Pomeranje malog prsta navodno pomaže u sprečavanju Alchajmerove bolesti - evo šta je istina
Šta kada bi zaštita mozga od demencije bila jednostavna kao pomeranje malih prstiju nekoliko sekundi svakog dana?
Foto: 021.rs (ilustracija)
To obećava "pinky time", viralni trend na TikToku koji tvrdi da jednostavna vežba za prste može smanjiti rizik od razvoja Alchajmerove bolesti. Video-snimci koji promovišu ovaj navodni trik za zdravlje mozga prikupili su milione pregleda, a neki čak sugerišu da teškoće pri izvođenju ovog pokreta mogu biti upozoravajući znak kognitivnog opadanja.
Pravljenje određenog položaja prstima i pomeranje malih prstiju gore-dole, prema zagovornicima ovog trenda, predstavlja brz trening za mozak koji ga održava "oštrim".
Lako je razumeti zašto je ova ideja privukla pažnju. Besplatna, jednostavna svakodnevna navika koja štiti od jedne od bolesti kojih se ljudi najviše plaše u starosti veoma je primamljiva. Međutim, iako se ovaj trend donekle oslanja na stvarna saznanja iz neuronauke, zaključci koji se izvode mnogo su ambiciozniji nego što to naučni dokazi dozvoljavaju, piše ScienceAlert.
Izvođenje novih i zahtevnih pokreta prstima, poput učenja novih akorda na gitari, zahteva veliku koncentraciju. Mozak mora da isplanira svaki pokret, da spreči pogrešne pokrete i neprekidno ih prilagođava na osnovu onoga što vidite i osećaja koje dobijate iz prstiju.
To predstavlja iznenađujuće veliki mentalni napor za tako mali fizički zadatak i možda objašnjava zašto su aktivnosti poput učenja sviranja instrumenta ili pletenja povezane sa boljim pamćenjem i boljim funkcionisanjem mozga.
Godinama naučnici koriste zadatke tapkanja prstima, u kojima ljudi više puta dodiruju podlogu prstom ili prate jednostavan ritam, kako bi proučavali vezu između pokreta, pažnje i starenja mozga.
Međutim, ovi zadaci koriste se kao istraživački alati i ne treba ih mešati sa naučno potvrđenim testovima za demenciju ili gubitak pamćenja.
Iza svega stoji još jedna ideja: mozak može da se preoblikuje kao odgovor na ono što od njega tražimo, stvarajući nove veze dok učimo. Zbog toga, kada naučite novi pokret prstima, podstičete mozak da ojača i reorganizuje nervne veze koje učestvuju u tom zadatku.
U tom smislu, "pinky time" spada u širu grupu aktivnosti koje izazivaju mozak kroz novinu i koordinaciju. Od žongliranja i plesa do učenja novog jezika, ovakvi zadaci mogu pomoći da mozak ostane otporniji kako starimo.
Izvođenje nepoznatih pokreta može delovati mentalno zahtevno, ali to ne znači da može dijagnostikovati ili sprečiti kognitivno opadanje. Na uspešnost u zadacima koordinacije prstiju utiču brojni faktori, uključujući pokretljivost, fleksibilnost, prethodne povrede i uvežbanost.
Potpuno zdrava osoba može imati poteškoća sa ovim pokretom, dok osoba sa kognitivnim oštećenjem može da ga izvede bez problema.
Potraga za jednostavnim rešenjima
Popularnost "pinky time" trenda pokazuje da ljudi sve više traže jednostavne načine da prate i zaštite zdravlje svog mozga.
Nažalost, otkrivanje najranijih faza kognitivnog opadanja mnogo je složenije.
Lekari i istraživači koriste pažljivo razvijene testove koji procenjuju različite aspekte kognitivnih sposobnosti, uključujući pamćenje, pažnju, jezik i izvršne funkcije - odnosno sposobnosti planiranja, organizovanja i samokontrole koje koristimo u svakodnevnim aktivnostima.
Trenutno ne postoje dokazi da teškoće pri izvođenju ovog konkretnog pokreta prstima predstavljaju pokazatelj ranih problema sa pamćenjem ili razmišljanjem, niti postoje čvrsti dokazi da njegovo vežbanje može sprečiti kognitivno propadanje.
Istraživanja različitih vežbi za šake i prste pokazala su skromne koristi kod osoba koje već imaju određene kognitivne poteškoće. Ali za sada nema mnogo dokaza, niti je jasno da li su te koristi dovoljno velike da bi pomogle u zaštiti od demencije.
Još jedno ograničenje jeste to što mozak najviše koristi ima od aktivnosti koje i dalje predstavljaju izazov. Kako zadatak postaje poznat, zahteva sve manje pažnje i mentalnog napora. Pokret koji vam danas deluje težak može nakon mnogo ponavljanja postati gotovo automatski, čime se smanjuje njegova vrednost kao treninga za mozak.
Pročitaj još
Šta zaista pomaže
Nažalost, ne postoji jedan trik koji će održati mozak vitalnim kako starimo. Ono što se pokazalo važnim mnogo je šire - ostati fizički aktivan, voditi računa o zdravlju srca, dovoljno spavati i održavati društvene kontakte.
Sve više dokaza ukazuje i na to da čak i rešavanje problema sa sluhom ili vidom može pomoći, jer omogućava ljudima da ostanu društveno aktivni i mentalno angažovani.
Zdrava ishrana, naročito ona koja podseća na mediteransku ishranu, takođe se povezuje sa boljim zdravljem mozga.
Celoživotno učenje, bilo kroz obrazovanje, hobije, strane jezike, muziku ili druge mentalno podsticajne aktivnosti, takođe izgleda da ima pozitivan efekat.
"Pinky time" kao vežba koordinacije može biti zabavan i bezopasan. Ali obećanja koja su ga učinila viralnim predstavljaju preveliko pojednostavljivanje mnogo složenije slike.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
2
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
4
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Komentari 4
Tudum
Zemlja čudesa
Mare
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar