Drveće menja strategiju rasta tokom dugodnevice: "Nebeski startni pištolj"
Istraživanja pokazuju da je najduži dan u godini znak za bukve i druge vrste drveća da pokrenu svoje strategije rasta.
Foto: 021.rs
Naučnici, ipak, i dalje ne mogu sa sigurnošću da kažu da li drveće pri planiranju koristi podatke o temperaturi ili dužini dana.
Milenijumima je letnji solsticij obeležavao ključni trenutak u ljudskom kalendaru – prekretnicu prožetu mitologijom kada dani počinju da se kraćaju, piše RTS.
Solsticij je astronomska pojava koja se dešava dva puta godišnje kada Sunce na nebeskoj hemisferi opisuje najvišu ili najnižu putanju u odnosu na nebeski ekvator. Tog dana Sunce u podne dostiže najvišu ili najnižu tačku na nebu iznad horizonta.
Razna verovanja uključuju biljke i drveće u ono što se dešava na najduži dan u godini ili što on treba da donese. Sada nauka sve više otkriva da drveće reaguje na ovaj nebeski događaj promenama u strategijama rasta i reprodukcije koje se javljaju odmah nakon najdužeg dana u kalendaru.
Studija daje nove uvide u to zašto se to dešava, sa implikacijama na to kako se šume mogu prilagoditi klimi koja se menja.
Iako je odavno poznato da biljke koriste dužinu dana, odnosno količinu dnevne svetlosti da bi pokrenule sezonske aktivnosti kao što je rast lišća, botaničari su nedavno počeli da se pitaju da li sam letnji solsticij, koji se dešava između 20. i 22. juna na severnoj hemisferi, može da deluje kao nebeski "startni pištolj" za određene događaje.
Pročitaj još
Prošle godine, istraživači predvođeni prof. Mihalom Bogdžijevičem sa Univerziteta Adam Mickjevič u Poljskoj otkrili su da, bez obzira na to gde u Evropi bukve rastu, one naglo počinju da prate temperaturu tokom solsticija, što koriste da bi odredile koliko će semena proizvesti u narednoj godini.
Temperaturna osetljivost počinje tokom solsticija
Ako je toplo u danima posle solsticija, napraviće više cvetnih pupoljaka sledećeg proleća, što će dovesti do obilnog roda bukvica (bukvin žir, plod bukve) u jesen. Ali ako je u istom periodu hladno, možda neće biti roda uopšte.
"Prozor temperaturne osetljivosti otvara se tokom solsticija i ostaje otvoren oko 30 do 40 dana. Ne postoji drugi fenomen koji bi mogao tako čvrsto da ujedini bukve širom Evrope u isto vreme", rekao je profesor Bogdžijevič.
Švajcarski istraživači su takođe nedavno otkrili da drveće u umerenim šumama južne hemisfere naizgled menja svoju strategiju rasta oko solsticija: toplo vreme pre ovog datuma ubrzava starenje lišća, dok više temperature posle njega usporavaju ovaj proces. To znači da je potrebno duže vreme da njihovo lišće postane smeđe u jesen, što dovodi do maksimuma njihovu sposobnost fotosinteze i rasta kada su uslovi povoljni.
Najnovija studija, objavljena u stručnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, pruža drugačiji uvid u vezu između drveća i letnjeg solsticija.
Dr Viktor van der Merš i dr Elizabet Volkovič sa Univerziteta Britanske Kolumbije u Vankuveru, u Kanadi, analizirali su 1.000 godina temperaturnih zapisa širom Evrope i Severne Amerike, kombinujući ih sa projekcijama buduće klime. Njihovi nalazi ukazuju na to da drveće dostiže svoj termički optimum – temperaturni opseg u kojem se njihovi fiziološki procesi najefikasnije odvijaju – oko letnjeg solsticija. Zanimljivo je da je ova tačka maksimuma ostala stabilna tokom vekova.
"U Španiji optimalni period pada nešto ranije, a u Skandinaviji je nešto kasnije – u proseku širom Evrope i Severne Amerike, letnji solsticij izgleda da je optimalno vreme za donošenje odluka kod biljaka. Ovo je bilo veliko iznenađenje jer su najtopliji dani obično u julu ili avgustu – nisu oko letnje dugodnevice", rekao je Van der Merš.
Ako se solsticij stalno poklapa sa vrhuncem uslova za rast, moglo bi imati evolutivnog smisla da ga biljke koriste kao znak – posebno zato što se čini da je ova termalna „slatka tačka“ ostala stabilna tokom vremena.
"Biljke uvek pokušavaju da pronađu ravnotežu između rizika i mogućnosti. Što više odmiče vegetaciona sezona, lakše im je da znaju da li će godina biti dobra ili loša, ali takođe ima sve manje vremena da se ove informacije iskoriste", objasnio je Van der Merš.
Trenutak za promenu strategije
Solsticij izgleda predstavlja kritičnu prekretnicu u ovom procesu donošenja odluka. "Ima smisla da u ovom trenutku menjaju jednu strategiju rasta drugom."
Međutim, pitanje da li osećaju promenu u dužini dana ili idealnu temperaturu ostaje otvoreno.
Dok istraživači poput Bogdžijeviča istražuju kako drveće detektuje promene u dužini dana oko solsticija, Van der Merš smatra da temperatura možda igra veću ulogu nego što se ranije smatralo: "Možda ne osećaju solsticij, već su im važni obrasci akumulacije temperature oko ovog datuma".
Ipak, pošto postoji jaka korelacija između temperature i dužine dana, Van der Merš naglašava da je potrebno mnogo više istraživanja da bi ovi složeni signali mogli da budu razjašnjeni: "Takođe je moguće da se oslanjaju na kombinaciju letnjeg solsticija i termalnih signala kako bi optimizovali rast i vreme reprodukcije".
Razumevanje mehanizma je važno, jer bi moglo imati implikacije na to kako se šume prilagođavaju klimatskoj krizi.
"Ako biljke koriste signale toplote umesto dužine dana, to bi mogla biti dobra stvar, jer bi mogle imati bolju sposobnost da se prilagode lokalnim uslovima životne sredine. Međutim, ako se oslanjaju na dužinu dana, solsticij će uvek biti fiksiran na datum oko 21. juna, tako da postoji manja fleksibilnost", poručio je Van der Merš.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
Lovci na meteorite tragaju u Ohaju za komadima svemirske stene od sedam tona
21.03.2026.•
0
Lovci na meteorite tragaju u državi Ohajo, SAD, nadajući se da će naći fragmente svemirske stene teške oko sedam tona koja je udarila u Zemlju ove nedelje.
Senegalci sakrili fudbalski trofej u vojnoj bazi, ne žele da ga prepuste Maroku
20.03.2026.•
0
Selektor fudbalske reprezentacije Senegala Pape Tijav premestio je trofej pobednika Afričkog kupa nacija u vojnu bazu usred spora sa Marokom oko šampionske titule.
Gotovo dve trećine stanovnika Beča retko ili nikada ne koristi automobil
19.03.2026.•
9
Skoro dve trećine stanovnika Beča retko ili nikada ne koristi automobil, pokazala je poslednja analiza mobilnosti, koju je objavila Austrijska organizacija za održivu mobilnost (VCO).
Finska ponovo proglašena za najsrećniju zemlju na svetu, Srbija na 30. mestu
19.03.2026.•
7
Finska je i ove godine proglašena za najsrećniju zemlju na svetu, deveti put zaredom, saopštio je Centar za istraživanje blagostanja na Univerzitetu u Oksfordu.
VIDEO: Dve godine sadio hiljade cvetova da usreći slepu suprugu
19.03.2026.•
2
Jedan suprug u Japanu proveo je dve godine sadeći hiljade cvetova kako bi vratio radost svojoj supruzi nakon što je oslepela.
Malta ponudila mladima: Odustanite od vozačke dozvole na pet godina - i dobijete 25.000 evra
18.03.2026.•
8
Ministarstvo saobraćaja Malte pripremilo je jedinstven program kojim se mladi motivišu da umesto polaganja vozačkog ispita i vožnje automobila razmisle o alternativama i usput zarade.
Meteorit iznad Ohaja uzdrmao kuće: Građani čuli snažan "bum"
17.03.2026.•
2
Jedan meteorit je, čini se, pao danas na Zemlju, preletevši izned Klivlenda u američkoj saveznoj državi Ohajo, od čega su se zatresle kuće.
VIDEO: Sve više ljudi u SAD okuplja se da zajedno vrišti i urla
17.03.2026.•
2
U Sjedinjenim Američkim Državama su sve popularniji klubovi u kojima se ljudi okupljaju da bi vrištali, što je vid terapije i borbe protiv stresa.
VIDEO: Zvanično počelo cvetanje trešnje u Japanu
16.03.2026.•
1
Cvetanje trešnje u Japanu, koje predstavlja društveni događaj u toj zemlji, i ove godine prate lokalne meteorološke opservatorije.
Grupa od 77 ljudi osvojila džekpot na lutriji na petak 13. - svakome po 40.000 evra
16.03.2026.•
1
Glavni dobitak od tri miliona evra izvučen je na belgijskoj nacionalnoj lutriji, a osvojila ga je grupa od 77 stanovnika grada Bornem, koja je zajednički izvršila uplatu.
Presudnik, dohvatnica, narubno: Ovo su nove hrvatske reči
16.03.2026.•
5
Jubilarni 20. konkurs za najbolju novu hrvatsku reč doneo je pregršt zanimljivih predloga.
Predbračni ugovor, kanabis i luksuzni odmori: Šta je u paketima koje će dobiti nominovani za Oskara?
15.03.2026.•
0
Nominovani za Oskara koji će večeras prisustvovati svečanoj dodeli u Dolbi teatru neće otići kući praznih ruku.
Pećinski crteži u Francuskoj su znatno stariji nego što se mislilo
15.03.2026.•
1
Istraživači su pomoću metoda koje omogućavaju identifikaciju ugljenika precizno utvrdili starost pećinskih crteža iz doba paleolita u francuskom departmanu Dordonja i Ardeš.
VIDEO: Reka Čikago namerno obojena u zeleno
15.03.2026.•
2
Proslave Dana Svetog Patrika su u toku širom Čikaga, a čuvena reka obojena je u zeleno dok su hiljade ljudi posmatrale.
Lekari koristili žabe kao testove za trudnoću 1950-ih
15.03.2026.•
0
Postojala je veoma čudna tradicija u istoriji gde su ljudi koristili žabe da tačno utvrde da li je pacijentkinja trudna - i to je funkcionisalo na najčudniji način.
VIDEO: Muškarac i žena godinu dana bili vezani konopcem jedno za drugo, ali nisu smeli da se dodiruju
15.03.2026.•
1
Muškarac i žena koji su bili vezani zajedno tokom cele jedne godine otkrili su šta su ustanovili tokom neobične saradnje.
Aleksandrija na Tigru: Pronađen izgubljeni grad Aleksandra Velikog
14.03.2026.•
0
Na jugu Iraka, blizu Persijskog zaliva, arheolozi su potvrdili lokaciju davno izgubljenog grada koji je osnovao Aleksandar Veliki i u pitanju je Aleksandrija na reci Tigar.
Gitara Dejvida Gilmora prodata za rekordnih 14,6 miliona dolara
14.03.2026.•
2
Gitara koju je svirao Dejvid Gilmor na šest albuma benda Pink Flojd, prodata je za rekordnih 14,6 miliona dolara na aukciji kod Kristija, što je najveća cena ikada plaćena za ovaj instrument.
Tajna mačjeg prizemljenja: Zašto se mačke uvek dočekuju na šape?
14.03.2026.•
2
Više od jednog veka naučnici pokušavaju da otkriju kako mačke skoro uvek uspevaju da se prizemlje na šape sa tako zadivljujućom pravilnošću.
Nestala stranica Arhimedovog palimpsesta pronađena u muzeju u Francuskoj
14.03.2026.•
0
Nestala stranica "Arhimedovog palimpsesta", najstarijeg sačuvanog primerka spisa starogrčkog matematičara Arhimeda, ponovo je otkrivena u Muzeju likovnih umetnosti u Bloi, u Francuskoj.
Kad je Jokić plakao: "Dužan sam mu 50 evra - nisam mu vratio"
13.03.2026.•
1
Nikola Jokić retko daje intervjue u kojima se "otvara" i priča naširoko o sebi i svojoj karijeri.
Komentari 2
Kaca Telep
Млавски срез
Да ли ноћна или дневна температура утиче на ово истраживање? Нису рекли.)
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar