Mada cena novca u istoriji nikada nije bila niža, Srbija plaća kamate od čak 10 odsto, pa se mnogi zabrinuto pitaju šta će biti kada se kamatne stope uvećaju.
Podaci o industrijskoj proizvodnji u Srbiji za novembar 2021. su nešto povoljniji od oktobarskih, jer je međugodišnje povećana za sedam odsto, ali to ne ukazuje na uspostavljanje rastuće tendencije.
Povećanje cene struje za privredu od 1. januara uticaće na rast inflacije u Srbiji, domaćinstva više cene električne energije i gasa treba da očekuju od sredine godine.
Već krajem novembra rast cena je premašio uvećanje BDP i dostigao 7,5 odsto, pa je izvesno da je u poslednjih dvanaest meseci kupovna moć građana stagnirala.
Svetska ekonomska proizvodnja će premašiti 100 biliona dolara po prvi put sledeće godine, što je dve godine ranije od prognoziranog, piše u izveštaju Centra za ekonomska i biznis istraživanja (CEBR).
Preko 28,5 milijardi javnog duga i najavljenih dvadesetak milijardi dodatnih pozajmica su prevelik zalogaj za srpsku privredu, stoga i pretnja za budžet zgodno ukomponovan u tekuću ekonomsku politiku.
Iako je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković trenutnu krizu kada je inflacija u pitanju opisala kao buru, ali ne i kao uragan, za većinu građana Srbije već je uveliko počeo potop.
"Neobično je ako predstavnici bilo koje centralne banke, a posebno one koja zvanično cilja inflaciju, govore o tome da su kretanja inflacije na tržištu za njih iznenađenje ili da su šokantna."
Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je danas da je konsenzus svih analitičara, ali i procene Međunarodnog monetranog fonda da će se inflacija stabilizovati u drugom kvartalu 2022. godine.
Kada se za dve godine na finansijsko tržište ubaci 5,5 biliona dolara, ne samo da je teško izbeći ozbiljan rast cena, već je pred vratima i hiperinflaciona pošast.
_960x630.jpg "Svi žele keš kredit: Banke spustile kamate, jasna potreba građana za više novca")
