Kriza na Bliskom istoku nastala usled američko-izraelskog napada na Iran u narednim mesecima bi mogla da izazove povećanje cena hrane u Evropi, pa tako i kod nas u Srbiji, upozoravaju ekonomisti.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da bi prema novoj projekciji inflacija u Srbiji trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja od tri plus-minus 1,5 odsto i da će u proseku ove godine iznositi 3,6 odsto
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da nakon isteka uredbe o ograničenju marži nije došlo do porasta cena i njihovog vraćanja na nivo koji je bio pre 1. septembra.
Glavni pritisak na potrošačke cene u Srbiji u narednom periodu dolaziće iz sektora energetike, rečeno je danas u beogradskoj kancelariji Svetske banke.
Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da bi inflacija u Srbiji mogla da bude niža od projektovanih 5,2 odsto u 2026. godini, uprkos povećanoj neizvesnosti usled rata na Bliskom istoku.
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prva dva meseca 2026. međugodišnje je uvećan za oko 1,9 odsto, što je za 0,9 procentnih poena bolji rezultat u odnosu na isti period 2025. godine.
Upozorenja na inflaciju stižu sa svih strana. Saglasni su donosioci odluka i u Srbiji i u inostranstvu da je pred nama nestabilan period. Kriza će potrajati.
Centralne banke razmatraju da li da povećaju kamatne stope u borbi protiv inflacije, ali to će uraditi samo ako ustanove da će nagli rast troškova energije izazvan ratom u Iranu uticati na druge cene.
Rast cena energenata zbog rata na Bliskom istoku imaće višestruke negativne posledice na privredu Srbije, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić.
