Na današnji dan je u Srbiju 1986. stigao radioaktivni oblak iz Černobilja

Autor: Euronews Srbija

Zabava

01.05.2023.

17:00 > 16:51

Nuklearna katastrofa u Černobilju desila je 28. aprila 1986. godine, a vest o njoj je u Srbiju došla tek nekoliko dana kasnije kada se radioaktivni oblak nadvio iznad zemlje.

Na današnji dan je u Srbiju 1986. stigao radioaktivni oblak iz Černobilja

Foto: Pixabay

Nuklearna katastrofa u Černobilju smatra se najvećom te vrste u svetu, koja čak i nakon 37 godina ne prestaje da intirgira svetsku javnost, piše Euronews Srbija.

Prva koja je uočila da se nešto sumnjivo dešava bila je Švedska kada je rano ujutru 28. aprila 1986. godine švedsko-britanski hemičar Klif Robinson tokom sigurnosne provere u nuklearnoj elektrani Forsmark primetio da uređaj detektuje visoku dozu zračenja na njegovim cipelama. Sličan problem imale su i njegove kolege.

Zabrinuti zbog mogućeg oštećenja u pogonima, čelnici nukelarke Formark su obavestili švedske vlasti, a potom i proverili celo postrojenje - sve je bilo u redu.

U međuvremenu, švedska Agencija za zaštitu od zračenja saznaje da su u nedelju uveče na nekim mestima u Finskoj detektovani povišeni nivoi radoaktivnosti. Već u ponedeljak iste uznemirujuće vesti stižu iz Norveške i Danske.

Sve oči bile su uprte u Sovjetski Savez koji je, iako isprva negirao da je došlo do bilo kakve nesreće, pod pritiskom sa Zapada priznao tek 28. aprila uveče da je došlo do akcidenta u Černobilju.

Skandinavci u panici, a Jugosloveni planiraju Prvi maj

U trenutku dok se u Skandinaviji odvija prava drama, na prostorima bivše Jugoslavije građani planiraju prvomajske praznike koji su te godine padali u četvrtak i petak.

Uz to i prognoza vremena je najavljivala sunčano i toplo vreme, idealno za izlete na otvorenom.

Međutim, jedna osoba u Hrvatskoj posumnjala je da se nešto čudno dešava i proživljavala sopstvenu dramu. Prema navodima hrvatskog Jutarnjeg lista, bila je to rukovodilac Laboratorije za radioaktivnost biosfere Instituta za medicinska istraživanja (IMI) u Zagrebu, dr Alis Bauman.

Dr Bauman je za vest čula na austrijskom radiju koji je redovno slušala, a već istog dana na poslu detektovala povišene nivoe radioaktivnosti. U intervjuu za Jutarnji list 2006. godine prisetila se tog dana.

"Nekoliko dana nakon nesreće u Černobilju shvatili smo da radioaktivnost u vazduhu raste. Merili smo je na svakih nekoliko sati. Uhvatila me je panika, nisam znala koliko će rasti. Razmišljala sam šta da učinim, a onda sam svojoj ćerki Lei, koja je tada radila na Radiju 101, rekla da obavesti svoje kolege novinare", rekla je dr Bauman tom prilikom.

Ona je upozorila građane da zatvore prozore, ne izlaze i zaštite novorođenčad i malu decu od prvog talasa radijacije u kojem je bilo mnogo joda-131 koji se vezuje za štitnu žlezdu.

Ali, ono što dr Bauman nije znala jeste da je svojim izlaskom u javnost prekršila pravilo tadašnjeg jugoslovenskog Ustava u kojem je pisalo da pravo na takvu objavu ima samo vojska.

Nedugo nakon njenog prvog pojavljivanja u medijima usledio je telefonski poziv u kojem joj je rečeno da će je "strpati u zatvor". Srećom, svojim istupom skrenula je pažnju ostalih medija i do toga, na kraju nije došlo.

Radijacija najviše pogodila Zlatiborski i Moravički okrug

U međuvremenu, stupce srpskih novina ispunjavale su polemike o otvaranju nuklearnih elektrana na prostorima bivše Jugoslavije.

Baš na dan nuklearne havarije u Černobilju, 26. aprila 1986. godine, zvanično je produžen rok međunarodnog konkursa za nove elektrane.

Do tada je izgrađena samo elektrana "Krško" u Sloveniji, a prema planu objavljenom 1986, na koji je podsetio Nedeljnik, četiri nuklearke trebalo je izgraditi do kraja 20. veka, dok je do 2025. godine SFRJ trebalo da dobije 23 atomske centrale, od kojih četiri u Dalju, zatim Viru, kod Kostolca. Potencijalne lokacije bile su i Mladenovo i Bačka Palanka.

A onda je stigla vest o Černobilju.

Radioaktivni oblak je zahvatio teritoriju Srbije 1. maja 1986. godine, baš kada je većina građana boravila na otvorenom, što su potvrdili i kasniji izveštaji beogradskih novina.

Deo radiokativnih materija koje su dospele u životnu sredinu je vazdušnim masama transportovan i do teritorije Srbije, gde je zbog padavina došlo do značajnije kontaminacije.

"Poneki sugrađani kao da mnogo ne haju za upozorenja stručnjaka o ‘čuvanju’ od povećane radioaktivnosti. Zbog gotovo letnje temperature, juče su se mnogi baškarili na obalama Savskog jezera, a poneko je u vodu i ulazio", pisalo je 5. maja na beogradskoj rubrici Novosti.

"Najveće kontaminacije radioaktivnim materijama oslobođenim u černobiljskoj nesreći zabeležene su u Zlatiborskom i u Moravičkom okrugu", kaže u razgovoru za Euronews Srbija Vedrana Vuletić iz Odeljenja za kontrolu izlaganja stanovništva, Odseka za monitoring, kontrolu i vanredne situacije Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije.

"U prvim danima nakon nesreće, najznačajniji doprinos dozi koju je primalo naše stanovništvo bilo je od kratkoživećeg joda-131, dok je kasnije značajniji doprinos bio od cezijuma-137 koji se smatra dugoživećim radionuklidom i može da ostane u životnoj sredini i decenijama", kaže Vuletić.

Monitoringom radioaktivnosti - analizama vazduha, padavina, površinskih voda, hrane i hrane za životinje, i danas se na prostoru Srbije detektuje prisustvo cezijuma-137 i stroncijuma-90, ali u veoma niskim koncentracijama.

"I to pretežno samo u uzorcima zemljišta i pojedinim biljnim vrstama koje uzimaju ove radionuklide iz zemlje. Koncentracije ovih radionuklida koje se danas nalaze u našoj životnoj sredini ni na koji način ne ugrožavaju zdravlje stanovništva niti životnu sredinu", ističe Vuletić.

Više čitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Černobil nuklearna katastrofa

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Miloš

02.05.2023 • 06:45

Naša vlast je krila kontaminaciju od naroda. Nismo znali o čemu se radi.

17 5 +12
Phihološkinja

02.05.2023 • 04:27

Ruska posla

Obore avion iznad Sahalina pa dve nedelje poriču: nismo, nismo, kapitalistička zavera. Pa onda priznaju.
Za Černobilj isto: to nas kapitalisti tovare, mi smo super … pa posle priznaju.
Na englesku seriju posle 35 godina reaguju isto: nije tako bilo! Serija je sjajna, pokazuje glupost sovjetskog birokratskog aparata. I danas su takvi, boljševik na vlasti.

19 28 -9
Vule

01.05.2023 • 20:47

Sećam se

Bio klinac, vozio bajs “bez ruku” i tresnuo u Narodnog Fronta preko puta parka, dve nedelje me vodili na previjanje kolena u DZ na Limanu, koleno nikako da zaraste.

23 4 +19

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.