
Kako se zaštiti od mikroplastike: Na koji način je dospela u naša tela?
Mikroplastika je svuda oko nas, ali da li smo spremni na spoznaju da je ljudsko telo odavno postalo njen dom?
Nova istraživanja otkrivaju da sićušne čestice plastike ne samo da dospevaju u pluća, jetru i bubrege, već se sve češće nalaze i u reproduktivnim organima i tako izazivaju niz, još uvek u potpunosti nerazjašnjenih posledica po zdravlje čoveka, piše Euronews.
Svetlana Stanišić, ekspertkinja za fizičku hemiju životne sredine već godinama podiže svest o mogućim posledicama ove zagađenosti po naše zdravlje i zdravlje budućih generacija, a za Euronews Srbija kaže da se u medijima o ovoj temi češće govori samo iz razloga što sada ima mnogo više istraživanja koja ispituju uticaj zagađenja na ljudski organizam.
"Inače, plastike je verovatno bilo u ljudskom organizmu otkako je počela da se koristi, samo tada nije ispitivan njen uticaj", kaže Stanišić.
Sveprisutna nevidljiva opasnost
Mikroplastika predstavlja sitne komadiće plastike koji nastaju i emituju se u životnoj sredini trošenjem plastičnih materijala ili raspadanjem u prirodnim uslovima. Spominje se i nanoplastika, koja se od mikroplastike razlikuje po veličini.
"Ona vrlo brzo dospeva u ljudski organizam, čak i iz vazduha udisanjem, ali i iz hrane, iz pića tako što jedan deo najsitnijih čestica, prolazi kroz crvenu barijeru i ulazi u organe", objašnjava naša sagovornica.
Autopsije su pokazale da te čestice plastike najčešće završe u jetri ili mozgu, ali su pronađene u svim organima tela.
"Nađena je (čestica) takođe u trombu, pa se spekulisalo da je možda zapravo i inicirala tromb kod nekih ljudi i da može da poveća rizik od tih kardiovaskularnih ishoda. Može da se nađe i u placenti, pa čak i semenoj tečnosti i uopšte reproduktivnim organima", kaže dr Stanišić.
Veliki uticaj na reproduktivno zdravlje
U poslednje vreme mnogo se govori o uticaju mikroplastike na reproduktivno zdravlje, a ekspertkinja za fizičku hemiju životne sredine isiče da ona u tom pogledu deluje na dva načina.
"Jedan je to direktno prisustvo u reproduktivnim organima, ali takođe se u plastici nalaze hemijske materije koje mogu da deluju kao endokrini disruptori. To su aditivi koji se dodaju u plastiku kako bi ona imala određena svojstva, a koji remete hormonski balans u telu. Njihov udeo u plastici može da ide i preko 20 posto, a u nekim materijalima mogu da čine i dominantan deo", kaže dr Stanišić.
U zavisnosti od vrste, aditivi mogu da daju sjaj plastici, čine je savitljivijom, izdržljivijom, ali cenu plaća zdravlje ljudi i životne sredine. Neretko se dovode i u vezu sa karcinomom.
"Sve što remeti hormonsku ravnotežu, može da poveća rizik od raka, naročito hormonski zavisnih vrsta karcinoma, kao što je, na primer, rak dojke. Drugi način, na primer, je taj da endokrini disruptori povećaju rizik od gojaznosti, koja se takođe povezuje sa raznim vrstama raka. Ali utiču i na imuni sistem jer mikro i nanoplastika u kontaktu sa ćelijama imunog sistema, skraćuje njihov životni vek, i tako dovodi do slabljenja imuniteta", objašnjava naša sagovornica.
Plastika koja dospe u ljudski organizam nastavlja suptilno, ali kontinuirano da otpušta opasne hemikalije od kojih su neke i kancerogene i to se naziva "efektom trojanskog konja".
"Kakve su posledice, mi za sada ne možemo sve da shvatimo, ali ono što je sigurno, jeste da će buduće generacije imati veće, iz razloga što naše generacije nisu dolazile u kontakt od samog početka sa plastikom, dok su mlađe, čak i intrauterino, dakle u telu majke bile izložene plastici i tim hemijskim jedinjenjima", upozorava ekspertkinja.

FOTO: Pexels (Stijn Dijkstra)
Ima li načina da se zaštitimo?
Plastika je jedan od najjeftinijih i najzastupljenijih materijala današnjice i mada ne postoji način da je u potpunosti izbegnemo, možemo značajno da umanjimo izloženost i time zaštitimo svoje zdravlje.
"Ja bih napomenula da je dobro izbegavati naročito plastiku za jednokratnu upotrebu. Jedna je stvar ako stavite, na primer, salatu u plastičnu ambalažu i ostavite je u frižider, ali druga je stvar ukoliko tečni, masni i kiseli sadržaj stoji u plastici i onda ima veće šanse da zapravo dođe do migracije tih hemijskih jedinjenja", objašnjava Stanišić, zbog čega je važno da se hrana ne podgreva u plastičnim posudama u mikrotalasnoj rerni.
Valjalo bi izbegavati i slamčice, plastične kašičice, flaše, konzerve čija je unutrašnjost takođe obložena sličnim hemikalijama, kakve se nalaze u plastici i uopšte, svesti potrošnju na razumnu meru.
"Negde oko Nove godine sam imala informaciju da se oko 60.000 paketa isporuči sa TEMU-a i sa drugih aplikacija u Srbiji na dnevnom nivou. Zamislite tu količinu plastične ambalaže koja završi u prirodi...", napominje naša sagovornica.
Iako plastiku ne možemo da eliminišemo iz života, uz promenu životnih navika ipak možemo pozitivno da utičemo na svoje zdravlje i na životnu sredinu.
"Mi smo izloženi istovremenom dejstvu velikog broja faktora. Suština je zato u tome da ne treba samo da čitamo studije koje pokazuju kako plastika loše utiče na zdravlje, nego da gledamo kompletan život i da u tom širem kontekstu razmatramo šta možemo da promenimo. Pa sad, ako pušite, potrudite se da dobro spavate. Ako živite u gradu gde je zagađen vazduh potrudite se da makar ambijent opremite više prirodnim materijalima", predlaže dr Stanišić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Lekari došli do novih otkrića o sindromu slomljenog srca
31.08.2025.•
0
Lekari su tokom kliničkih ispitivanja došli do novih naučnih otkrića o lečenju takotsubo kardiomiopatije ili tzv. sindroma slomljenog srca.
Nutricionistkinja: U Srbiji postoji nelegalno tržište majčinog mleka
31.08.2025.•
3
Nutricionistkinja Branka Mirković izjavila je da u Srbiji postoji nelegalno tržište majčinog mleka i da ga najviše koriste oni koji se bave bodibildingom.
VIDEO: Napravljen AI stetoskop koji može da otkrije ozbiljna oboljenja srca za samo 15 sekundi
31.08.2025.•
1
Medicinski naučnici su razvili stetoskop koji uz pomoć veštačke inteligencije (AI), može da otkrije ozbiljna srčana oboljenja za 15 sekundi.
Toplotni talasi mogu da ubrzaju starenje kao pušenje ili alkohol
31.08.2025.•
0
Kako se naša planeta postepeno zagreva, naši organizmi moraće da se nose sa stresom viših temperatura.
Studija: Hrana bogata kalijumom smanjuje rizik od srčanih oboljenja za 24 odsto
31.08.2025.•
2
Nova studija Univerzitetske bolnice u Kopenhagenu pokazala je da konzumiranje hrane bogate kalijumom, poput avokada, banana i spanaća, može da umanji rizik od srčanih oboljenja, hospitalizacije i smrti za 24 odsto.
Istraživanje: Pandemija kovida naštetila zdravlju mozga, čak i kod nezaraženih
31.08.2025.•
1
Pandemija kovida bila je štetna za zdravlje mozga, čak i kod ljudi koji nikada nisu bili zaraženi, pokazalo je novo istraživanje.
Batut apeluje pred početak školske godine: Vozači da obrate pažnju na đake
30.08.2025.•
5
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", povodom početka nove školske godine, apelovao je na sve vozače da od 1. septembra obrate pažnju na đake prvake.
Više obolelih od kolere u svetu: Evropa nema prijavljene slučajeve
29.08.2025.•
0
Globalna situacija sa kolerom nastavlja da se pogoršava zbog sukoba i siromaštva, što predstavlja značajan izazov za javno zdravlje u više regiona, saopštila je danas Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Kako da uzgajate ruzmarin u stanu: Lekovita biljka koja voli svetlost
29.08.2025.•
0
Zelena višegodišnja biljka sa lišćem sličnim iglicama obično se uzgaja kao spoljna biljka, jer može brzo da postane prilično velika.
Zašto je dobro piti gaziranu vodu?
29.08.2025.•
0
Gazirana voda je izvrstan osvežavajući napitak koji hidrira telo, ali ima i druge povoljne zdravstvene učinke.
Do 24. avgusta registrovano 27 obolelih od groznice Zapadnog Nila
28.08.2025.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji, do 24. avgusta, registrovano 27 slučajeva oboljevanja od groznice Zapadnog Nila.
Kako da lakše prebrodimo uticaj letnjih vrućina na organizam
28.08.2025.•
0
Iako leto volimo i jedva čekamo odlazak na more, visoke temperature i ultravioletno zračenje predstavljaju stres za organizam.
Kineski hirurzi prvi put uspeli čoveku da presade svinjsko plućno krilo
27.08.2025.•
1
Kineski hirurzi po prvi put su transplantirali svinjsko plućno krilo čoveku, pokazavši da genetski modifikovani životinjski organi mogu privremeno da funkcionišu u ljudskom telu.
Bocvana proglasila vanredno stanje u zdravstvu zbog nestašice lekova
26.08.2025.•
0
Predsednik Bocvane Duma Boko proglasio je vanredno stanje u javnom zdravstvu zbog nestašice osnovnih lekova i medicinske opreme.
Koje tri vrste voća mogu poboljšati san?
25.08.2025.•
0
Pravilno odabrana lagana užina pred spavanje može doprineti kvalitetnijem snu, pod uslovom da ne sadrži kofein, previše šećera ili tečnosti.
U Merilendu prvi put kod čoveka potvrđen slučaj parazita koji se hrani živim mesom
25.08.2025.•
2
U Merilendu je prvi put u SAD kod čoveka potvrđen slučaj parazita valjkastog crva - Cochliomyia hominivorax, poznatog po tome što se hrani živim mesom toplokrvnih životinja.
Miris tela i daha može da otkrije bolesti godinama unapred: Šta još kažu naučnici?
24.08.2025.•
0
Kroz pore na koži i u dahu ispuštamo mnoštvo mirisnih hemikalija. Neke mogu da budu znak da nešto sa našim zdravljem nije u redu.
Rusija planira da potpuno zabrani vejpove, inicijativu podržao i Putin
24.08.2025.•
5
Ruski regioni bi mogli dobiti ovlašćenje da potpuno zabrane vejping, nakon što je ovu inicijativu guvernera oblasti Nižnji Novgorod Gleba Nikitina podržao predsednik Rusije Vladimir Putin.
Nastavnica u Nemačkoj 16 godina bila na bolovanju i primala punu platu: Tek sad ide na pregled
24.08.2025.•
1
Nastavnica u nemačkoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija već 16 godina je na bolovanju i prima punu platu, ali sada je Vrhovni sud presudio da je sa tim završeno.
Mineral kog nemamo dovoljno, a potreban nam je
22.08.2025.•
0
Mali mineral, ogromna moć - i još veća opasnost ako ga nema dovoljno.
Treba popiti čašu vode čim se probudimo: Evo zašto
22.08.2025.•
1
Prenosive flaše za vodu danas su postale nezaobilazan dodatak, ali i praktičan podsetnik na važnost hidratacije.
Komentari 2
Јавност
А шта је са тонама кинеске смрдљиве пластике која се увози у виду разних производа а који узгред, врло брзо заврше на депонијама јер је шкарт квалитета па се лако ломе.
Шта је са тонама такође лоших кинеских батерија које завшавају на депонијама, јер нема центара за скупљање и рециклажу. Киселина коју испуштају иде директно у земљу.
BlasteR
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar