Tokom današnjeg i sutrašnjeg dana očekuje se slaba do umerena solarna oluja, dok bi sledeća veća aktivnost trebalo da se javi tokom srede i četvrtka.
Tada postoji šansa da polarna svetlost ponovo bude vidljiva i iz nižih geografskih širina.
"U pojavi polarne svetlosti ili aurori borealis svakako treba da uživamo, ali sa druge strane ne smemo zanemarivati ulaganje u istraživanje Sunca i nastojanja da dublje razumemo i predvidimo ovakve događaje", kaže za
"Vreme" astrofizičar Nemanja Martinović.
Polarna svetlost (Aurora borealis), bila je u nedelju vidljiva i na nižim geografskim širinama, pa tako, osim u Vojvodini, i u delovima Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovenije.
"Aurora borealis, tj. polarna svetlost mogla je da se vidi nisko ka horizontu na severnom delu neba kao crvenkasti odsjaj. Polarna svetlost nastaje u interakciji magnetnog polja Zemlje i čestica izbačenih sa Sunca. Taj materijal sa Sunca može da bude izbačen solarnim vetrom ili koronalnim izbačajem mase koji predstavlja izbacivanje materijala sa Sunca usled aktivnosti magnetnog polja na površini Sunca", kaže Martinović.
Iako su društvene mreže preplavljene fotografijama prelepe roze-crvenkaste svetlosti, on podseća da je količina detalja zapravo znatno manja nego na fotografijama, prosto jer su one pravljenje sa dužom ekspozicijom.
"Crvenkasta svetlost na ovim prostorima je usled dela Aurore koja je generisana visoko u atmosferi i u interakciji sa molekulima kiseonika", navodi Martinović.
Ovakav događaj je na našim prostorima izuzetno redak.
"Da bi se polarna svetlost videla na ovako niskim geografskim širinama potrebna je baš intenzivna interakcija sa Zemljinim magnentnim poljem, a to se može očekivati oko maksimuma aktivnosti Sunca, koji se dešavaju sa periodima oko 11 godina. I to samo ako materijal bude lansiran u pravcu u kome se nalazi Zemlja u tom trenutku", objašnjava Martinović.
Polarna svetlost u našim krajevima viđena je i 1958, 1991. godine i u aprilu 2000. godine.
"Zapravo, 1859. godine je zabeležena najjača geomagnetna oluja u modernoj istoriji. Intenzitet je bio toliki da je doveo do poremećaja u radu telegrafske mreže u Kanadi, a zabeleženo je i da je neke telegrafiste udarala struja koja se generisala u žicama. Taj događaj je nazvan Kerington događaj, po astronomu koji je povezao dešavanja sa Sunčevom aktivnošću. Šteta koja je nastala usled toga nije imala dalekosežne posledice zbog zanemarljive elektrifikacije u to vreme, ali danas bi mogla da ima daleko ozbiljnije posledice imajući u vidu koliko zavisimo od električnih sprava u svakodnevnom životu", kaže Martinović.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 2
Filke
Maroder
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar