VIDEO: Naučnici utvrdili kako biljka mesožderka tako brzo zarobi svoj plen

Autor: 021.rs

Zabava

21.06.2026.

12:00 > 14:57

Da bi uspešno ulovio plen, predator često mora biti brži od svoje žrtve, a biljke nisu poznate po brzini.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Ipak, jedna biljka razvila je munjevitu strategiju preživljavanja koja joj omogućava da se hrani insektima i paukolikim životinjama koje bi, po svim merilima, trebalo da budu bezbedne od njenog stiska.

Naravno, reč je o čuvenoj Venerinoj muholovki (Dionaea muscipula) - biljci koja mami plen u svoju lisnu zamku, a zatim je naglo zatvara oko nesrećne žrtve, držeći je zarobljenom dok je polako vari.

Naučnici su se dugo pitali koji mehanizam omogućava ovoj biljci da se kreće mnogo brže nego što bi biljke trebalo da mogu.

Sada tim istraživača predvođen fizičarem Žongunom Rjuom iz Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS), tvrdi da je identifikovao okidač.

Da bi aktivirala svoje "čeljusti", biljka veoma brzo omekšava ćelijske zidove u spoljašnjem sloju zamke. Ta promena omogućava da se spoljašnja površina širi lakše od unutrašnje, savijajući list sve dok ne dostigne kritičnu tačku nakon koje se zamka naglo zatvara.

"Ovo predstavlja najbržu promenu mehaničkih svojstava ćelijskih zidova ikada zabeleženu kod biljaka. Naše otkriće otkriva oblik pokretljivosti biljaka zasnovan na dinamičkom podešavanju svojstava materijala, što ukazuje na principe za bioinspirisane mehanizme bez mišića", pišu istraživači, prenosi ScienceAlert.

Mnoge biljke mogu da izvode relativno brze i precizne pokrete. Jedan od poznatijih primera je Mimosa pudica, odnosno stidljiva mimoza, čiji se simetrični listići sklapaju kada ih neko dodirne. Smatra se da joj to pomaže da izbegne biljojede ili smanji oštećenja.

Kod velikog broja biljaka ti pokreti pokreću se protokom tečnosti - jednostavnom hidraulikom koja menja unutrašnji pritisak i time oblik biljke.

Ranije su naučnici pretpostavljali da se i zamka Venerine muholovke zatvara na sličan način, ali se tu pojavio problem. Tradicionalna hidraulična teorija tvrdila je da se zamka zatvara zato što voda prelazi sa jedne strane lista na drugu, uzrokujući da se jedna strana više proširi i tako savije list.

Istraživači su pronašli dva glavna problema sa ovim modelom.

Prvi je to što se voda kroz biljno tkivo kreće relativno sporo. Naučnici su izmerili brzinu kretanja vode kroz Venerinu muholovku i procenili da bi transport vode kroz debljinu zamke trajao između 30 i 150 sekundi. To je daleko sporije od brzine kojom muholovka mora da reaguje kako bi uhvatila plen.

Zaista, pokreti koji pokreću zatvaranje odvijaju se za oko jednu sekundu, mnogo brže nego što bi voda mogla da se kreće kroz zamku.

Drugi problem jeste to što bi mehanizam zasnovan na vodi trebalo da proizvede odloženi talas pokreta kroz zamku dok se voda postepeno širi kroz tkivo. Međutim, istraživači nisu pronašli nikakav dokaz za takav obrazac.

Sledeće pitanje bilo je logično: ako nije hidraulika, šta je onda?

U novoj studiji istraživači opisuju proces zatvaranja u dve faze. Prva je faza aktivnog savijanja, tokom koje zamka počinje da se uvija ka unutra, približavajući se kritičnoj tački. Druga je samo naglo zatvaranje, koje traje svega 0,2 sekunde.

Da bi otkrili šta pokreće aktivnu fazu, istraživači su osmislili dva eksperimenta.

U prvom su zamke isečene na tanke trake kako bi se omelo njihovo naglo zatvaranje. U tim uslovima zamke su i dalje mogle da se savijaju, ali znatno sporije.

U drugom eksperimentu zamke su bile mehanički držane otvorenim, dok je senzor merio silu potrebnu da se režnjevi održe razdvojeni. Rezultat je bio sličan i pokazao je postepeno savijanje koje prethodi brzom zatvaranju.

Poslednji deo slagalice bilo je posmatranje onoga što biljka zaista radi tokom aktivne faze savijanja.

Istraživači su koristili sićušnu sondu kako bi izmerili čvrstinu ćelijskih zidova sa unutrašnje i spoljašnje strane zamke pre i posle zatvaranja.

Ćelijski zidovi na unutrašnjoj strani gotovo da se nisu promenili.

Međutim, zidovi na spoljašnjoj strani omekšali su i izgubili oko 40 odsto svoje čvrstoće.

Dakle, mehanizam funkcioniše ovako:

Pre aktivacije, turgorski pritisak - sila unutar ćelije koja gura ćelijsku membranu prema ćelijskom zidu - ravnomerno je raspoređen između unutrašnje i spoljašnje strane zamke.

Kada insekt ili drugo sitno stvorenje dva puta u kratkom razmaku dodirne osetljive dlačice unutar zamke, spoljašnji ćelijski zidovi omekšavaju. To omogućava da se spoljašnja površina širi brže od unutrašnje, stvarajući neravnotežu koja savija list.

Za veoma kratko vreme ovo savijanje prelazi prag nestabilnosti i režnjevi se munjevito zatvaraju, omogućavajući biljci da reaguje dovoljno brzo i obezbedi sebi obrok.

Najzanimljiviji deo priče je sledeći: Omekšavanje ćelijskih zidova zapravo je isti proces koji biljke koriste za rast.

Drugim rečima, Venerina muholovka je samo maksimalno iskoristila alat koji je već posedovala u svom genetskom arsenalu kako bi aktivnije dolazila do hranljivih materija.

"Ove fino podešene adaptacije koje omogućavaju biljkama da steknu prednost u interakciji sa životinjama otvaraju novo pitanje – kako su mogle nastati kroz evolutivni proces pokušaja i grešaka?", napisao je bioinženjer Žak Dime sa Univerziteta Adolfo Ibanjez u Čileu u pratećem komentaru.

Sada znamo kako Venerina muholovka izvodi svoju "magiju", ali ona nije izgubila svoju fascinantnost, naročito dok velika evolutivna pitanja i dalje čekaju odgovore.

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu "Science".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

biljke biljka mesožderka

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.