Drveće menja strategiju rasta tokom dugodnevice: "Nebeski startni pištolj"
Istraživanja pokazuju da je najduži dan u godini znak za bukve i druge vrste drveća da pokrenu svoje strategije rasta.
Foto: 021.rs
Naučnici, ipak, i dalje ne mogu sa sigurnošću da kažu da li drveće pri planiranju koristi podatke o temperaturi ili dužini dana.
Milenijumima je letnji solsticij obeležavao ključni trenutak u ljudskom kalendaru – prekretnicu prožetu mitologijom kada dani počinju da se kraćaju, piše RTS.
Solsticij je astronomska pojava koja se dešava dva puta godišnje kada Sunce na nebeskoj hemisferi opisuje najvišu ili najnižu putanju u odnosu na nebeski ekvator. Tog dana Sunce u podne dostiže najvišu ili najnižu tačku na nebu iznad horizonta.
Razna verovanja uključuju biljke i drveće u ono što se dešava na najduži dan u godini ili što on treba da donese. Sada nauka sve više otkriva da drveće reaguje na ovaj nebeski događaj promenama u strategijama rasta i reprodukcije koje se javljaju odmah nakon najdužeg dana u kalendaru.
Studija daje nove uvide u to zašto se to dešava, sa implikacijama na to kako se šume mogu prilagoditi klimi koja se menja.
Iako je odavno poznato da biljke koriste dužinu dana, odnosno količinu dnevne svetlosti da bi pokrenule sezonske aktivnosti kao što je rast lišća, botaničari su nedavno počeli da se pitaju da li sam letnji solsticij, koji se dešava između 20. i 22. juna na severnoj hemisferi, može da deluje kao nebeski "startni pištolj" za određene događaje.
Pročitaj još
Prošle godine, istraživači predvođeni prof. Mihalom Bogdžijevičem sa Univerziteta Adam Mickjevič u Poljskoj otkrili su da, bez obzira na to gde u Evropi bukve rastu, one naglo počinju da prate temperaturu tokom solsticija, što koriste da bi odredile koliko će semena proizvesti u narednoj godini.
Temperaturna osetljivost počinje tokom solsticija
Ako je toplo u danima posle solsticija, napraviće više cvetnih pupoljaka sledećeg proleća, što će dovesti do obilnog roda bukvica (bukvin žir, plod bukve) u jesen. Ali ako je u istom periodu hladno, možda neće biti roda uopšte.
"Prozor temperaturne osetljivosti otvara se tokom solsticija i ostaje otvoren oko 30 do 40 dana. Ne postoji drugi fenomen koji bi mogao tako čvrsto da ujedini bukve širom Evrope u isto vreme", rekao je profesor Bogdžijevič.
Švajcarski istraživači su takođe nedavno otkrili da drveće u umerenim šumama južne hemisfere naizgled menja svoju strategiju rasta oko solsticija: toplo vreme pre ovog datuma ubrzava starenje lišća, dok više temperature posle njega usporavaju ovaj proces. To znači da je potrebno duže vreme da njihovo lišće postane smeđe u jesen, što dovodi do maksimuma njihovu sposobnost fotosinteze i rasta kada su uslovi povoljni.
Najnovija studija, objavljena u stručnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, pruža drugačiji uvid u vezu između drveća i letnjeg solsticija.
Dr Viktor van der Merš i dr Elizabet Volkovič sa Univerziteta Britanske Kolumbije u Vankuveru, u Kanadi, analizirali su 1.000 godina temperaturnih zapisa širom Evrope i Severne Amerike, kombinujući ih sa projekcijama buduće klime. Njihovi nalazi ukazuju na to da drveće dostiže svoj termički optimum – temperaturni opseg u kojem se njihovi fiziološki procesi najefikasnije odvijaju – oko letnjeg solsticija. Zanimljivo je da je ova tačka maksimuma ostala stabilna tokom vekova.
"U Španiji optimalni period pada nešto ranije, a u Skandinaviji je nešto kasnije – u proseku širom Evrope i Severne Amerike, letnji solsticij izgleda da je optimalno vreme za donošenje odluka kod biljaka. Ovo je bilo veliko iznenađenje jer su najtopliji dani obično u julu ili avgustu – nisu oko letnje dugodnevice", rekao je Van der Merš.
Ako se solsticij stalno poklapa sa vrhuncem uslova za rast, moglo bi imati evolutivnog smisla da ga biljke koriste kao znak – posebno zato što se čini da je ova termalna „slatka tačka“ ostala stabilna tokom vremena.
"Biljke uvek pokušavaju da pronađu ravnotežu između rizika i mogućnosti. Što više odmiče vegetaciona sezona, lakše im je da znaju da li će godina biti dobra ili loša, ali takođe ima sve manje vremena da se ove informacije iskoriste", objasnio je Van der Merš.
Trenutak za promenu strategije
Solsticij izgleda predstavlja kritičnu prekretnicu u ovom procesu donošenja odluka. "Ima smisla da u ovom trenutku menjaju jednu strategiju rasta drugom."
Međutim, pitanje da li osećaju promenu u dužini dana ili idealnu temperaturu ostaje otvoreno.
Dok istraživači poput Bogdžijeviča istražuju kako drveće detektuje promene u dužini dana oko solsticija, Van der Merš smatra da temperatura možda igra veću ulogu nego što se ranije smatralo: "Možda ne osećaju solsticij, već su im važni obrasci akumulacije temperature oko ovog datuma".
Ipak, pošto postoji jaka korelacija između temperature i dužine dana, Van der Merš naglašava da je potrebno mnogo više istraživanja da bi ovi složeni signali mogli da budu razjašnjeni: "Takođe je moguće da se oslanjaju na kombinaciju letnjeg solsticija i termalnih signala kako bi optimizovali rast i vreme reprodukcije".
Razumevanje mehanizma je važno, jer bi moglo imati implikacije na to kako se šume prilagođavaju klimatskoj krizi.
"Ako biljke koriste signale toplote umesto dužine dana, to bi mogla biti dobra stvar, jer bi mogle imati bolju sposobnost da se prilagode lokalnim uslovima životne sredine. Međutim, ako se oslanjaju na dužinu dana, solsticij će uvek biti fiksiran na datum oko 21. juna, tako da postoji manja fleksibilnost", poručio je Van der Merš.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
Brazilac za godinu dana 88 puta otvorio bolovanje
12.10.2026.•
0
Sud za radne sporove u Brazilu potvrdio je otkaz bez prava na otpremninu radniku koji je tokom 2025. godine 88 puta otvorio bolovanje.
Dalekovod između Moldavije i Rumunije nosiće Trampovo ime
11.10.2026.•
2
Planirani visokonaponski dalekovod koji će povezivati Rumuniju i Moldaviju nosiće naziv "Trampova linija slobode" (Trump Liberty Line), saopštila je američka ambasada u Kišinjevu.
VIDEO: Baka 12 unučadi držala plank pet sati da obori svetski rekord
11.10.2026.•
1
Šezdesetjednogodišnja Dona Džin Vajld iz kanadske provincije Alberte, baka sa 12 unučadi, uspela je da izdrži čak pet sati u položaju plank, čime je nadmašila sopstveni Ginisov rekord.
Sednicu gradskog veća u Ajovi prekinula satanistička molitva, bivši član prizivao "mračnog oca"
11.10.2026.•
2
Na sednici gradskog veća u američkoj državi Ajovi izbio je incident nakon što je jedan stanovnik započeo skup satanističkom molitvom.
VIDEO: Priroda progutala ogroman stambeni kompleks u Kini
11.10.2026.•
2
Priroda polako preuzima napuštene višespratnice u Kini, pretvarajući ih u prizore kao iz filma o kraju sveta.
VIDEO: Simulacija pokazuje šta bi se dogodilo kada bi Zemlja prestala da se okreće
11.10.2026.•
0
Zamislite da sedite kod kuće, pijete savršenu šolju čaja i odjednom Zemlja prestane da se okreće - šta mislite da bi se zatim dogodilo?
Prodaju se sekira iz "Isijavanja" i Zvezdano dete iz "Odiseje u svemiru"
10.10.2026.•
0
Predmeti iz lične kolekcije čuvenog filmskog reditelja Stenlija Kjubrika biće ponuđeni na aukciji 3. i 4. februara.
U Tokiju održano takmičenje u spavanju za nagradu od 11.000 evra
10.10.2026.•
0
U Tokiju je održano takmičenje u spavanju za nagradu od oko 11.000 evra u kojem je učestvovalo nekoliko desetina takmičara, a koje je organizovala jedna kompanija za proizvodnju dušeka.
Odrekao se vile sa 30 soba, pa dobio 300.000 funti
10.10.2026.•
2
Bivši britanski princ Endru Mauntbaten-Vindzor je dobio 302.000 funti (400.000 dolara) na ime obeštećenja nakon što se odrekao prava zakupa na vilu "Rojal lodž", saopštila je organizacija "Kraun estejt".
VIDEO Blicanje vozačima je prekršaj u Poljskoj: Policija pomoću drona kaznila 47 vozača
06.10.2026.•
5
U Poljskoj se blicanje farovima, praksa koju vozači koriste kako bi upozorili druge učesnike u saobraćaju na saobraćajnu kontrolu, smatra saobraćajnim prekršajem.
Otkrivena velika grobnica u Egiptu: Naučnici potvrdili da su drevni Egipćani žrtvovali sluge
05.10.2026.•
0
Antropolozi su otkrili dokaze o nasilnoj smrti velikog broja dvorskih zvaničnika sahranjenih pored faraona Prve dinastije u nekropolama Abidos i Um el-Kab čime je podržano postojanje ljudskih žrtava u drevnom Egiptu.
VIDEO: Razgovor predsednika Crne Gore i pape o Novaku Đokoviću postao viralan
05.10.2026.•
4
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović je papi Lavu XIV poklonio teniski reket sa motivima crnogorskih državnih simbola.
Beč uveo "pametne" semafore koji detektuju koliko ljudi čeka na prelazak ulice
05.10.2026.•
1
Beč sve više koristi veštačku inteligenciju kako bi saobraćaj učinio bezbednijim, efikasnijim i pristupačnijim i u glavnom gradu Austrije trenutno radi oko 30 "pametnih" sistema saobraćajne signalizacije.
VIDEO: Talasi izbacili na ostrvo Nantaket ostatke broda iz 19. veka
05.10.2026.•
0
Drveni ostaci broda, koje su talasi izazvani snažnim severoistočnim vetrom koji udara u istočnu obalu Sjedinjenih Američkih Država izbacili na ostrvo Nantaket, verovatno potiču sa broda "Voren Sojer".
Mesta koja niko ne želi: I danas postoje "ničije zemlje"
05.10.2026.•
0
Kada pogledamo kartu sveta, čini se da je sve već podeljeno, a granice iscrtane čak i na najzabačenijim delovima kopna.
VIDEO: Isus je sahranjen u Japanu - neobična legenda koja opstaje u jednom selu
05.10.2026.•
0
Duboko u šumovitim brdima japanske prefekture Aomori, nedaleko od sela Šingo, nalazi se neobičan saobraćajni znak na kojem na engleskom piše: "Hristov grob".
Stanovnici Berlina uz pomoć aplikacije pomažu da drveće grada preživi vrela leta
05.10.2026.•
0
Stanovnici Berlina su u mogućnosti da preko aplikacije i projekta "Zalij svoj kraj" (Gieß den Kiez) organizacije CityLAB Berlin saznaju kom drveću u nemačoj prestonici je neophodno zalivanje.
Neko je samoinicijativno postavio znak ograničenja brzine od 70 km/h na mestu gde važi 50 km/h
05.10.2026.•
5
Nešto zanimljivo dogodilo se u Haldenslebenu, gradu u nemačkoj saveznoj zemlji Saksonija-Anhalt, u slučaju koji je nadležnim organima zadao velike glavobolje.
Skoro 40 kilograma kokaina čuvanog u sudu na Fidžiju zamenjeno brašnom
05.10.2026.•
0
Skoro 40 kilograma kokaina koji je čuvan kao dokaz u velikom suđenju za drogu na Fidžiju ukradeno je iz zgrade suda, a najveći deo zamenjen je brašnom.
Kada morate kod majstora zbog škripanja kočnica?
04.10.2026.•
2
Škripanje kočnica ume da bude neprijatno i zabrinjavajuće, ali ne znači uvek da sa automobilom postoji ozbiljan problem.
Takmičenje uzgajivača bundeva: Najveća imala 945 kg
04.10.2026.•
0
Belgijski farmer Herman Bunen odbranio je titulu prvaka Belgije u uzgoju bundeva u Kasterleu, pobedivši sa bundevom teškom 945,5 kilograma, dok je prošlogodišnju titulu osvojio sa primerkom teškim 1.015,5 kilograma.
Komentari 2
Kaca Telep
Млавски срез
Да ли ноћна или дневна температура утиче на ово истраживање? Нису рекли.)
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar