VIDEO: Sporiji govor bi mogao biti rani znak Alchajmerove bolesti
Rani znaci Alchajmerove bolesti mogu biti skriveni u načinu na koji osoba govori, ali još nije jasno koji detalji našeg izražavanja su najkritičniji za dijagnozu.
Studija iz 2023. sugeriše da kako starimo, način na koji nešto kažemo može biti važniji od onoga što kažemo.
Istraživači sa Univerziteta u Torontu smatraju da tempo svakodnevnog govora može biti bolji pokazatelj kognitivnog opadanja nego poteškoće u pronalaženju reči.
"Naši rezultati ukazuju da promene u opštoj brzini govora mogu odražavati promene u mozgu. Ovo sugeriše da bi brzinu govora trebalo testirati kao deo standardnih kognitivnih procena kako bi se pomoglo kliničarima da brže otkriju kognitivno opadanje i pomognu starijim osobama da podrže zdravlje svog mozga kako stare", rekao je kognitivni neuronaučnik Džed Melcer, prenosi ScienceAlert.
Letologika, takođe poznata kao fenomen "na vrh jezika", javlja se i kod mladih i kod starih. Ali kako starimo, pronalaženje naziva za stvari može postati izazovnije, naročito nakon 60. godine.
Da bi istražili zašto je to tako, istraživači su zamolili 125 zdravih odraslih osoba, uzrasta od 18 do 90 godina, da detaljno opišu jednu scenu. Zatim su učesnicima prikazane slike svakodnevnih predmeta dok su slušali audio koji je bio osmišljen da ih potvrdi ili zbuni.
Na primer, ako bi učesnicima bila prikazana slika metle, audio bi mogao reći reč koja zvuči veoma slično reči metla, što im pomaže da se sete reči kroz rimu. Ali s druge strane, audio bi mogao ponuditi i srodnu reč kao što je džoger, što može trenutno odvesti mozak na pogrešan put.
Što je nečiji prirodni govor bio brži u prvom zadatku, to su brže dolazili do odgovora u drugom zadatku.
Nalazi su u skladu sa "teorijom brzine obrade", koja tvrdi da opšte usporavanje kognitivne obrade leži u samom centru kognitivnog opadanja, a ne usporavanje memorijskih centara posebno.
"Jasno je da su stariji odrasli značajno sporiji od mlađih odraslih u izvršavanju različitih kognitivnih zadataka, uključujući zadatke proizvodnje reči kao što su imenovanje slika, odgovaranje na pitanja ili čitanje pisanih reči. U prirodnom govoru, stariji odrasli takođe imaju tendenciju da proizvode više disfluentnosti kao što su neispunjene i ispunjene pauze (npr. "uh" i "um") između govora i imaju generalno sporiji tempo govora", objasnio je tim predvođen psihologom Univerziteta u Torontu Hsi T. Vejem.
Nedavno su neki AI algoritmi koristili obrasce govora da predvide dijagnozu Alchajmerove bolesti sa tačnošću od 78,5 procenata.
Druge studije su otkrile da pacijenti sa više znakova amiloidnih plakova u svom mozgu imaju 1,2 puta veću verovatnoću da pokažu probleme povezane sa govorom.
Amiloidni plakovi su obeležje Alchajmerove bolesti, kao i tau zapleti.
Godine 2024, istraživači sa Univerziteta Stenford vodili su studiju koja je otkrila da su duže pauze i sporiji tempo govora povezani sa višim nivoima zapletenih tau proteina.
Neuroimaging zapisi 237 kognitivno neometanih odraslih sugerišu da su oni sa većim opterećenjem tau proteinima imali sporiji tempo govora, duže pauze između govora i više pauza uopšte.
Zanimljivo, učesnici sa većim dokazima tau proteina u svom mozgu nisu imali veće poteškoće u davanju tačnog odgovora na testovima prisećanja.
Možda učesnici koji se suočavaju sa ranim problemima sa pamćenjem i dalje pronalaze tačan odgovor; samo im treba više vremena da do njega dođu, što dovodi do sporijeg govora sa više pauza.
Pročitaj još
Ako je to tačno, onda obrasci govora tokom testova prisećanja mogu pružiti potpuno nove informacije o neurološkom stanju osobe, koje nisu obuhvaćene tradicionalnim testovima.
"Ovo sugeriše da promene u govoru odražavaju razvoj patologije Alchajmerove bolesti čak i u odsustvu očiglednog kognitivnog oštećenja. Može biti naročito plodno ispitivati govor tokom odloženog prisećanja zadatka pamćenja priče", zaključuju autori studije.
Dugoročnije studije su sada potrebne kako bi se pratili učesnici koji sporije izvršavaju testove prisećanja, da bi se videlo da li zaista kasnije razvijaju demenciju ili kognitivne probleme.
Na kraju krajeva, samo zato što neko pokazuje znake povišenih tau zapleta ili amiloidnih plakova u mozgu, ne znači da je osuđen da razvije Alchajmerovu bolest.
Studija je objavljena u "Aging, Neuropsychology, and Cognition".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
4
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar