластике која се увози у виду разних производа а који узгред, врло брзо заврше на депонијама јер је шкарт квалитета па се лако ломе.
Шта је са тонама такође лоших кинеских батерија које завшавају на депонијама, јер нема центара за скупљање и рециклажу. Киселина коју испуштају иде директно у земљу.
BlasteR
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar