VIDEO: Sporiji govor bi mogao biti rani znak Alchajmerove bolesti
Rani znaci Alchajmerove bolesti mogu biti skriveni u načinu na koji osoba govori, ali još nije jasno koji detalji našeg izražavanja su najkritičniji za dijagnozu.
Foto: Pixabay
Studija iz 2023. sugeriše da kako starimo, način na koji nešto kažemo može biti važniji od onoga što kažemo.
Istraživači sa Univerziteta u Torontu smatraju da tempo svakodnevnog govora može biti bolji pokazatelj kognitivnog opadanja nego poteškoće u pronalaženju reči.
"Naši rezultati ukazuju da promene u opštoj brzini govora mogu odražavati promene u mozgu. Ovo sugeriše da bi brzinu govora trebalo testirati kao deo standardnih kognitivnih procena kako bi se pomoglo kliničarima da brže otkriju kognitivno opadanje i pomognu starijim osobama da podrže zdravlje svog mozga kako stare", rekao je kognitivni neuronaučnik Džed Melcer, prenosi ScienceAlert.
Letologika, takođe poznata kao fenomen "na vrh jezika", javlja se i kod mladih i kod starih. Ali kako starimo, pronalaženje naziva za stvari može postati izazovnije, naročito nakon 60. godine.
Da bi istražili zašto je to tako, istraživači su zamolili 125 zdravih odraslih osoba, uzrasta od 18 do 90 godina, da detaljno opišu jednu scenu. Zatim su učesnicima prikazane slike svakodnevnih predmeta dok su slušali audio koji je bio osmišljen da ih potvrdi ili zbuni.
Na primer, ako bi učesnicima bila prikazana slika metle, audio bi mogao reći reč koja zvuči veoma slično reči metla, što im pomaže da se sete reči kroz rimu. Ali s druge strane, audio bi mogao ponuditi i srodnu reč kao što je džoger, što može trenutno odvesti mozak na pogrešan put.
Što je nečiji prirodni govor bio brži u prvom zadatku, to su brže dolazili do odgovora u drugom zadatku.
Nalazi su u skladu sa "teorijom brzine obrade", koja tvrdi da opšte usporavanje kognitivne obrade leži u samom centru kognitivnog opadanja, a ne usporavanje memorijskih centara posebno.
"Jasno je da su stariji odrasli značajno sporiji od mlađih odraslih u izvršavanju različitih kognitivnih zadataka, uključujući zadatke proizvodnje reči kao što su imenovanje slika, odgovaranje na pitanja ili čitanje pisanih reči. U prirodnom govoru, stariji odrasli takođe imaju tendenciju da proizvode više disfluentnosti kao što su neispunjene i ispunjene pauze (npr. "uh" i "um") između govora i imaju generalno sporiji tempo govora", objasnio je tim predvođen psihologom Univerziteta u Torontu Hsi T. Vejem.
Nedavno su neki AI algoritmi koristili obrasce govora da predvide dijagnozu Alchajmerove bolesti sa tačnošću od 78,5 procenata.
Druge studije su otkrile da pacijenti sa više znakova amiloidnih plakova u svom mozgu imaju 1,2 puta veću verovatnoću da pokažu probleme povezane sa govorom.
Amiloidni plakovi su obeležje Alchajmerove bolesti, kao i tau zapleti.
Godine 2024, istraživači sa Univerziteta Stenford vodili su studiju koja je otkrila da su duže pauze i sporiji tempo govora povezani sa višim nivoima zapletenih tau proteina.
Neuroimaging zapisi 237 kognitivno neometanih odraslih sugerišu da su oni sa većim opterećenjem tau proteinima imali sporiji tempo govora, duže pauze između govora i više pauza uopšte.
Zanimljivo, učesnici sa većim dokazima tau proteina u svom mozgu nisu imali veće poteškoće u davanju tačnog odgovora na testovima prisećanja.
Možda učesnici koji se suočavaju sa ranim problemima sa pamćenjem i dalje pronalaze tačan odgovor; samo im treba više vremena da do njega dođu, što dovodi do sporijeg govora sa više pauza.
Pročitaj još
Ako je to tačno, onda obrasci govora tokom testova prisećanja mogu pružiti potpuno nove informacije o neurološkom stanju osobe, koje nisu obuhvaćene tradicionalnim testovima.
"Ovo sugeriše da promene u govoru odražavaju razvoj patologije Alchajmerove bolesti čak i u odsustvu očiglednog kognitivnog oštećenja. Može biti naročito plodno ispitivati govor tokom odloženog prisećanja zadatka pamćenja priče", zaključuju autori studije.
Dugoročnije studije su sada potrebne kako bi se pratili učesnici koji sporije izvršavaju testove prisećanja, da bi se videlo da li zaista kasnije razvijaju demenciju ili kognitivne probleme.
Na kraju krajeva, samo zato što neko pokazuje znake povišenih tau zapleta ili amiloidnih plakova u mozgu, ne znači da je osuđen da razvije Alchajmerovu bolest.
Studija je objavljena u "Aging, Neuropsychology, and Cognition".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Test krvi mogao bi da otkrije Alchajmerovu bolest decenijama pre simptoma
29.05.2026.•
0
Jednostavan krvni test koji meri karakteristične proteine povezane s razvojem Alchajmerove bolesti mogao bi da otkrije bolest decenijama pre pojave simptoma, pokazalo je novo istraživanje.
Novi lek protiv hepatitisa B smanjio virus do nivoa koji imuni sistem može da kontroliše
28.05.2026.•
0
Novi, eksperimentalni lek za hepatitis B omogućava nekim pacijentima da prekinu lečenje bez pokazivanja znakova tog opasnog virusa jetre, što se naziva "funkcionalnim lekom", objavili su danas istraživači.
Šire se staništa komaraca u Evropi: Pretnja od novih žarišta
28.05.2026.•
1
Rast globalnih temperatura mogao bi da proširi područja pogodna za život komaraca i poveća rizik od širenja virusa širom sveta, pokazuje novo istraživanje.
Kako jod pomaže organizmu u smanjenju celulita?
28.05.2026.•
0
Celulit nije samo estetski problem - njegov nastanak povezan je sa usporenom cirkulacijom, zadržavanjem tečnosti, hormonalnim disbalansom i načinom života.
Od septembra u Kliničkom centru Srbije počinje da radi prvi Centar za multiplu sklerozu
27.05.2026.•
3
Srbija dobija Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, koji bi trebalo da počne da radi do septembra ove godine, a reč je o prvom centru takvog tipa u regionu.
Više od 50 odsto karcinoma se mogu sprečiti: Pušenje jedan od glavnih uzroka
25.05.2026.•
5
Nova istraživanja su identifikovala nekoliko načina na koje se može smanjiti rizik od nastanka raka.
Srbija na prvom mestu u Evropi po smrtnosti od raka kože
25.05.2026.•
2
Srbija po broju obolelih od melanoma zauzima između 10. i 15. mesta u Evropi, ali da je po smrtnosti od te bolesti na prvom mestu izjavio je Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović.
Raste potrošnja antidepresiva i sedativa u Srbiji
25.05.2026.•
6
Lekovi za smirenje i antidepresivi u Srbiji su postali svakodnevni alat za suočavanje sa stresom, anksioznošću i emocionalnim pritiscima.
Batut: Za nedelju dana oko 4.400 slučajeva oboljenja sličnih gripu
24.05.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 11. do 17. maja zabeleženo 4.441 slučaja oboljenja sličnih gripu.
"Magične pečurke" pomažu u lečenju zavisnosti od kokaina
24.05.2026.•
0
Jedna doza psilocibina, psihoaktivne supstance iz halucinogenih pečuraka, mogla bi da bude efikasan tretman za zavisnost od kokaina, pokazali su rezultati kliničkog istraživanja objavljenog u časopisu "Jama Network Open"
Posebna grupa matičnih ćelija štiti zube od karijesa i propadanja
24.05.2026.•
0
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe.
Plastična kuvala oslobađaju gotovo tri milijarde plastičnih čestica u šolju vode
24.05.2026.•
3
U decembru 2025. godine, istraživači sa Univerziteta Kvinslend objavili su studiju čiji bi nalazi mogli naterati potrošače da dvaput razmisle o korišćenju plastičnog kuvala sledeći put kada požele lepu šolju čaja.
Mnogi imaju dlake na nožnim prstima: Da li je to normalno?
24.05.2026.•
0
Dlake na nožnim prstima često su normalna pojava i mogu biti znak dobre cirkulacije, ali njihov iznenadni rast ili opadanje ponekad može ukazivati na zdravstveni problem ili nuspojavu lekova.
Koliko dugo bi trebalo da možete da sedite uza zid
24.05.2026.•
0
U svetu vežbi za donji deo tela, sedenje uza zid često pada u drugi plan, zanemareno u korist drugih osnovnih vežbi poput mrtvog dizanja i čučnjeva.
Razvijena nova metoda za dijagnostikovanje bolesti materice pomoću analiza krvi
23.05.2026.•
0
Dijagnostiku bolesti endometrijuma (unutrašnje sluzokože materice) razvili su ruski naučnici analizom krvi uz korišćenje minimalno invazivne metode koja se zove Ramanova spektroskopija (SERS).
Šta vaš rukopis govori o zdravlju mozga i riziku od demencije?
22.05.2026.•
4
Kada je grupa starijih ljudi u Portugalu radila testove pisanja, naučnici su pronašli vezu između načina na koji pišu i zdravlja njihovog mozga.
Polno prenosive bolesti u porastu širom Evrope
21.05.2026.•
2
Polno prenosive bolesti su u porastu širom Evrope, a broj slučajeva gonoreje i sifilisa dostigao je rekordan nivo u 2024. godini, pokazuju najnoviji zvanični podaci.
Konzervansi u hrani povećavaju rizik od hipertenzije i srčanog udara
21.05.2026.•
1
Uobičajeni konzervansi koji se koriste u mnogim industrijski proizvedenim namirnicama povezani su sa 29 odsto većim rizikom od povišenog krvnog pritiska i 16 odsto većim rizikom od srčanog i moždanog udara.
FOTO: MR prostate - ko i kada treba da uradi ovaj važan pregled
21.05.2026.•
0
Karcinom prostate je jedan od najčešćih maligniteta kod muškaraca, a rana i precizna dijagnostika ima ključnu ulogu u pravovremenom lečenju i boljoj prognozi bolesti.
Najsavremeniju terapiju za porfiriju prima samo sedam pacijenata u Srbiji, a to oboljenje ima bar 500 ljudi
21.05.2026.•
1
Nacionalno udruženje porfirija Srbije (NUPS) je upozorilo da najsavremeniju terapiju za porfiriju prima svega sedam pacijenata, iako obolelih ima između 500 i 700.
Vitalnost u užurbanom ritmu: Kako očuvati zdravlje u savremenom svetu
19.05.2026.•
1
U današnjem ubrzanom tempu života, naročito u urbanim sredinama poput Novog Sada, održavanje vitalnosti i dobrog zdravlja postalo je pravi izazov.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar